Piše: Dragan Banjac
Pet dana posle zaokruživanja kao da se post/izborna drama nije okončala. Nakon što sam u mršavoj ponudi odabrao (mogu i o tome kasnije šifrovano) odleteo sam u Sarajevo na konferenciju tamošnjeg Medijacentra – Novinarstvo kao prvi nacrt historije – mediji kao dokazi i novinari kao svjedoci pred Haškim tribunalom. Tamo sam pozvan da u probranom društvu – Aida Čerkez Robinson, Anthony Birtley, Alija Lizde, Boro Kontić, Dragutin Hedl, Dragan Golubović, Duška Jurišić, Florence Hartman, Husnija Kamberović, Jacky Rowland, Mehmed Halilović, Mehmed Agović, Rada Pejić-Sremac, Sead Omeragić, Senad Pećanin, Senka Nožica, Miralem Smajlović, Tihomir Loza i Zlatko Dizdarević – kažem nešto na tu temu.
Možda više da mi učine čast, da kao prvi novinar sa ovih naših prostora koji je preko Budimpešte, Rima, Ankone i Falkonare kao izveštač Borbe do Dejtona tamo išao sedam puta i isto toliko nakon Mirovnog sporazuma iz američke baze Rajt Paterson, gde su Alija Izetbegović, Haris Silajdžić, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman makazama seckali „leopardovu kožu“ (Bosnu i Hercegovinu) i posle je lepili OHO lepkom… Pominjem to samo iz jednog razloga: Osim Gordane Suše i njenog Video nedeljnika (VIN) posla prvog povratka niko me, za sve ove godine i decenije ovde, o tome nije ništa pitao. Nešto što nisu smeli ili hteli, podeljeno fifti-fifti, kolege što su mi zavidele kao da sam od toga imao kakvu vajdu, a urednici su to radije pokrivali agencijama koje su to pratile sa udaljenosti od nekoliko stotina kilometara. Druga je stvar što, i da su me pitali, njima ništa ne bih rekao, pogotovo za monstruma iz Takovske, čak ni za N1, ovde najmanje lošu.
Samo kratko o tome i prelazim na našu sumornu postizbornu stvarnost. U knjizi Grebo – kratka biografija autora Bore Kontića na strani 264, Grebo govori da je moja akreditacija bila zavedena pod brojem 731 i da je, kako govori Zdravko Grebo (profesor Pravnog fakulteta) „lako izračunat koliko je novinara stranaca prije njega bilo u Sarajevu“. Siguran sam da moj pobratim (s njim i sa Rastkom Močnikom sam se „službeno“ zbratimio u Mostaru nešto ranije u tom istom ratu) nije hteo da, što bi rekli Bokelji, „omali“ značaj mog dolaska u Sarajevo (okolo-naokolo) nego što je za sve druge novinare, urednike i medije osim Borbe – bolela stražnica za istinu o stradanju građana Sarajeva u kojem je, da kažem zbog „nabrijanih“ srbonacionalista, bilo mnogo pravoslavaca.
Ali, beogradska čaršija ne prestaje da razglaba postizbornu nauku. Jezici se najviše češu hoće li (i zbog če) glavni tzv opozicioni baja otići do vožda, inače najgoreg od svih i na svim listama koje su kod nas ikad štampane. O tome nešto kasnije.
Ostavimo po strani Njegov trijumf na predsedničkim (blizu 59 odsto) koji sam na jednoj mini kladionici s prijateljima pogodio u – procenat. Tako ste birali, takva su pravila… Pozabavimo se izborima najveće srpske palanke: Za republičke skupštinske klupe opet su Vučić i Dačić nadjačali. Račun je neumoljiv, Njegovi su (1, 576.082) od naroda iskamčili 42,91 odsto glasova (120 poslanika), a dačićevci 11,42 i tu bi ovaj put priča mogla da bude zaključena jer zajedno imaju 54,34 odsto.
Evo brojki i za Gradsku, beogradsku skupštinu, parlament na koji su pred izbore u sklepanoj tzv. opoziciji (iako na tome nisu poradili) računali. Naprednjaci (38,15%) i socijalisti (7,27%), kad se saberu (45,79%) očito je potrebna „trgovina“. U najvećoj varoši Aleksandar Vučić je, zapravo, načet, a što nije srušen isključivi je krivac tzv. opozicija. Zašto? Odgovora je koliko i razloga – sto. Davno, u Engleskoj nije zvonila lokalna crkva radi okupljanja zbog požara. Crkvenjak je to pravdao da ima sto razloga, ali je neko iznad njega tražio da čuje samo prvi. Prvo, nemamo zvono, rekao je crkvenjak. Nije mu bilo dozvoljeno da nabraja. Tako i naša tzv. opozicija nije prošla jer se nije – ujedinila. I što nije opozicija, osim u jednoj stvari – htela bi na tron umesto Njega.
Mnogi ne mogu da se načude da je Nevaljalac broj jedan dobio i u Nedeljicama. Nisu tamo seljaci tupavi nego su odlučili (to je glavarima bilo ispod časti) da, prepušteni Savi Manojloviću, Svetlani Bojković i Aleksandru Jovanoviću Ćuti, kazne umišljene opozicionare. Naprednjacima i socijalistima (38,15 + 7,01) sa 45,16 odsto, treba tričavih pet procenata da i dalje drže pod kontrolom Beograd, da u konačnici naprave od njega grad nalik Busijama kod Batajnice. Teško će uzeti 21,20 odsto od Dragana Đilasa i Vladete Jankovića, kao i 10, 75% od Koalicije Moramo. Ne bih da tipujem ali u ostatku (Milica Đurđević Stamenkovski, Miloš Jovanović i Boško Obradović) dovoljno su ranjivi i lakomi na komadić vlasti.
Hoće li glavni „opozicionar“ sutra da ode na kanabe? I šta će tamo? Da li je razlog odlaska da izmoli da Vladetinih 21,20% nakvasa na 51 odsto. Nije! Iako je u Srbiji i to moguće, nešto je drugo po sredi. Podsećam na previd, o tome nije bilo govora i zapitajmo se: zašto se, recimo, za neku jaču funkciju, naravno i za predsedničku nisu takmičili Dragan Đilas, Vuk Jeremić ili Zoran Lutovac. Znali su bangalozi da bi bili potučeni i onda je lakše isturiti Vladetu i Mariniku. Kobajagi, nije im stalo da sebe isturaju. Osim toga vredno je pažnje zašto je Đilas nadvladao Jeremića u slučaju Ponoš. „Moji“, profesorka, ovi nastali na Savamali i naša Rumunka ostali su kratkih rukava. Ništa, navikao sam da gubim.
Je li moglo drukčije, je li se mogao srušiti? Jeste. Da je bilo sloge, da je bilo (promene) politike, okretanja od istoka. Nešto od toga zagovara Građanski demokratski forum Zorana Vuletića i Radeta Veljanovskog, poduprt časnim imenima iz Političkog savetu ali bez uticaja: Latinka Perović, Filip David, Svetislav Basara, Nenad Prokić, Boško Jakšić, Olivera Ježina… i jedino s ovom opcijom moglo se do „kajmaka“, do trideset odsto najboljih, do apstinenata koji će tek da krenu iz zemlje koju vodi „sigurna ruka“. Ali, Zoran nije uspeo da sakupi potpise za listu i scena je ostala bez mogućnosti da se bira prava politika.
Vi, većina, ste izabrali Ruse. I Kineze. Važnije vam je da je rđavom srpskom vođstvu bude dobro, a vama/nama – kako bude.
To ćete osetiti veoma brzo, ali – magarcu je more do kolena…
