LONDON/BEOGRAD, 17. januara 2022. (Beta) – Albanski premijer Edi Rama apelovao je na čelnike zapadnog Balkana da odbace udvaranje spoljnih sila i da zadrže veru u san o članstvu u Evropskoj uniji (EU).
U intervjuu za Fajnenšel tajms (The Financial Times) Rama je rekao da Albanija „nikada neće odustati od Evrope i EU, bez obzira kakav će biti oblik Unije u budućnosti“, podsećajući na evropske političare koji su „previše pod uticajem nacionalističkih pritisaka“.Rama je priznao da je čekanje frustrirajuće, ali je „zemlje koje se udvaraju regionu“, ne imenujući Rusiju, Kinu i Tursku, nazvao „neprikladnim proscima“.
„Drugi mogu doneti novac, investicije, možda čak i kavijar, ali neće moći da donesu ono što vam je potrebno za izgradnju funkcionalne slobodne zemlje“, rekao je Rama za FT. On je izražava zabrinutost zbog porasta nacionalizma u Bosni i dodaje da je nacionalizam u EU sada veća prepreka ambicijama zemalja regiona da se pridruže 27-močlanom bloku.
Prema njegovim rečima EU se nije „oporavila“ od izbegličke krize iz 2015, kada je više od milion ljudi zatražilo azil u Evropi, uglavnom bežeći od sirijskog rata. Od tada Unija vodi strah, a ne aspiracije, a vlade „koje same po sebi nisu ekstremne“ nalaze se „pod uticajem ekstrema“, rekao je.
Kada je Albanija započela proces pristupanja pre skoro dve decenije, „ključ je bio da se udaljimo od balkanskog nacionalizma, ali „danas naš problem nisu balkanski nacionalizmi, već nacionalizmi Unije. Ono što nas sprečava da uđemo u EU jeste uticaj nacionalizama EU na politički život važnih zemalja EU“, rekao je Rama.
Od zapadnobalkanske šestorke, Albanija, Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija su kandidati za članstvo u EU, dok su Kosovo i Bosna potencijalni kandidati. Region ima velikih problema sa korupcijom i posvećenošću vladavini prava, ali, kako je Rama nagovestio, političke kalkulacije članica EU takodje su igrale ulogu u odugovlačenju u proteklih 18 godina od kada se blok obavezao da će zemlje regiona pustiti da udju kada ispune kriterijume.
„Albanci imaju sopstvena razočaranja Briselom, ali to ne menja uverenje da moramo da budemo tamo“, rekao je albanski premijer. „Ranije smo već konzumirali sve ljubavne priče i brakove“, dodao je on implicitno upućujući na veze koje je Albanija u vreme komunizma imala prvo sa Rusijom, a zatim sa Kinom. „Tražimo novi brak, a ne stare. Ali, svakako ta vrsta braka je teška“, dodao je.
Rama, u svom trećem mandatu, promoviše ideju o zajedničkom regionalnom tržištu sa kojim se svih šest zemalja složilo u novembru 2020. U pokušaju da ubrza proces, Albanija je, zajedno sa Srbijom i Severnom Makedonijom, potpisala da sprovede neke od njegovih odredbi. „Ako ovo uradimo na Balkanu, to će biti najbolje odvraćanja od ludila i ako mi to ne uradimo, niko to neće uraditi umesto nas“, rekao je.
Rama je priznao da preostale tri zemlje oklevaju. „Bosanci, jer očito ne mogu ni o čemu da odluče, Crnogorci jer su još u iluziji da iduće godine mogu ući u EU, a svaka naredna godina postaje naredna, Kosovo zbog problema sa Srbijom, za koje mislim da se mogu bolje rešiti kada ljudi sednu i razgovaraju“.
Što se tiče Albanije, koja je u proteklih 30 godina prošla kroz bolnu tranziciju kako bi obnovila svoju ekonomiju nakon okončanja strogog komunističkog režima, on je rekao da „to može biti mesto gde ljudi mogu da uživaju u životu“. „Nikad 100 odsto disciplinovano, gde će sve raditi kao švajcarski sat ili nemački bilo šta, ali nikada dosadno“, dodao je albanski premiejr za FT.
