Piše: Dragan Banjac
Ivica – dežmekasti fenomen. Ili naduvana žaba, kako ga je svojevremeno iz haške ćelije označio njegov tvorac Slobodan Milošević.
Evo danas medijumi, što bi rekao Svetislav Basara, javiše da nosilac liste na parlamentarnim izborima koalicije okupljene oko Socijalističke partije Srbije (SPS), koji se odziva na Ivica Dačić reče da su dugotrajna podrška i poverenje koje SPS ima kod građana opravdani vrednostima, tradicijom i trajanjem te stranke.
Ponavljam nešto genijalne tvrdnje nekadašnjeg portarola Miloševićevih socijlista. On reče i ostade živ da su „dugotrajna podrška i poverenje“ koje njegova SPS (koju je trebalo davno zabraniti!) koju ima kod građana „opravdani vrednostima, tradicijom i trajanjem te stranke“.
Koje otkriće!?
Samo u ovoj zemlji prolazi mangupska fora koju je posle toga izrekao: “Oni hoće da kažu da sam mnogo godina na vlasti, a ja sam tek trideset”, kazao je dežmekasti potkrepljujući „velika ostvarenja“ dok je obavljao funkcije premijera, minsitra unutrašnjih poslova i ministra spoljnih poslova… Čovek koji, kako narod kaže, nema ni prs’ obraza sve to garnira ničim opravdanom činjenicom da je pokazao da “ume i može” da se nosi sa “najvećim problemima”.
Sećam te se, Ivice, iz „Skupštine Jugoslavije“ kada ti je partijica bila skrajnuta. Tada sam, priznajem grešku, pomislio da si skliznuo u ropotarnicu. Ali to je, pokazalo se bezbroj puta pre tvog slučaja, uspeva samo u ovoj i ovakvoj zemlji, da se Miloševićev nekdašnji portparol, kao jegulja, izmigoli.
Taj isti uspeva da se dodvori onom bivšem dvostrukom prezidentu koji će ostati upamćen možda samo po tome što je kao ara ponavljao „ja kao predsednik Srbije“ i da, valjda zajednički, izjednače „naš i njihov bol“ – za Miloševićev i Đinđićev. Vratimo se, tim povodom naročito, na onu narodnu: Da su imali prst obraza obojica bi batalili politiku. Jedan bi predavao psihologiju u nekoj gimnaziji, drugi bi mogao, recimo, da bude čuvar najznačajnije požarevačke humke.
Građani, ne nasedajte na poruke ovakih i sličnih im „manupuprevarantima“ kako je nekad govorio znameniti Čačanin (VI).
Ivica je izdanak partije koja je raskomadala Jugoslaviju i u narod posejala klicu mržnje, pokrenula rat sa susedima, narodima „južnih Slovena“ šta god to značilo. On je, osim s najgorim ovde od 1900-te, pajtos i s onim goropadnim Jagodincem, mašinbravarom koji je za probranu beogradsku klijentelu organizovao „bunga bunga“ sesije s maloletnicama u okolini Jagodine i ni dlaka s glave mu nije zafalila. Kako njemu tako i Jagodincu. Kompletan establišment se potrudio da ga zaštiti, čak i majke podvođenih devojčica… (Srpska posla!)
Srbija, brale!
Možda niste za oficira (Dalmatinca) s najvišim činom kao što nisam ni ja, ni za onog Koštuničinog Vladetu, ali ostaje Marinika, probajte da se nešto pomeri.
Dok ne dođu Zoran Vuletić i njegov Građanski ddemokratski forum kao spas za Srbiju.
Što se tiče glavnog lika ove priče, ako produži vladavinu neka ne brine. Narod je kriv!
