BEOGRAD, 2. februara 2023. – U organizaciji Građanskog demokratskog foruma (GDF) danas se u Medija centru debatovalo o Francusko-nemačkom predlogu za rešenje problema Kosova i Srbije, gde je grupa javnih radnika (Zoran Vuletić, Boško Jakšić, Milivoj Bešlin, Svetislav Basara, Sonja Biserko, Radoje Stefanovič, Rade Veljanovski, Ivo Visković i Tomislav Marković APELOVALA na vlast i srpsku javnost da se prihvati sporazum sa kosovskim Albancima i Srbija konačno okrene evripskim integracijama.
Predsednik Političkog saveta GDF Boško Jakšić rekao je da nema nameru da čita tekst Apela i dodao da mu se čini da je „važno reći da smo svi mi okupljeni svesni trenutka i da izmiče zrnce u peščaniku od pre deseta godina“. Sve lažne nade su iščezle, kazao je Jakšić i istakao da je u javnosti „ušančena ‘Kosovo je Srbija’. Imamo opravdanje za narod, rekao je i dodao da će ih optuživati za izdaju iako je izdaja držati Srbe na Kosovu u lancima. Govoreći o Sporazumu on je rekao da nije preterano nazvati ga istorijskim i apelovao na sve „koji od Aleksandra Vučića ne vide Srbiju“.
„Evropski predlog i sve njegove verzije koje kruže nisu konačan tekst ponuđen po principu – uzmi ili ostavi. Radi se o novoj pregovaračkoj platformi čiji su okviri sada manogo preciznije definisani. Beogradu i Prištini maksimalno se sužava manevarski prostor odugovlačenja. Šta vi imate da poručite onima koji tvrde da je Srbija, kao uoči Prvog svetskog rata, suočena sa ultimatumom i da je dužna da predlog odbaci zarad sopstvenog dostojanstva? Jasno su nam predočene posledice odbijanja. Političke, kao i ekonomske. Prve bi nas gurnule u mrak izolacije, druge bi ukinule perspektive privrednog prosperiteta. Molim vas da osnažite ove argumente koje treba glasnije predočiti javnosti Srbije“.
Jakšić dalje navodi da je glavni dobitak mir, stabilna država definisanih granica koja bi konačno postala respektabilni partner Zapada kome toliko dugo, više nominalno nego realno, teži. Kada pozivate građane da nam se pridruže, koji je vaš ključni argument „za“? Da pnovim, mi ovde okupljeni duboko smo svesni ozbiljnosti trenutka u kome se nalazimo, a takođe smo uvereni da ističu poslednja zrnca peščanika aktiviranog pre jedne decenije u Briselu. Sve to vreme podgrejavane su lažne nade da će Srbija na neki čudesan način južnu pokrajinu privesti svom ustavnom amandmanu, pa se tako u najširoj javnosti i ušančio borbeni slogan Kosovo je Srbija.
Ovo je istorijska šansa, a od toga šta će se odlučiti zavisiće kvalitet života budućih generacija. Nije preterivanje. Zato mi, za razliku od onih koji od Vučića ne vide Srbiju, apelujemo da se prihvati ponuda sa Zapada kakve do sada nije bilo, rekao je Jakšić.
Istoričar Milivoj Bešlin se zalaže za „samo očevidne istine“ o kojima se ćuti – da je Kosovo nezavisna država i južni sused Srbije. On Sporazum Eu vidi kao mirovni koji garantuje evropsku budućnost i Kosovu i Srbiji. „Podrška Sporazumu nije podrška Aleksandru Vučiću i njegovom autoritarnom režimu.
Bešlin je u jednom trenutku za ovdašnje ljubitelje Kine citirao bivšeg kineskog vođu Mao-a (Ce Tung) koji je rekao da „daleke vode ne gase požar“, misleći na uporno i pogrešno srpsko vezivanje za Kinu i Rusiju i da Kina nije zainteresovana za kosovsko pitanje.
On je kazao i da opozicija svojim stavovima „inauguriše Aleksandra Vučića kao jedinog sagovornika Zapadu, što je krajnje opasna teza“. Ključno je, kazao je, da mobilišemo sve progresivne snage ovog društva ne bismo li potpisali ovaj sporazum i da teka tada dolazi na dnevni red pitanje demokratije u Srbiji, sloboda medija, ljudskih prava, korupcije, životne sredine. Onaj ko u opoziciji to nije shvatio taj zapravo nošta ije shvatio!
Pisac Svetislav Basara je izrazio strahovanje da je idealna situacija da se po ko zna koji put srpsko „junaštvo“ pokaže da radi protiv interesa naroda Srbije. Vrlo su jake snage koje profitiraju i kojima ‘uljuđivanje’ i demokratizacije Srbije nipošto ne odgovara jer „svoje prljave i masne poslove ne bi mogli da rade“.
Basara je podsetio da je prvi potpis na odbijanje sporazuma sa kosovskim Albancima stavio Vojislav Koštunica. Ovo nije pitanje Aleksandra Vučića i mora da se podrži!
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko kazala je da je veoma važno razumeti istorijski trenutak. Zato što je čovečanstvo došlo do sudbonosnog trenutka. Citirala je i Antonija Gramšija, da je dekonstrukcija teška koliko i konstrukcija.
Biserko je rekla da je Evropska unija izuzetna prilika, i zato što je zasnovan na evropskim vrednostima. Rekla je da će psihijatri i psiholozi putinizam analizirati godinama. „Bojim se da će i Srbija biti u sličnoj situaciji“.
Advokat Radoje Stefanović nema dilemu u vezi sa Apelom i potpisivanjem Sporazuma. On je napomenuo da je Srbija svoj stav o Kosovu iskazala od 1989. godine i da je u tome odgovor na pitanje „zašto nas Albanci neće!“ Srbiji je do priznanja svojevremeno trebalo 70 godina, kazao je, a kosovskim Albancima 20-30 godina. „Mislim da je Aleksandar Vučić tolika kukavica i da oko prihvatanje Sporazuma neće da bude problema i da će da potpiše.
Stefanović je podsetio na nedavnu izjavu Marka Đurića (na jednoj televiziji) kada je rekao da će se Kosovo vratiti Srbiji citatom patrijarha Pavla „onog trenutka kada ga bude dostojna!“ Stefanović se zalaže za ISTINU pred našom javnošću – šta je bilo i šta je danas.
„Moramo da savladamo tešku prošlost, da kažemo šta se desilo i da pružimo ruku Albancima na Kosovu. Da je sreće između Srbije i Kosova bi se pregovaralo u Prištini i u Beogradu a ne u Briselu“, rekao je penzionisani advokat i bivši predsednik Privredne komore Srbije.
Novinar i pisac Tomislav Marković je primeti da je ovo o čemu se razgovara trebalo da bude mejn strim u srpskoj javnosti i da je sve ovo što je sada na javnoj sceni „laž, jedna šarena laža“. On kaže da se po pitanju Kosova u Beogradu govori isključivo o teritoriji a ne o ljudima.
Marković je podsetio na manjak političke i državničke mudrosti kod Slobodana Miloševića, na ukidanje kosovske autonomije sa tenkovima oko Skupštine Kosova, na zabranu štampanja knjiga na albanskom jeziku, potom rat i na hladnjače u Batajnici. „Od 2004. godine desničari su se (nakon aneksije Krima) uzdali u Rusiju iako od tog posla nema ništa i nama jedino preostaje da živimo u miru sa kosovskim Albancima i svim drugim susedima“.
Profesor Ivo Vusković je pomenuo primedbu jednog svog znanca : Šta ti sve ovo treba kada nisi Srbin. Odgovorio mu je da nije Srbije ali da jeste državljanin Srbije. „Neophodna je ozbiljna demokratska rasprava u kojoj će svako reći svoje mišljenje. Ne bih da izađemo sa stavom da je sve sa zapada dobro, ali nisam za to da o tome odlučuje jedan čovek.
Visković ističe da je teritorijalno pitanje nadraslo ljudsko i da se sada najavljuju razgovori o rudnim bogatstvima, prenebregavajući pitanje jesmo li za Evropu.
Novinar i pisac Rade Radovanvić kaže da u Apelu „nudimo devet dobrih razloga za prihvatanje Sporazuma ali da on dodaje još jedan – da bi prihvatanje moglo da znači „prekid zavere ćutanja i laži“.
Radovanović ističe da je istina u Srbiji NEPRIJATELJSKA ČINJENICA. Podsetio je i na svojevremenu molbu jednog švedskog diplomate koji je Slobodanu Miloševiću rekao da bi trebalo da prihvati Černomirdin-Ahtisarijev plan i da bolji nikad neće da dobije.
Ovaj novinar je naglasio da Rezolucija 1244 saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ne daje teritorijalne ingerencije Srbiji nad Kosovom i da je Slobodan Milošević slavio pobedu nad snagama NATO, izgovarajući misli svoje supruge Mire Marković koja ja tvrdila da je NATO „umro u Jugoslaviji
Iz Nirnberga se tokom debate javio i advokat Čedomir Stojković. On smatra da Kosovo nije emotivno već teritorijalno pitanje bezbednosti u Evropi i garancije mira.
„To znači odricanje Srbije od oružanog rešenja kosovskog pitanja i konflikt Srbije i Kosova jedino odgovara Vladimiru Putinu koji ucenjuje Evropu. Ključno je pitanje hoće li Kosovo da bude deo sveta a ne Srbije“, rekao je Stojković i da ovaj sporazum „mora da se prihvati“
Predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić usprotivio se samo jednoj istini i podsetio na „velikosrski projekat“ i težnju osvajanja ratom teritorija susednih džava.
Tokom debate i na njenom kraju u Medija centru Apel su potpisali:
Svetislav Basara, pisac
Nenad Prokić, profesor
Bojan Tončić, nvinar
Dragan Banjac, novinar
Lula Mikijelj, penzionerka
Aleksandar Vukalović, penzioner
Dušan Obradović, farmaceut
Dragoslav Simić, novinar
Zoran Marković, penzioner
Srećko Đukić
Milutin Jakovljević
Srboljub Manojlović, novinar
Nenad M. Kostić, profesor univerziteta
Štefica Ljubin, penzioner u penziji
Zlatka Bošković, penzionerka
Igor Ginzberg
Anđelka Cijić, novinarka
Vesko Ivanović, advokat
Aida Ćorovi, istoričarka umetnosti
Olga Sokolović, penzionerka
Ivo Visković, profesor univerziteta
Rade Radovanović, profesor univerziteta
Radoje Stefanović, advokat
Lidija Jovetić, novinarka
Tomislav Marković, novinar i pisac
Dušan Janić, knjiženi prevodilac i izdavač
Staša Zajović, profesor
Aleksandar Bošković, antropolog
Rade Marković, vajar
Ivan Srdanović, pisac
Boško Jakšić, novinar
Potpis Apela moguće je potpisati i online na sajtu GDF, Evropskog pokreta i Helsinškog odbora za ljudska prava, o čemu ćete biti informisani na Portalu Forum.
Dragan Banjac
