Mora da se oni koji su i u jesen 2020. godine, kad je Amfilohijeva koalicija „veličanstveno“ pobedila Mila s jednim poslanikom prednosti, ushićeno govorili „treba nam Krivokapić“ – i svećom ga tražili – sada zahvaljuju nebesima što ga nisu našli, jer se Borat Krivokapić, uzdanica ovdašnjih opozicionara, našao na ivici da prdne u čabar, a možda je već i prdnuo samo ga sramota da prizna pred Vladikom.
Boratovo velečabriranje je pokazna vežba šta biva kad politiku u svoje ruke preuzmu amateri i monomanski je svedu na 1. „samo da ovaj ode“ i 2. na politiku fanatičnog rešavanja kvadrature kruga nacionalnog pitanja, koju bi da sprovedu dilberi koji nisu u stanju da reše ni jednačinu sa dve nepoznate, iako odlično obračunavaju profit.
Opozicija serbska ima priliku da vidi kako Krivokapićev put vodi u čabar, ali smem se kladiti da to neće hteti da vidi i da će nastaviti da traži „našeg Krivokapića“, da bi – kad ga (i ako ga) konačno nađe – prošla kao Borat & Co.
Od večeri proslave izborne pobede, pa svih potonjih meseci, Krivokapić se ponašao kao pravoslavni slon u prodavnici porcelana, svakog dana je sve više pokazivao da o operativnoj politici nema pojma, a sve je brljotine uvijao u ukrasni papir visokonačelnih, dušekorisnih i bogougodnih govorancija.
Neki naivčina će se sad sigurno zapitati: za koji qwrz je CG opoziciji trebao Krivokapić. Uz prethodnu napomenu da Krivokapić verovatno nije bio najgori izbor, treba reći da CG opoziciji Krivokapić nije trebao, ali je trebao Amfilohiju, kome je odgovarao upravo ovakav Krivokapić – smušen, neznaven, ali slepo poslušan – koji će igrati kako bubanj iz Cetinjskog manastira kaže, sve do jednog dana u budućnosti – na koju je Amfilohije, izgleda, računao – mitropolit Crne Gore, Brda, Skenderije i šta ti ja znam čega sve još ne uzavansuje u svetovnog i duhovnog vladara Crne Gore.
CG opozicija ja, kao i srpska, nepojamno mačje jebalište provizorno povezano smušenom idejom srpskog sveta, a od starta razdirano nesuglasicama oko podele fotelja, plena i svega ostalog što vole mladi. Dok je Amfilohije bio živ, vladalo je uzorno jedinstvo u mitropolitu – onog, međutim, trenutka kad je Amfilohije premetnuo svetom, sile razdora koje kao senka prate sve nacionalističke projekte stupile su u dejstvo, da bi tu onomad završile u lakrdijašenju i cirkuziranju kako se čak i u Srbiji retko viđa.
Izgleda da je đevojkama sreću pokvario Dritan Abazović, kome mora da je dokurčilo preganjanje s polusvetom, pa je, pada vlada, suočena sa strmopizdom, upriličila proteste delom protiv same sebe, delom protiv opozicije, ponajvećem protiv zdrave političke pameti.
Kod nas je konkurs za Krivokapića – koji rešava stvar neokaljanog lica – još uvek u toku, ali za razliku od CG braće, srpska opozicija previđa da Krivokapića nema – niti može biti – bez višemesečnih litija. A litija neće biti jer je beogradski Amfilohije uz Vučića i narod.
kurir
