недеља, новембар 24, 2024

Marković: Koliko hiljada mrtvih staje između dva stiha?

Slične objave

Podeli

Piše: Tomislav Marković

Čim vaskoliko srpstvo padne u letargiju i usni mrtvim snom, javi se hip-hop sastav Beogradski sindikat sa nekom nacionalnom budnicom, da prene braću iz učmalosti i pokrene novo buđenje naroda. Pre nekoliko godina snimili su patriotski hit “Dogodine u Prizrenu” koji je obodrio i staro i mlado, te osnažio veru da će najskuplja srpska reč ponovo biti osvojena ognjem i mačem, uz prateće proterivanje kojeg miliončeta Albanaca preko Prokletija i mestimično smeštanje pobijenih civila u hladnjače i masovne grobnice.

Kad je u Crnoj Gori započela klerikalna kontrarevolucija pod maskom litija, opet su reperi bili tu da podrže pravednu borbu za oslobađanje Crne Gore od Crnogoraca i svetinja koje, normalno, pripadaju instituciji sa adresom u Kralja Petra, z.p. Beograd. Pesmom “Sviće zora” sindikalci su dodatno podstakli verni narod da na vlast dovede Zdravka i njegovo apostole, te da približe “srpsku Spartu” idealu teokratije.

Početkom ove godine, Beogradski sindikat je snimio novi hit pod naslovom “Jedina Srpska”, uz malu pomoć Danice Crnogorčević i nekog guslara. Pesmu su premijerno izveli na svečanoj akademiji povodom proslave neustavnog rođendana Republike Srpske, nakon solo nastupa Milorada Dodika, Ane Brnabić i Željke Cvijanović. Jedan od članova ove ugledne muzičke grupe za raspirivanje najnižih nacionalističkih strasti objasnio je da se pesma nije slučajno pojavila baš 9. januara. “Ideja koja je tinjala o ovoj pesmi je ostvarena, po Božijom promislu, upravo za jubilej 30 godina od osnivanja Republike Srpske”, rekao je Feđa Dimović u intervjuu za Svetigoru.

Dakle, Bog je u svojoj večnoj mudrosti kao deo svog plana za vaskoliki stvoreni svet imao u vidu i da Beogradski sindikat snimi pesmu “Jedina Srpska” i da je izvede baš određenog datuma. A kad Bog nešto naumi, on to i ostvari, jer je svemoguće biće, tvorac sveta koji sve postojeće održava u životu. Ne događa se baš često da neko umetničko delo bude stvoreno po Božijem promislu. Koliko je meni poznato, to je poslednji put pošlo za rukom Ljiljani Habjanović Đurović kojoj, kako sama veli, Duh Sveti izravno diktira u pero njene prepodobne romane.

Ako je već sam Savaot lično i personalno intervenisao u zemaljski poredak, te naložio sindikalcima da snime narečeni song, najmanje što ovozemaljske velmože mogu da učine jeste da ovu bogougodnu pevaniju metnu u čitanke, e da bi se buduće generacije od malih nogu napajale rodoljubljem i srodnim vrlinama koje svaki čas dovedu do nekog pokolja. Evo male pomoći za autore čitanki, kako bi trebalo obraditi neke strofe iz ove božanske pesme na časovima srpskog jezika i zaklane književnosti.

Izgubljene duše

Duga je puška. Tužno se gusla.
Jedina Srpska si ti.
Duša hajduka ognjenog vuka,
jedina Srpska si ti.
Odbrana Srpstva, tvrđava čvrsta,
jedina Srpska si ti.
Božija ruka, jača od suda,
jedina Srpska si ti.

1. Kakva je veza koju u prvom stihu uspostavlja lirski subjekt između dužine puške i guslarske tuge? Što je puška duža – sve tužnije se gusla? Ili se poeta poslužio pesničkim postupkom zvanim “niđe veze”? Da li su gusle jedini muzički instrument koji je dozvoljeno svirati u manjem bh. entitetu? Da li instrumenti sa više žica nezgodno podsećaju na polifoniju, pluralizam i složenost, osobine strane totalitarnom nacionalnom biću koje teži svekolikom jedinstvu?

2. Kako jedna teritorija može da bude nečija duša? Da li je pola miliona stanovnika Republike Srpske koji su se poslednjih decenija odselili iz “odbrane srpstva” – izgubilo dušu hajduka i ognjenog vuka? Ili se duša gubi na neki drugi način, na primer – genocidom? Pošto je kolektivni sindikalni poeta sklon epskom izrazu, podsetite ga na reči Jevrosime majke upućene Marku Kraljeviću: “Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu”.

3. Otkud pesniku ideja da je Republika Srpska Božija ruka? Da li se Bog izjašnjavao po pitanju zemaljskog ovaploćenja sopstvenih gornjih ekstremiteta? Pošto Božija ruka neminovno sprovodi Božiju volju, da li se iza ove metafore krije pokušaj prebacivanja odgovornosti za zločine sa konkretnih ljudi i politika na Boga?

4. Šta je Bog srpskim nacionalistima skrivio da mu stalno stavljaju na teret sopstvene nepodopštine? Od kog je to suda jača Božija ruka – Haškog? Ili je Božija ruka snažnija od Božijeg suda, što jeste nemoguće, ali bi nas bar uvelo u zonu ludističkog poetskog apsurda, tako stranog propagandistima ideologije krvi i tla koji vole da repuju?

Traume iz socijalističkog detinjstva

Kao mali sluš’o sam priče:
AVNOJ, Jajce, ofanzive…
Valter Bosna, Tihi Beograd
Bajke sletova i parola
(Jugo) crvenih simbola.
Mnogo toga od istine kontra
Javno reći da si Srbin,
tada je bilo sramota

1. Da li su uvodni stihovi posledica traume koju lirski subjekt nosi iz socijalističkih škola u kojima su ga zadojili nesrpskim vrednostima kao što su antifašizam, mir, bratstvo i jedinstvo? Da li lirski subjekt nosi još neke traume iz detinjstva? Pošto je slušao priče o drugu Tihom iz “Otpisanih”, da li to znači da nije imao sliku na TV-u, pa nije mogao da gleda seriju kao sva ostala deca? Da li su njegova razočaranja počela kad je shvatio da su “Otpisani” igrana serija, a ne dokumentarni program?

2. Šta tačno pesniku smeta u jugoslovenskim i komunističkim simbolima? Otkud poeti ideja da je bilo sramota reći da si Srbin u socijalizmu? Posetite jednu malo poznatu internet stranicu, zove se Wikipedia, pronađite odrednicu “Demografija Srbije”, a zatim pročitajte podatke o popisima stanovništva tokom socijalizma. Prema popisu iz 1948. godine, u Srbiji je bilo tačno 4.823.730 ljudi koje nije bilo sramota da javno kažu da su Srbi, 1953. ih je bilo 5.152.939, 1961. – 5.704.686, i tako redom. Kako se zove pesnički postupak iz poslednja dva stiha? Tako je – “lažem, pa se Bogu molim”. Kako to da je broj Srba rastao tokom srboždernog socijalizma, a smanjuje se otkad su vlast preuzeli rodoljubi sindikalnog tipa?

Otkopavanje ikona

Naše zakopane ikone,
da ne bodu oči nikome
Kad odreknu se sebe
ljudi se šarenoj laži priklone
Našu braću preko Drine
gledali smo sa visine
Kao da nismo ista krv,
kao da nismo isto ime (Srpsko)

1. Da li je i vaša porodica, poput one u kojoj je lirski subjekt stasao, zakopavala ikone? Zašto lirski subjekt svoj usamljeni individualni slučaj proširuje na čitavu zajednicu? Zar njemu nije poznato da su milioni slavili slave tokom socijalizma, primali sveštenika u kuću, odlazili u crkvu i mirno držali ikone po kućama i stanovima? Kad je lirski subjekt iskopao ikone? Šta je zakopao u rupu u kojoj su bile svete slike? Titovu fotografiju? Kad planira sledeću turu iskopavanja?

2. Zašto pesnik odgovornost za sopstveni kultur-rasizam pripisuje socijalizmu? Ako je socijalizam kriv što je on nekog gledao sa visine, ko je odgovoran za ostale njegove postupke? Bog? Sudbina? Usud? Promisao? Suđaje? Istorijski determinizam? Uporedite stihove Beogradskog sindikata sa rečima pisca Srđana Valjarevića: “Kakve veze ima geostrateški položaj s tim što sam ja glup i ograničen? Kakve veze ima geostrateški položaj s tim što sam konzervativni nacionalista? Stalno imamo alibije neke. To su alibiji jednog narkomana. Jednog zavisnika. Koji će kad mu kažeš ‘Sine, idi skidaj se sa te droge’, odgovoriti ‘Ali šta ću onda da radim?’“

3. Ako sve pripadnike jedne nacije spaja ista krv, da li to znači da su svi oni rođaci? Zašto je onda dozvoljeno sklapanje braka između pripadnika istog naroda? Da li to znači da je nacija proširena porodica? Kako sprečiti nasilje u tako velikoj porodici?

Rodoljubiva poezija bez glave

Kad krenula su stradanja,
kolone, NATO bombe
Mi smo okretali glave
dok nam nisu pale ovde
Posle godine su mnoge
prošle sindikalne borbe
Zajedno učili lekcije
koje su sakrile Brozove škole

1. Zašto pesnik početak stradanja stavlja tek u 1995. godinu i NATO bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske? Da li pesma, pa makar bila i najrodoljubivija na svetu, može da sakrije godine etničkog čišćenja, ubijanja po konc-logorima, uništavanja gradova, opsada, paljenja sela, spaljivanja živih ljudskih lomača, pljačke, masovnih silovanja, rušenja verskih objekata i genocida? Zašto se sindikalni poeta bavi uzaludnim poslom? Koliko hiljada mrtvih staje između dva stiha?

2. Ako je kolektivni lirski subjekt toliko snažno okretao glavu na drugu stranu da mu je glava na kraju otpala, kako nas izveštava u trećem i četvrtom stihu, kako je uspeo da sroči ovu pesmu? Da li se rodoljubiva poezija lakše piše bez glave? Možda ne treba pribegavati tako radikalnim amputacijama, možda je dovoljno pisati bez mozga, istinoljubivosti i empatije?

3. Koje lekcije su to sakrile Brozove škole? Svako ko zaviri u udžbenike iz tog doba videće da su đaci učili sve o srpskoj istoriji, da su detaljno proučavali srpsku književnost, kulturu i umetnost. Možda lirski subjekt nije pazio na času ili je bežao iz škole? Ko je za to odgovoran – socijalizam, Bog ili predestinacija?

Soko zvani Metuzalem

Leti soko preko Romanije, nosi zavet
Da se barjak za slobodu vije, Svetog Save
Kad se narod oko njega svije – Dani slave
Ja u zoru ispratiću dragog, Đurđevdan je

1. Zašto je sveti Sava poslao zavet po sokolu, a ne po nekoj dugovečnijoj životinji? Pošto je životni vek sokola oko 20 godina, kako je naš soko-pismonoša uspeo da dopremi zavet iz XIII u XX vek? Da li sokolovi predaju sveti srpski zavet s kolena na koleno? Budući da je soko po kojem je sveti Sava poslao zavet u budućnost, preminuo najkasnije oko 1256. godine, kako znamo da je zavet koji nam je soko naš savremenik isporučio – autentičan?

2. Da li je narod gnezdo koje se svija oko Savinog zaveta? Kakva je uloga sokola-pismonoše u svijanju narodnog gnezda? Da li lirska subjektica dragog ispraća u zoru nakon što je pročitala zavet koji joj je pernati poštar uručio u gluvo doba noći, a koji je sveti Sava poslao pre skoro 800 godina?

3. Kakve veze ima sveti Sava sa Radovanom Karadžićem, Ratkom Mladićem i Slobodanom Miloševićem koji su organizovali kolektivni pokolj? Gde je to sveti Sava zaveštao masovno klanje golorukih ljudi u ime nekakve slobode? Da taj zavet možda ne potiče iz Nemačke tridesetih godina prošlog veka?

Oslobađanje od stega zakona

Ovo nije zemlja krvi i meda.
Ovo je poslednja međa
Nije ničija prćija, igračka tuđina,
nije za udarce vreća
Ovo je Božija volja, od stega sloboda i vera –
Republika Neba
Ovde ne treba fenjer da nađeš čoveka,
na pruženu ruku u oči se gleda

1. S kim sve polemiše lirski subjekt u prvom stihu? Da li je moguće oveštalim kvazipatriotskim stihovanjem demantovati fotografije Rona Haviva iz ciklusa “Krv i med: Dnevnik balkanskog rata”?

2. Zašto poslednja međa? Zar su se hip-hop rodoljubi tako olako odrekli tradicionalnih zapadnih granica na liniji Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica? Su čim misle izać’ pred Šešelja?

3. Da li sintagma “ničija prćija” ugrožava vlasničko pravo Milorada Dodika, neformalnog gospodara Republike Srpske i svih njenih žitelja? Zašto pesnik pokušava Miletu da oduzme omiljenu igračku i vreću za udaranje? Da li je ovo tipičan primer frojdovske omaške?

4. Da li je genocid u Srebrenici izvršen po Božijoj volji i promisli, kako to pesnik nastoji da nam sugeriše? Zašto Bog ne uzvrati paljbu nacionalističkim poetama koji mu neprestano podmeću kojekakva zločinstva?

5. Koje stege najviše guše vašu slobodu? Božije zapovesti kao što su “Ne ubij”, “Ne poželi ništa što je tuđe”? Ili vam je svaki krivični zakonik muka duhu? Da li vas muči osećaj teskobe kad vam zabranjuju da zlostavljate, proterujete, koljete i rušite? Ima li još kakve slobode na ovom svetu osim one u kojoj možeš snajperom da gađaš decu? Šta je Diogen Bogu skrivio da ga sindikalci metnu u svoj repovani pamflet, skupa s fenjerom? Da li je bolje dobrovoljno živeti u buretu, odričući se svega, ili biti šoven sa dna kace kojem nikad nija dosta tuđe krvi, imovine i teritorija?

Zna li poeta za sramotu?

Kosovski zavet svakog je dana
Svetlost iz jama, vaskrs iz rana
Džaba svi logori, procesi, progoni:
Naša će sena gospodu da progoni
Temelji tvoji – večni heroji.
Pred sudom jazavac ponovo stoji
Nepravde trpiš da narod se spoji.

1. Žrtve iz jama pobila je ista ideologija koju su devedesetih oživeli Milošević, Karadžić, Mladić i njihovi duhovni očevi. Ko je ovlastio poklonike zla da govore u ime pobijenih? Da li nacionalisti najviše vole pripadnike svog naroda u nemom stanju, jer mogu da ih koriste za svoje nečasne pobude?

2. Budući da sindikalci ne spadaju u nižu klasu, već su privilegovani članovi društva, takoreći gospoda, da li i njih progone seni, po Principovom principu?

3. Ako su temelji Republike Srpske u masovnim grobnicama, kao što zna vasceli svet osim nekoliko ovdašnjih dobrovoljnih neznalica, čemu služe heroji iz ove pesme? Napišite sastav na temu “Pesma kao retorička zavesa za zločine i genocid”.

4. Ko je današnji jazavac pred sudom? Kakve veze ima priča Petra Kočića sa ratnim zločincima koji su u Hagu osuđeni na silnu robiju za najstrašnije zločine protiv čovečnosti i genocid? Zna li poeta za sramotu, a ako ne zna – da li mu je kasno da nauči?

5. Ako je povinovanje slovu zakona nepravda koju trpe heroji jer su ubijali i progonili sve pred sobom, da li je bezakonje ideal hip-hop pesnika? Zašto vas ideja o spajanju naroda, što bi se reklo – svi Srbi u jednoj državi, asocira na Lebensraum?

Nacional-satanistički kult

Dragi Bože blagoslovi braću, daj nam nade
Da se duga vine preko Drine, s obe strane
Da se sloga prenosi i dalje u amanet
Trojica su spojena u jedno. Hristos spase!

1. Ko sprečava dugu da se pojavi s obe strane Drine? Da li su naci-sindikalci ikada videli dugu ili praktikuju isključivo slepu guslarsku tugu? Delo kog velikog pesnika nastavljaju beogradski sindikalci? Na koje stihove Baje Malog Knindže tačno mislite? Tako je, reč je o stihovima iz pesme “Neće biti granice na Drini”: “Oj Srbine, ništa ti ne brini,  / neće biti granica na Drini”.

2. Da li se sloga prenosi u amanet takođe preko sokola-Metuzalema ili koristi neko drugo prevozno sredstvo? Da li društvo treba da bude složno ili složeno? Da li najveća sloga vlada tamo gde caruje princip “Jedan narod, jedna partija, jedan vođa”?

3. Ima li veće blasfemije od korišćenja hrišćanske trijadologije u nacionalističke svrhe kao što je proširenje teritorija i stvaranje Velike Srbije, po cenu desetina hiljada ljudskih života? Ako je Bog ljubav, kome služe oni koji se klanjaju zločinima počinjenim iz šovinističke mržnje? Napišite sastav na temu “Kako je nacional-satanistički kult kidnapovao Hrista”.

(nomad.ba)