Nikola Samardžić
Srbija je visoko u prioritetima Bele kuće koja insistira na ulasku Zapadnog Balkana u EU, u NATO bezbednosni i politički okvir, i na regionalnoj integraciji, a konkretno, i na uključivanju Srbije u snabdevanje evropskog tržišta američkim tečnim gasom.
Verovatno nijedna buduća antievropska politika u Srbiji više neće moći da se vodi pozivanjem na evropske zvaničnike.
Raskrinkane su gasne veze nemačke poslovne elite i njenih političkih službenika i spoljnopolitičkih partnera.
Druga agresija Rusije na Ukrajinu, ako se dogodi, počeće stvarnom ili izmišljenom provokacijom ukrajinske strane.
Tako je krenuo nacistički napad na Poljsku 1939. Ukrajinska kriza teži da povuče nova razgraničenja.
Putin je uspeo da razbudi uspavani NATO, i ponudi nov smisao evropskoj integraciji. Srbiji odgovara da se konačno zatekne na onoj strani na kojoj će biti primorana da pokrene nove demokratske i reformske procese.
Predstojeći izbori upravo će raskrinkati celu političku kastu koja je odgovorna za radikalizaciju, izolaciju i regresiju.
Razjareni radikali suočavaju se s padom popularnosti i novim radikalnim pokretima koji su se, s motkama, ražnjevima i prasećim glavama izlili na ulice i u parkove.
Vlast radikali ni 2000. nisu predali mirno.
Istovremeno je opozicija je iznela anti-EU i anti-NATO platformu, upravo u trenutku kulminacije sukoba Zapada i Rusije.
Pitanje je, da li će se i ubuduće vrednosni postulati ujedinjene Evrope prodavati, s krvlju ruskih suseda, za jeftin gas i političku korupciju.
Izborni proces potvrđuje i to, da SAD i EU u Srbiji nemaju političkog partnera, ali ne postoji ni bilo kakav rezervni plan za budućnost koji bi Srbiji obezbedio uspeh, bez članstva u EU, u narednoj ekonomskoj, tehnološkoj i energetskoj tranziciji.
Vučić je već spakovao DSS koaliciju kojom upozorava, kako nije najgori, i najluđi. Isturiće i EU-NATO maškare kojima će ukazati na besciljnost, i odsustvo smisla ovakve opozicije, kako su radikali na svim stranama, a to niko ne ume bolje od njega.
Jedini iskorak u promenama, u međunarodnom okruženju koje je povoljnije, bilo bi oduzimanje političkih nadležnosti Vučićevoj garnituri svuda gde je moguće.
Tek će načeta Vučićeva vlast podstaći kreativnu energiju za promene koja u ovakvoj opoziciji ne postoji.
Tu ne samo da nema harizme i bistrine, ovakva opozicija, dok ponavlja kako je pristojna, nema politički legitimitet, jer ponavlja sve Vučićeve političke stavove.
Podrška opoziciji u ovom trenutku je samo stav građanske pristojnosti. Politički lideri i mediji su, u poslednjih 20 godina, sveli stvarnu podršku Srbije za EU na statističku grešku.
Ponoš nikad nije bio za NATO, cela generalska klika je od pokušaja puča 1991. jedna od centrala ruskih pučista i Putinove mirne agresije, ali nije bio ni Vučić.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za južnu i centralnu Evropu Gabrijel Eskobar podržao je Vučićev Otvoreni Balkan, sigurno bez iluzije, da tu postoje ikakve dobre namere.
(Danas)
