BEOGRAD, 27. januara 2023. – Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, ministar Srbije za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nikola Selaković, izjavio je danas da je, iako su o svim užasima nacističkog režima ispisane stotine hiljada stranica, neophodno nastaviti govoriti o tome i podizati spomenike koji će podsećati na najveći pogrom.
Selaković je, posle polaganja venaca na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu, povodom 78. godišnjice od oslobođenja jevrejskih zatočenika u Aušvicu, kazao da Srbija s nadom da će to biti početak velikog memorijalnog centra, obnavlja kulu nekadašnjeg koncentracionog logora u koji je bilo pretvoreno Staro sajmište.
Ministarstvo je u saopštenju prenelo da je Selaković ukazao da zločin nacističkog režima nad Jevrejima u logorima smrti Trećeg rajha nije bio usamljen i podsetio da će Srbija i Republika Srpska u Donjoj Gradini zajedno graditi Memorijalni kompleks posvećen žrtvama Jasenovca, podjednako Srbima, Romima i Jevrejima.
„Danas glasno govorimo i o zločinima koje je počinio ustaški režim nad 700.000 žrtava, srpske, ali i jevrejske nacionalnosti. Jasenovac stoji rame uz rame sa Aušvicom, Jadovno sa Treblinkom, Gradiška sa Dahaoum, Jastrebarsko sa Terezinom i Sremskom Mitrovicom“, kazao je on.
Vence na Spomenik žrtvama genocida položili su i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, a prisustvovali su i predstavnici Grada Beograda, jevrejske i romske zajednice u Srbiji, ambasadori i vojni izaslanici, predstavnici Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se svakog 27. januara u spomen na dan kada je krajem Drugog svetskog rata 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila Aušvic–Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.
Nacistička Nemačka i njeni kolaboratori ubili su za vreme Drugog svetskog rata oko šest miliona evropskih Jevreja, što je predstavljalo oko dve trećine Jevreja koji su živeli u Evropi.