BEOGRAD, 10. maja 2023. (Beta) – Profesor prava Univerziteta u Zagrebu i nekadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio je danas da je suđenje za ratne zločine u odsustvu više politički problem nepoverenja nego pravni i da bi bilo idealno da Srbija i Hrvatska zaključe sporazum o saradnji po tom pitanju.
„Ja sam sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem izradio Nacrt sporazuma koji uređuje situacije kada je okrivljeni nedostupan, odnosno kada je opravdano suditi u odsustvu. Poverenje između država je neophodno da bi se svi dokazi koji su prikupljeni ustupili državi u kojoj je okrivljeni. Loše strane suđenja u odsustvu su upravo to nepovrenje u drugu stranu i optuživanje da su u pitanju politički sukobi“, naveo je Josipović na konferenciji na kojoj je predstavljen Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2022. godini.
Novina u Izveštaju je to što je Tužilaštvo za ratne zločine uvelo praksu suđenja u odsustvu.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić navela je da Zakon o krivičnom postupku dozvoljava suđenje u odsustvu u dva slučaja, ukoliko postoje opravdani razlozi, ili ukoliko je osuđeni u bekstvu ili nije dostupan državnim organima. „Mora da postoji regionalna saradnja između država da bi se procesuirali ratni zločini, a za to mora da postoji poverenje u organe druge drzave. Ako sve države u regionu usvoje ovu praksu, prekida se regionalna saradnja. Troše se resursi i vreme na suđenja u odsustvu pošto postoji više od 1.000 predmeta, a ukoliko neko od okrivljenih bude ponovo dostupan organima, sudjenje mora da krene ispočetka“, objasnila je Žanić.
U Izveštaju su izdvojeni i problemi veoma malog broja optužnica protiv visoko rangiranih počinilaca, glorifikacija osuđenika, odlikovanje osuđenika, slab odziv svedoka, problem zaštite svedoka i anonimizacija podataka o ratnim zločincima i žrtvama na sajtu Tužilaštva, uprkos tome što su ti podaci javno dostupni.
Punomoćnica oštećenih u šest postupaka Marina Kljaić navela je problem ustupanja predmeta iz Bosne i Hercegovine Tužilaštvu za ratne zločine u Srbiji. „U 19 godina rada Tužilaštvo je podiglo 101 optuznicu za ratne zločine, to je 5,3 optužnice godišnje. Od tih predmeta koji su ustupljeni iz Bosne i Hercegovine je 47 i Tužilastvo dobija gotov proizvod. To znači da je efikasnost redukovana na 2,3 optužnice na godišnjem nivou“, rekla je Kljaić.
