Dario Rosi
Sinoć smo Pajče i ja rešili da bacimo njegov stari globus, koji je kao uostalom i svet kojim je oslikan imao boljih dana. Pajče je odavno shvatio da zemlja nije ravna ploča, Fića i Vića globus kapiraju kao loptu pa su ga probušili, te smo se složili da je bolje da ga bacimo nego da mu delove tražimo po sadržaju pelena. I zavrtesmo ga poslednji put.
A onda umesto da otvorim flašu vina, sabijem Milku od 300 gr, zaigram bridž na mreži ili samo čačkam nos i blenem u zid, zeznuh se i počeh da listam vesti na portalima. Što me je namah vratilo onom globusu sa ozbiljnim zapitanjem postoji li na njemu još neka država u kojoj je ovo što sledi skoro pa normalno.
Uopšte ne sumnjam da po raznim parlamentima sede i osobe raznorodnih nastranosti. Englezi su se bar nasnimali filmova i serija o takvima. Ali se ti likovi ipak trude da svoje sklonosti prikriju, da ne pljuju u tanjir iz kojeg jedu i da je odgovornost u radu možda i najsigurnija maska za sve ono drugo. I siguran sam da nijedan poslanik na svetu ne bi na najvažnijoj sednici parlamenta, koja se direktno prenosi i kojoj prisustvuje predsednik buljio u svoj mobilni. Dakle ne povremeno virnuo, već kao Bečić (predsednik odbora za bezbednost) gledao seriju, ili kao onaj nesrećnik iz SPSa porno film. Koje su to kosmičke sile, čoveka koji ne može da se u tom trenutku i na tom mestu uzdrži od uživanja u porniću, uopšte vaspostavile u taj parlament, da nekoga predstavlja i za nešto se zalaže? I koja to omerta i cosa nostra mogu da tom očiglednom idiotu garantuju takav osećaj ušuškane nedodirljivosti i toliku kolićinu bahatosti?
Verovatno ista ona koja je najveće srpske klubove (i Zvezdu) u izboru predsednika FSS opredelila da između Vidića legende Zvezde, Manchester Uniteda, reprezentacije i Branislava Nedimovića funkcionera SNS i amatera FK Graničara iz Kuzmina, oduševljeno glasaju za ovog drugog.
I definitivno ona koja je simbol ekonomskog prosperiteta Jugoslavije, palatu Genexa i jednu od prepoznatljivih kapija Beograda prodala čoveku koji se odaziva na Aca Kajmaković Bosanac. Čija biografija je koloplet repova koji se za njim vuku od sarajevskih kombinacija, preko budvanskog miniranja automobila, penetracije u bg night life ponudu, hapšenja oko nevolja sa Veljom, do kako vele Peconijevog alter investitora. Kako je moguće da u zemlji Srbiji nema čoveka ili institucije koja će lupiti šakom o sto i reći „čekaj bre Bosanac, odakle“.
Prolazile su mi kroz glavu neke neuređene zemlje, sve dok se nisam opsetio da (još od 5.razreda) nema geografije bez istorije. I da samo oni narodi koji razumeju svoju istoriju i od nje uče, koji koriste vlastita i tuđa, dobra i loša iskustva kako bi najbolje uredili sadašnjicu i pripremili izglednu budućnost, znaju i gde im je mesto na globusu. Da ono nije na Krimu, u Moskvi, favelama Rija ili na kolumbijskoj visoravni već u Evropi gde pomenuti događaji nikako i nikada ne smeju biti dnevna rutina. (Izvor: facebook)
