U Memorijalnom centru Srebrenica Potočari sutra će biti obeležena 27. godišnjica genocida nad Bošnjacima, koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine. Ove godine u Potočarima će biti sahranjeno 50 srebreničkih žrtava.
Najmladja žrtva, koja će ove godine biti ukopana je Salim Mustafić, koji je, kada je ubijen u leto 1995, imao 16 godina. Njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani iz masovne grobnice Liplje kod Zvornika, 2006. godine. Osim njega, u Potočarima će sutra biti sahranjena još dva maloletnika, koji su u vreme smrti imali 17 godina. Reč je o Vahidu Smajloviću, čiji su posmrtni ostaci pronadjeni 2004. godine na lokalitetu Snagovo kod Zvornika, i Elviru Muminoviću, iz srebreničkog sela Barakovići, čiji posmrtni ostaci su ekshumirani su prošle godine iz masovne grobnice otkrivene na lokalitetu Dobro Polje u Kalinoviku.
U Srebrenici je danas održana komemorativna sednica Skupštine opštine, posvećena svim žrtvama u Srebrenici. Sednici ne prisustvuju bošnjački odbornici, osim predsedavajućeg Skupštine Srebrenice Salka Tursunovića.
Na sutrašnjoj komemoraciji u Potočarima nije najavljen dolazak zvaničnika Srbije, dok je premijer Crne Gore Dritan Abazović najavio da će u Potočare doći brojna delegacija crnogorske vlade.
I ove godine od Nezuka do Potočara održan je tradicionalni „Marš mira“, u kome je učestvovalo oko 3.000 ljudi. „Maršom mira“ odaje se pošta srebreničkim žrtvama, a stazom kojom su se kretali učesnici marša, u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, u jula 1995 su se probijali Bošnjaci, pošto su srpske snage zauzele Srebrenicu.
U Bosni i Hercegovini povodom 11. jula je proglašen Dan žalosti u Federaciji BiH, ali ne i na celoj teritoriji BiH. Srpski ministri u Savetu ministara BiH odbili su pre par dana predlog ministarske spoljnih poslova BiH Bisere Turković (SDA) da ove godine 11. jula bude proglašen Dan žalosti u celoj BiH.
Međunacionalne tenzije u BiH pred ovogodišnju komemoraciju u Potočarima dodatno su narasle nakon što su duž puta od Bratunca prema Potočarima 9. jula postavljene fotografije 3.267 srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja ubijenih i poginulih tokom rata u BiH. Sarajevski mediji su to ocenili kao „dodatnu provokaciju“, a policija RS naredila je uklanjanje fotografija, koje su meštani pomerili na privatne posede, u dvorišta kuća pored puta.
Nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u julu 1995. godine, srpske snage, predvodjene komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem, ubile su oko 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka. Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrđen je brojnim sudskim presudama, od Medjunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.
Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili 47 osoba na više od 700 godina zatvora.
Mladić je pred međunarodnim krivičnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora, kao i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Još tri visokorangirana oficira VRS osudjena su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Bivši Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko u julu prošle godine, samo nekoliko dana pre nego što mu je okončan mandat u BiH, nametnuo je zakon kojim se zabranjuje negiranje genocida.
Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici. Nakon toga, Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
Rezoluciju kojom se osudjuje genocid o Srebrenici usvojili su parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine.
Vlasti Republike Srpske su 2018. načinile novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici, poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.
Iako Izveštaj Komisije za Srebrenicu nikada nije postao opšteprihvaćen u celoj BiH, ni od Bošnjaka ni od Srba, činjenica je da su vlasti Republike Srpske njegovim usvajanjem prvi put javno i institucionalno priznale da su srpske snage u Srebrenici, od 10. do 19. jula 1995, počinile masovne egzekucije Bošnjaka. (Beta)
