Razgovarao: Marko Lovrić
Jedna lista nije rešenje. U politici ne važi inženjerska logika. Potrebne su politički logične kolone. Nije dovoljno biti protiv nekog. Ne podržavam pakt o nenapadanju u opoziciji, neka građani vide naše razlike
Nameru da se nadmeće na beogradskim izborima, Građanski demokratski forum je objavio na konferenciji ispred trenutno najpoznatijeg gradskog murala. Ideja da taj mural više ne bude najpoznatiji, u stvari da ga ne bude uopšte, u srži je programa GDF-a. Njegov predsednik Zoran Vuletić smatra da je Srbiji Evropska unija danas dalja nego 2004, a da bez tog članstva Srbija ne može da reši nijedan problem, pa ni ekološki.
„Za to ne može da bude kriv samo Aleksandar Vučić. Deo odgovornosti moraju da snose svi političari pre njega, jer su učinili normalnim da nam se na vlast vrate i da nas u Evropu vode Vučić i Ivica Dačić. Moramo svi da se zamislimo nad tim dvadesetogodišnjim procesom“, ističe Vuletić. Zato se, kaže, oštro protivi kandidaturi Vladete Jankovića za gradonačelnika Beograda i naziva „poražavajućim“ to što se „na velika vrata vraća kadar DSS-a, jedne od najgorih političkih opcija koje su trijumfovale nakon atentata na Zorana Đinđića“. Predsednik GDF-a smatra neophodnim i da građani, nasuprot domaćem političkom običaju, mogu da glasaju „za“ neku politiku, a ne samo „protiv“.
Zašto ste odlučili da izađete na beogradske izbore?
Smatram da je obaveza svake političke organizacije da izađe na izbore, jer je to najbolji način da se nešto promeni. Naše društvo je u poslednjih dvadesetak godina naviklo da tako menja vlast, i ne bi bilo dobro da se to dešava drugačije. Organizacija nam je takva da na beogradske izbore možemo da izađemo sami, i to nas je navelo da izađemo samo na njih. Ali kada smo takvu odluku objavili, iz Sandžaka, Vojvodine, i manjih mesta u Srbiji pitali su nas – zašto samo Beograd? Nije nemoguće da pretresemo odluku i izađemo na republičke izbore ako bude bilo makar i minimalnih uslova. U toj areni će se razlike videti najjasnije, i mislim da GDF tamo može da se pokaže u pravom svetlu.
Šta kažete na primedbu da samostalni izlazak na izbore znači rasipanje glasova, te ide u prilog režimu?
Ne slažem se, jer je najvažnije kakvu politiku partija ili koalicija donosi, kao i da se u budućem sazivu bilo koje skupštine osvoji što više mandata. Jedna lista nije uvek najsrećnije rešenje. Na predsedničkim izborima 2017. Saša Janković je u Beogradu dobio 225.000 glasova, Preletačević 120.000, Vuk Jeremić 90.000. Bilo je dakle više od 400.000 opozicionih glasova. Sledeće godine smo imali beogradske izbore. Jankovićev Pokret slobodnih građana i Jeremićeva Narodna stranka bili su na jednoj listi, pojačani Draganom Đilasom, i osvojili su samo 150.000 glasova. Gde je ostatak? Zašto ti ljudi nisu glasali ako su očarani zajedničkom listom? Taj primer ubedljivo dokazuje da u politici ne važi inženjerska logika, da dva i dva nekada nisu četiri. Potrebne su politički logične kolone. Ni od jedne partije ili koalicije koje su se dosad prijavile ne čujemo sveobuhvatan politički stav o tome kako vide Srbiju za pet ili petnaest godina. Nije dovoljno da se kaže „Marš Rio Tinto!“ Evo, možda smo ga najurili, možda i nismo, ali šta sad? Kako ćemo dalje da organizujemo život u Srbiji? Vučić pred izbore podmićuje mlade sa 100 evra, penzionere sa 20.000 dinara, što je skandal i zahteva demonstracije. On je već ušao u kampanju, potrošio skoro dve milijarde evra državnih para, ali nije u redu da odgovor bude to što ćemo mladima da ponudimo po 1.000 evra. Lako je obećati 1.000 evra, ali moramo da znamo koje su konsekvence novog populizma. Hoće li se to finansirati pozajmicom novih 10 ili 15 milijardi evra? Neophodno je potpuno reformisati privredu, završiti privatizaciju da bi privreda počela da pravi viškove i da se to preliva građanima. Plate, povišice, subvencije moraju da imaju zdravu ekonomsku potporu.
Kakvog bi predsedničkog kandidata GDF podržao?
Nije dovoljno biti protiv nekog. Koji nam je ovo po redu vlastodržac za koga kažemo „samo da ovaj ode, pa ćemo posle lako“? Mislim da je to obmana za građane. Kada je Dodik poklonio ukradenu ikonu ministru inostranih poslova Rusije, pa je izbio ogroman diplomatski skandal, većina naših političara i predsednika partija izbegla je da komentariše, što je takođe stav, ali Vuk Jeremić je na televiziji rekao da nam je najveći nacionalni interes da Dodika sačuvamo po svaku cenu. Na zahtev da to argumentuje, rekao je da ne želi da komentariše, jer bi mnogo ličio na Dačića. Ako dobijemo predsedničkog kandidata koji će drugačije da se zove, a da u regionu vodi Vučićevu politiku, nećemo ništa uraditi. Biće to novih deset izgubljenih godina u našem lavirintu sa susedima, a najbrži put u EU jeste preko mira u regionu. Za GDF je najviši nacionalni interes da se ovo društvo formalno integriše u EU. Političari se sakrivaju iza evropskih vrednosti i ne govore o EU kao instituciji, a za našu državu ne postoji bolji institucionalni okvir od EU. Više smo od dve decenije u evropskim integracijama, i ljudi više ne znaju ni kada se krenulo, ni kada će se taj proces završiti, ni čemu to uopšte služi. EU nije idealna, ali je okvir sa nezavisnim medijima, sa tržišnom privredom, sa socijalno odgovornim politikama, sa perspektivama za mlade. Gde nam odlaze mladi kada im se ovde sve smuči? Odlaze uglavnom na Zapad. Zato nije dovoljno da se predsednički kandidat opisuje kao izuzetno obrazovan, kao fin i kulturan čovek koji neće da se ponaša kao Vučić ili Šešelj. Morao bi dati makar naznake o tome kakvu politiku namerava da vodi.
Koje ljude nudi GDF?
Nosilac liste ću biti ja, a u samom vrhu liste biće dugogodišnji novinar Boško Jakšić i pisac Svetislav Basara. U kampanji će nas aktivno podržati naš Politički savet koji čine istoričarka Latinka Perović, njen mladi kolega Milivoj Bešlin iz Novog Sada, Dinko Gruhonjić, Vlatko Sekulović, profesor Rade Veljanovski, pisac Filip David, Nenad Prokić, publicista Fahri Musliu, Aleksej Kišjuhas, Mijat Lakićević, profesor Jovan Komšić, advokatica Tanja Petovar, Predrag Bambić, Olivera Ježina, profesor Zdravko Bazdan, fra Mile Babić. Veoma bih voleo da nam se pridruže pisac Laslo Vegel, reditelj Lordan Zafranović, košarkaška legenda Bogdan Tanjević. Znam da potpuno dele naše stavove.
Kakve su šanse za promenu vlasti u Beogradu i Srbiji?
Mislim da šansa postoji, pre svega u Beogradu. Ako pogledamo svakodnevne komentare građana, mislim da im je naprednjaka dosta. SNS vodi i Srbiju i ovaj grad na način koji vređa inteligenciju. Kada bismo samo prebrojali ljude koji vlast podržavaju i ljude koji joj se protive, nema sumnje da bi opozicija odnela prevagu. Treba biti politički mudar, i ne prokockati taj potencijal. Treba zaokružiti politike u dva-tri pravca da bi se ljudi osetili još korisnijim, da ne požele samo da nekoga najure sa vlasti, već i da glasaju za nešto. Zato insistiram na debatama o politici. Ne podržavam, recimo, zahteve da se napravi pakt o nenapadanju u opoziciji. Dobro je da građani vide naše razlike, da odluče koji pogled na život im je najbliži, i tako i glasaju.
Šta GDF konkretno predlaže Beogradu?
Beograd nije samo set komunalnih problema. Budući gradonačelnik, kao treća politička figura Srbije, ima obavezu da ponovo napravi kosmopolitski grad. Kao prvu odluku nakon izbora vidim uklanjanje onog sramnog murala u Njegoševoj ulici, i svakog drugog murala Ratka Mladića i Radovana Karadžića na javnim površinama. Nova gradska vlast morala bi da prestane da oduzima ulice ljudima koji su položili živote u borbi protiv fašista, da više ne preskače najsvetliji period srpske istorije.
Bio bi epohalni napredak da svi inspekcijski zapisnici budu javno dostupni. Svaki pojedinac i svaka kompanija mogli bi da vide da li je za isto delo neko kažnjen, a neko drugi nije. Vidim veliki prostor za napredak u organizaciji predškolskih i školskih ustanova, u zdravstvenom sistemu Beograda. Dve godine pandemije vlast je iskoristila da dodatno sakrije šta regulacioni planovi donose Beogradu. Dva su primera paradigmatična – gondola od Ušća do Kalemegdana i Beograd na vodi, koji je stravičan korupcionaški projekt. Neko je 2012. maketu Beograda na vodi odneo u Urbanistički zavod, i tražio da se taj deo grada upodobi maketi i po njoj napravi urbanistički plan. To je sve samo nije normalno vođenje grada. Tako je donet i plan za Ušće.
Predsednik novobeogradske opštine Aleksandar Šapić, koga sada SNS kandiduje za gradonačelnika, trebalo je da otvori najširu raspravu, da objasni da će u parku Ušće iseći desetine stogodišnjih stabala, i naravno da nije to uradio. Predložio sam zato da opštinske i gradske vlasti budu obavezne da dva puta pozovu na javnu raspravu u mesnoj zajednici svaku porodicu koja živi u delu grada na koji se neki plan odnosi. Tako će građani unapred znati šta se dešava, moći će da debatuju, da podnesu primedbe. I neće se dešavati, kao u Bloku 37, da neko dobije dozvolu za gradnju, a da se vlast brani time što je dozvola data na osnovu plana koji je usvojila prethodna vlast. Ne slažem se sa idejama da se izdavanje građevinskih dozvola obustavi na deset godina. Ne možemo da zaustavimo razvoj grada samo zato što ga naprednjačka vlast ovako vodi. Tražićemo da katastar ne bude isključivo pod ingerencijama Republike, jer je on noćna mora za Beograđane. Ako to Republika ne bude dozvolila, obaveza gradonačelnika je i da demonstrira ispred republičkih institucija ako treba ili barem da napravi gradsko odeljenje za razvoj, most za građane kojima republičke institucije koče rešavanje bilo kog problema.
Šta bi Aleksandar Šapić mogao da ponudi Beogradu?
Mogao bi da ponudi novu prevaru, jer je već dva puta prevario Beograđane, pogotovo Novobeograđane, kada su glasali za njega misleći da predstavlja građansku opciju. Svima u gradskoj skupštini to je bilo jasno još 2018, kada je Šapićeva odbornička grupa glasala za sve predloge vlasti. Šapić je odbornik gradske skupštine i predsednik opštine Novi Beograd, što nije ni moralno ni logično, i u sukobu je sa zakonom o borbi protiv korupcije. U direktnom je sukobu interesa, jer kao odbornik dodeljuje sebi opštinski budžet. Kao gradski funkcioner Šapić se i sam bavio divljom gradnjom. Pre nekoliko godina proširio je vilu za nekoliko stotina kvadrata i ugrozio sve komšije. Kako je moguće da taj čovek sada bude gradonačelnik Beograda? Neko će reći da je legalizovao objekat u Zvečanskoj. Tačno, legalizovao je, ali kako je uopšte došao u situaciju da naknadno legalizuje stotine kvadrata? Da su inspekcije radile svoj posao i podnele krivičnu prijavu, danas ne bi mogao da ispuni uslov za kandidaturu jer bi bio krivično osuđen. Beograđani moraju što pre da se upoznaju sa Šapićevim nasleđem. Šapić ne može da se predstavi u ovoj kampanji kao nekadašnji uspešni vaterpolista, nego kao vrlo neuspešni predsednik gradske opštine Novi Beograd i kao čovek vrlo sumnjivog morala, koji je u opštini vladao sa Šešeljevom Srpskom radikalnom strankom, i time podržavao ratne zločine i dalju degradaciju Beograda.
(NIN)
