Zoran Vuletić
Govor predsedavajućeg novog skupštinskog saziva Srbije, Vladete Jankovića, poražavajući je primer licemerja. Kad ne bismo isključili zaboravnost tog vernog pratioca političkog života u Srbiji, onda bismo se setili ništa manje nemoralne politike koju je vodio Vojislav Koštunica, pa dakle i Vladeta Janković sa njim.
Tadašnji predsednik je potkopavao sve napore premijera Zorana Đinđića da uljudi državu i društvo. Taj nemoral na tronu predsednika zaista nije ništa manji od ovog kojeg danas locira g. Janković, a završio se svirepom likvidacijom premijera.
Dmokratska stranka Srbije (DSS), stranka na čijem čelu su bile ove vedete opisivana je u javnosti kao skupina najpoštenijih ljudi na svetu. Međutim, u to vreme DSS je ugradio katastrofalne političke greške zbog kojih se još uvek nalazimo na margini Evrope.
Najveća opasnost za budućnost Srbije je da svi zaboravimo o kome je ovde reč, da zaboravimo kako su u stilu nacionalne veleizdaje ljudi koji su u tom okruženju pevali u ruskom horu, poklonili zlatnu akciju NIS-a Rusiji, ugradili fikciju u ustavnu preambulu, branili Miloševićevu politiku podrškom antihaškom lobiju…
U čemu se to razlikuje politika Vladete Jankovića i ostale takozvane patriotske opozicije u Parlamentu po pitanju EU, Rusije, Nato, Bosne, Crne Gore i Kosova u odnosu na Vučićevu i Vulinovu?
Diviti se danas Jankoviću, zaboraviti sve pomenuto je siguran znak da nam je politička perspektiva život mrmota. Da li se bar neko seća da je bio kandidat za gradonačelnika koji kasnije nije prihvatio mandat jer mu je to ispod časti. Gle čuda, poslanički mandat nije vratio! Nadam se da mu je motiv daleko viša plata nego držanje tvrdih nacionalističkih lekcija.
Autor je predsednik Građanskog demokratskog foruma
