Dario Rosi
Neću da ćutim, iako mi ćutnju savetuje zadrigli ministar lica izražajnog koliko i depilirano dupe. Lice-dupe kaže da malo tihujemo, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo. Lice-dupe je napamet naučilo spin „kako je za ovo kriv zapad i njegove vrednosti“.
Spin već pripremljen povodom teksta o Vučiću u NY Times, pa zgodno plasiran. Lice-dupe pod obavezno spominje Predsednika i unapred najavljuje njegovu reakciju. Lice-dupe priziva Boga i zahvaljuje mu se što se ovo desilo danas, a ne ranije. Licu-dupetu ne pada napamet da iz moralnih razloga ponudi ostavku, iako zna da će je Vlada odbiti. Jer takođe zna da je svaka slabost u monolitu vlasti najstrože zabranjena. Lice-dupe je obavezno i prema svojoj stranci, rezidentu ruskih službi, pa kaže da se moramo okrenuti onima kod kojih se to ne dešava. Lice-dupe ne zna, a i da zna prećutao bi da je u maju ’21.u školi u Kazanju ubijeno 9 učenika, juna ’21.u Volgogradu ranjeno dva učenika, a septembra ’22.u školi u Iževsku ubijeno 17, a ranjeno njih dvadesetčetiri.
Neću da ćutim i ćuteći slušam kako Najbolji student pravnog fakulteta javno iznosi podatke o maloletnom izvršiocu, čita njegove ranije psihološke procene, priča uglavnom o sebi i pomalo o Kosovu, pa ponovo o maloletniku kao da ga je poznavao, o ubistvu kao da je sam ubio stotine, poredi ovu tragediju sa fb pretnjama nekog pijanog idiota njegovom sinu da će završiti u šahtu…
Neću da ćutim, iako me tome savetuju dežmekasti aktivista iz Kraljeva i pojedine opozicionarske „veličine“ vrebajući priliku za sitan ćar.
Neću da ćutim, jer je naša 35-godišnja ćutnja ubila ovu decu. Ćutali smo i gledali kako po metak u šaržer (šest šaržera sa po 18 metaka) polažu Sloba, Šešelj, Toma, Vučić, Dačić, Vulin…. Mitrović, Marić, Martinović, Jovanov… i hiljade onih presrećnih što je top bio vreo, misleći kako reč ne može da ubije. E, pa može, i krv ove dece je na njihovim rukama.
Kao i na rukama svih onih koji „samo radeći svoj posao“ promovišu narativ da mi tu ne možemo ništa, da nema šanse i nema nade.
Bilo tako što gaženje devojke na pešačkom prelazu kazne nanogicom, krađu 610 miliona eura zabašure Kokezinim nestankom, ubistvo na naplatnoj rampi brisanjem dva minuta, „urbanistički boom“ tajnim noćnim rušenjem koje inspirator nekažnjeno priznaje… Bilo da isti narativ „umetnički“ pakuju kao fatum božje zadatosti ili udbinog kontinuiteta, pa kako kome već odgovara. Dok Kristijan viče ratatatata, Marić pita Šešelja da li bi ubio Čanka, Zvezdan se robijaški posvećeno seče staklom u Zadruzi, SPC promoviše knjigu Milana Lukića, a Crni Cerak se pretače u crni Beograd, Lice-Dupe na RTSu priča o radnim grupama i projektima edukacije nastavnika – 14 godišnje glave i poneki bahati bezglavi otac su ostavljeni pred dilemom „budi Maraš ili crkni“.
Deset porodica je juče zavijeno u crno. Praštajte nevine dušice, praštajte anđeli mali – ali ne smemo da ćutimo. Ni da delimo sliku sveće, jer je naša već odavno dogorela. A nikog da nam to, dok trupćemo u nemom kolu i saopšti… (Kolaži: Milan Charlie)
Stavovi autora u ovom tekstu ne odražavaju nužno uređivačku politiku Portala Forum
