Ivana Milosavljević
Nakon masovnog ubistva u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je mere kako bi se sprečilo da se tako nešto ponovi. Jedna od njih je pooštravanje kazni za nepoštovanje obaveza medija, između ostalih i televizija. Ipak, dosadašnja praksa pokazuje da nije najveći problem u kaznama, nego u tome što se televizijama gleda kroz prste.
Analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje na koje načine Regulatorno telo za elektronske medije (REM) žmuri na nasilje na televizijama pa one prolaze nekažnjeno.
Tolerisanje emitovanja sadržaja koji štete deci – Kako bi više zaradile, televizije često namerno spuštaju granicu uzrasta za koji je program prilagođen. Tako, na primer, film koji nije za mlađe od 18 godina, oni obeleže kao da nije za mlađe od 16 i onda ga puste u 10 sati ujutru, iako bi trebalo da se emituje posle ponoći. Ovo rade kako bi ga više ljudi gledalo, a veći broj gledalaca znači i više novca od reklama. Ovakve trikove koje koriste televizije je konstatovalo i REM.
CINS je već pisao da je samo u periodu od 2015. do 2017. godine REM uočio oko 1000 prekršaja televizija Pink, Happy, B92, RTS, Prva koji se odnose na jasno označavanje programa koji mogu da ugroze maloletnike.
Tim povodom REM nije izricao mere upozorenja, opomene, niti je privremeno oduzimao dozvole, a emitere nije gonio ni na sudu.
Maja Divac, koja se godinama bavi zaštitom prava dece u medijima, je tada rekla za CINS da i kratka izloženost nasilnim sadržajima sa TV ekrana povećava agresivno ponašanje:
„Deca prihvataju nasilje kao model ponašanja, smatraju da je to normalno i navikavaju se. Onda im mučenja, patnje, stradanja, nasilan odnos jednog čoveka prema drugom postaju normalni, smanjuje se empatija“.
Emitovanje fotografija mučenja ostalo nekažnjeno – U martu 2021. godine televizije su prenosile konferenciju za medije nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića. Na njoj su tada prikazane fotografije iskasapljenih tela do kojih je policija došla u istrazi grupe Veljka Belivuka. Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić izjavila je tada za Newsmax Adria da što se nje tiče nema nikakvih razloga da se postupak pokreće, jer su svi pružaoci medijskih usluga najavili da će biti emitovani uznemirujući snimci.
„Videćemo šta kaže Služba za nadzor i monitoring“, rekla je ona.
Članica Saveta REM-a Judita Popović kaže za CINS da povodom ovog slučaja do danas nije pokrenut nikakav postupak, ni po službenoj dužnosti, ni po bilo čijoj prijavi. Popović dodaje i to da se nije smatralo da ovaj slučaj favorizuje nasilje u javnom govoru i na medijskoj sceni.
„Obrazloženje je bilo da treba da se vidi u kakvoj realnosti živimo, a pritom se zaboravilo da takva vrsta realnosti i te kako truje javni život.“
Nasilje u rijaliti programima – Pretnje, uvrede i fizičko nasilje godinama predstavljaju sastavni deo rijaliti programa koji se emituju na televizijama. Samo u januaru ove godine eskalacija nasilja u rijaliti programu Zadruga desila se preko deset puta, što je u jednoj od svojih prijava REM-u naveo Institut za medije i različitost (MDI).
Tako je na primer u Zadruzi početkom ove godine jedan od učesnika davio drugu učesnicu što je uživo emitovano na Pinku. Slična eskalacija nasilja desila se i 2020. godine, kada je Kristijan Golubović u istom rijalitiju davio učesnicu dok nije izgubila svest.
Iako su brojne medijske i nevladine organizacije podnosile prijave REM-u, ovo telo tokom cele 2022. i u prva četiri meseca 2023. godine nije izreklo nijednu meru televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
REM ne samo da ih u ovim slučajevima nije kaznio, već u poslednjih pet godina nije izrekao nijednu meru protiv televizije Pink zbog emitovanja neprimerenog sadržaja u Zadruzi, pokazuju odluke REM-a o izrečenim merama. Judita Popović iz REM-a kaže da je to posledica selektivne primene zakona.
„Svi programi za koje se proceni da imaju veliku gledanost i koji na taj način dopiru do jako velikog broja gledalaca oni su na neki način zaštićeni“, istakla je Popović.
Dozvole uprkos kršenju zakona – Iako su televizije godinama na različite načine kršile zakone, to nije sprečilo REM da im prošle godine ponovo dodeli nacionalne frekvencije. Kako je prenela Beta, na predstavljanju kandidata za dodelu nacionalnih frekvencije, predsednica REM-a Olivera Zekić je izjavila tada da će se ocenjivati novi elaborati i da potpuno iste šanse imaju televizije koje rade godinu dana, ili 15 godina.
Prema izveštavanju Cenzolovke, pred dodelu novih dozvola, raspravljalo se o nasilju u rijalitijima na Pinku. Željko Mitrović, vlasnik Pinka, prilikom predstavljanja elaborata svoje televizije negirao je da je nasilje emitovano na nacionalnoj mreži.
„Da smo pravili neki problem bili bismo kažnjeni“, izjavio je Mitrović tom prilikom.
U elaboratu Pink je naveo da će nastaviti prikazivanje Zadruge, ali da će značajno smanjiti rijaliti program i da će biti emitovan, uglavnom, u večernjim i noćnim terminima. Nakon dobijanja dozovle, Pink je ipak nastavio da emituje Zadrugu i tokom dana.
(Centar za istraživačko novinarstvo Srbije)
