Zoran Vuletić
Svi smo znali da će Aleksandar Vučić otići u Tiranu na Samit EU-zapadni Balkan i da će potpisati sve što mu se da na potpis, i to je jedino dobro što je na tom samitu uradio.
Nakon sijaset ispraznih pretnji ipak je otišao u Tiranu. Bolje bi bilo da je otišao bez suvišne drame, svi bi imali više poštovanja za Srbiju, a građani Srbije se ne bi osećali poniženo jer njihov predsednik ide da razgovara sa ,,terorističkim ološem’’. Ovako nas svi smatraju isključivo notornim slučajem. Daju nam bespovratno pare, ne uvode nam sankcije i opraštaju nam što ih mi ne uvodimo Rusima, jer niko nas više ne doživljava ozbiljno.
Nov paket energetske podrške EU vredan milijardu evra u bespovratnim sredstvima koja mogu doneti 2,5 milijardi evra investicija pomoći će zapadnom Balkanu da ublaži uticaj energetske krize i ubrza energetsku tranziciju u regionu.
Vučić je pare uzeo, ali sankcije Rusiji nije uveo jer, zaboga, zemlja kojoj su uvođene sankcije to ne može da uradi. Pritom misli kako smo svi zaboravili da je Srbiji Rusija devedesetih tri puta uvodila sankcije, i to potpuno istovetne onima koje smo zasluženo dobili od Zapada.
Dakle, to je politika: hoću pare, neću sankcije. To je politika zemlje koja sebe žvaće do smrti.
Razumljivo je takvo Vučićevo centralno objašnjenje zašto Rusiji ne uvodimo sankcije. Daleko je on od državnika koji bi bio spreman da prizna sopstvene zablude 90-ih i da povuče jedinu ispravnu paralelu — ono što Rusija danas radi u Ukrajini isto je onome što je Srbija radila svojim susedima 90-ih.
Takav stav predsednika bi presudno pomogao srpskom društvu da razume potrebu za uvođenjem sankcija Rusiji danas, kao i da razume zašto smo i sami bili izloženi sankcijama nekada. Isti su razlozi našeg današnjeg nerazumevanja sveta i vremena u kome živimo.
Bilo da je reč o politici, medijima, fudbalu ili vinima, Aleksandar Vučić voli da ponižava druge. Ali, kad god nekoga ponizite, možete očekivati i odgovor, a taj odgovor može onda kod vas izazvati i strah. Vučić je mnoge bespotrebno i vidno iskompleksirano ponizio, i kad stignu odgovori s njima stigne i strah. Aleksandar Vučić je zaboravio da opšte dobro dolazi kroz međusobne odnose.
Najveću cenu će, kako stvari za sada stoje, debelo platiti. Odnos Zapada je trenutno takav da ne pokazuje želju da tu previsoku cenu opet plati i Srbija. Dosta je izgleda što smo svoju sudbu zapečatili birajući iste one koji su nas toliko unazadili.
Obuzet strahom za kojeg je sam kriv, prvo preti pa zatim potpisuje, razmenjuje sa nevidljivim neprijateljima nesuvisle floskule. Ovo je poprilično besmislena politika, čak i besramna. Kako se samo Vučić ne priseti da mnoge besramne uklanjaju bez srama? U zemlji u kojoj se i horoskop povinuje direktivama narodnih kancelarija, sve se na kraju pretvara u podrugljivi smeh društva samom sebi.
Građanski demokratski forum (GDF) daje punu podršku zaključcima iz Tirane i smatra ih velikim pozitivnim korakom kad je reč o zapadnom Balkanu.
Autor je predsednik Građanskog demokratskog foruma
(Dnevni list Danas)
