Priredio Dragoslav Dedović
Moskva aktivno povećava napetost na zapadnom Balkanu, a nemačka vlada želi tome energičnije da se suprotstavi. Srbija u tome dobija ključnu ulogu, ocenjuje nemačka štampa.
U minhenskom dnevnom listu Zidojče cajtung, autori Paul-Anton Kriger i Tobijas Cik bave se pojačanom nemačkom spoljnopolitičkom aktivnošću na Balkanu. U fokusu te aktivnosti, konstatuje se u članku – je Srbija.
Već u uvodnoj napomeni autori pišu da je ruska invazija u Ukrajini vratila zapadnobalkanski region u fokus nemačke spoljne politike, te da je pre svega diplomatska žiža na Srbiji koja, „s njenom bliskošću sa Moskvom, ima ključnu ulogu“.
Autori podsećaju da se Bosna i Hercegovina, Kosovo i Srbija ne mogu požaliti na manjak visoko rangiranih posetilaca, jer je u martu u te tri zemlje dolazila nemačka šefica diplomatije Anelena Berbok, sa iste rute se upravo vratila ministarka odbrane Kristine Lambreht, dok se kancelar Olaf Šolc najavio, za sada bez datuma.
„U Berlinu se kaže da je najkasnije od ruskog zaposedanja Krima i istočne Ukrajine godine 2014, zapadnobalkanski region pozornica sve tvrđeg odmeravanja snaga sa Moskvom. Kremlju je navodno na početku bilo stalo samo do toga da suzbije NATO, ali je odavno upotrebio sva raspoloživa sredstva za uticaj, od korupcije, preko partija i crkve, sve do učešća u kritičnoj infrastrukturi i energetske zavisnosti, a kako bi potkopao približavanje Evropskoj uniji. Ali, Moskva sada aktivno povećava napetost i tome nemačka vlada želi energičnije da se suprotstavi i aktivno pogura evropske integracije“.
Autori podsećaju da je, prilikom nedavne posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića Berlinu, nemački kancelar Šolc izričito naglasio evropsku perspektivu zapadnobalkanskih zemalja. „Srbija u tome dobija ključnu ulogu, ne samo jer je sa osam miliona stanovnika najveća i ekonomski najjača zemlja, već i zato što upravo ponovo izabrani Vučić nije samo sledio cilj pristupanja svoje zemlje Evropskoj uniji, već je uvek negovao i sopstveni odnos sa ruskim šefom države Vladimirom Putinom.“
Kriger i Cik potom objašnjavaju da je suštinski problem za Beograd – Kosovo, a da njegovu nezavisnost ne priznaje ni Moskva: „Osim toga, Vučić ima značajan uticaj u bosanskohercegovačkoj federalnoj jedinici Republici Srpskoj, u kojoj Moskva podržava secesionističke tendencije srpskog lidera Milorada Dodika. Bilo je reči o tome da Nemačka pošalje dodatne vojnike u okviru misije Evropske unije Alea, ali Lambreht nije davala obećanja.“
U članku se podseća da je nemački kancelar Šolc ugostio Vučića i Kurtija, te da dijalog Beograda i Prištine stagnira već deset godina. U Nemačkoj je dogovoreno makar to da se pregovarački timovi sretnu 13. maja.
Autori primećuju da se nova nemačka inicijativa pomno prati u regionu. „Za to što je proces približavanja zastao kriva je svakako i EU. Prošlog oktobra, francuski predsednik Emanuel Makron je, verovatno iz unutrašnepolitičke računice, iznenađujuće stavio veto na početak pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Time je, između ostalog, poljuljao političku karijeru premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva, koji je uprkos velikim otporima kod kuće, sledio reformski kurs u pravcu Evrope. Razočarenje i osećanje da ih EU ne želi, u tim zemljama zadržali su se sve do danas, a to je naposletku dodatno osnažilo i „legendarnu“ srpsku „politiku ljuljaške“ između Istoka i Zapada“.
Autori teksta u listu Zidojče cajtung konstatuju da je procenat zagovornika pristupanja Evropskoj uniji u Srbiji na istorijskom minimumu, ali da se bulevarski listovi u zemlji okreću donekle kritičkom odnosu prema Moskvi. U tekstu se daje i ocena da je malo verovatno da će Beograd uvesti sankcije Moskvi kao što to traži Berlin, ali i da se Srbija pridružila rezoluciji u Ujedinjenim nacijama koja je osudila rusku invaziju na Ukrajinu.
„Za Srbiju je to osetljivo balansiranje: zemlja je suštinski zavisna od ruskog gasa, a u kosovskom pitanju ima tog najvažnijeg međunarodnog pokrovitelja“, zaključuju autori teksta u minhenskom dnevnom listu.
„Otvara li Putin stare rane na Balkanu?“
Vikend izdanje tabloida „Bild“ – BildPlus, donosi tekst pod naslovom „Otvara li Putin stare rane na Balkanu?“, koji potpisuje Žan Blagojević.
Autor podseća na to da rane iz devedesetih još nisu zacelele i da ih rat u Ukrajini otvara. Posle nabrajanja opštepoznatih činjenica, analiza se okreće Srbiji: „Principijelno su Srbi i Rusi bili saveznici, i kao narodi i kao države. Važni političari i danas govore o ’bratskom narodu’. Ta povezanost ima dugu istoriju (koja seže u 19. vek) i prožeta je slovenskom i pravoslavnom tradicijom.“
Autor potom konstatuje: „Politički su Srbija i Rusija danas makar delimično jedna celina. Jasan signal je ’Humanitarni centar u Nišu’.“ Nemački novinar piše da zapadni analitičari u tom centru vide vojnu bazu preko koje Rusija može da širi svoj uticaj u regionu. U tekstu se predočavaju sve poznate činjenice – da srpska vojska vežba sa jedinicama Severnoatlanskog saveza, da su tabloidi, koji su bili nekritički prema Rusiji, donekle promenili kurs zbog Putinove izjave o Kosovu: „Time tiranin iz Kremlja vidi Kosovo kao nezavisno“, zaključuje autor.
U drugom delu teksta, autor se bavi Bosnom i Hercegovinom: „Uticaj Kremlja u regionu je veliki. ’Živela Rusija!’, vikao je u mikrofon u aprilu Milorad Dodik, bivši predsednik Republike Srpske na jednom skupu u Bijeljini. Prisutni su aplaudirali.“
Autor „Bilda“ nabraja i ostale grehe Milorada Dodika: njegovo poređenje nemačkog socijaldemokratskog poslanika Adisa Ahmetovića sa članom „Hitlerove omladine“ – jer je zahtevao još nemačkih vojnika u Bosni. Potom citira Florijana Bibera sa Univerziteta u Gracu koji kaže da je pasivnost Zapada dovela do nestabilnosti u zemlji.
U članku se navodi i uslovljavanje pristanka na članstvo Švedske i Finske u Severnoatlanskom paktu koje je naveo hrvatski predsednik Zoran Milanović – uslov je prema njemu promena izbornog zakona u BiH u korist Hrvata.
Autor članka u nemačkom listu konstatuje da su Sjedinjene Američke Države dugo vodile zapadnu balkansku politiku, a da sada to pokušava Berlin. On prenosi izjavu nemačkog kancelara Šolca da je svim zapadnobalkanskim zemljama mesto u EU, ali da su za to potrebne i reforme u sferi slobode medija, suzbijanja korupcije i pravosuđa. „Ekonomski su odnosi dobri – na primer, Nemačka u Srbiji sa preko 400 preduzeća zapošljava preko 75 000 radnika“, završava svoju analizu autor nemačkog „Bilda“.
