Antinauka protiv vakcina

Aleksej Kišjuhas

Otkuda toliko nevakcinisanih građana u našoj Republici?

Pa, otuda što smo ih uzgajali, zalivali i negovali.

Zato što smo decenijama kultivisali i promovisali razne nadrilekare, travare, šarlatane i teoretičare zavere.

Antivakseri su samo njihova prirodna posledica, odnosno najnovija inkarnacija.

Većinu od vrtoglavih 54 odsto nevakcinisanih građana Srbije verovatno ne čine oni zadrti antivakcinaši, već samo obični, zbunjeni i uplašeni Petri Petrovići sa uplatnica, kao i deca i omladina za koje je pelcovanje nedovoljno kul.

Međutim, raspojasano nadrilekarstvo i zaveraštvo, a koje ovde tolerišemo više od trideset godina, i te kako jeste odgovorno za tekući pogrom stanovništva Srbije u epidemiji kovida 19.

Deo krivice snose i država i društvo. Kao i ljudski (ograničeni i pristrasni) kognitivni kapaciteti.

Možda i naša kolektivistička kultura okupljanja, sa pratećim šerovanjem zaraznih kapljica.

Ali je podjednako kriva i jedna kultura – antinauke, odnosno pseudonauke.

I koja ovde ima predugu predistoriju ili čak tradiciju.

Na primer, sećamo li se ruskog iscelitelja Alana Čumaka?

Početkom 1990-ih godina, njegove fotografije je štampala Radio TV revija, sa tvrdnjom da – isceljuju.

I tiraž ove odštampotine je planuo.

Čumak je gostovao i u jutarnjem programu TV Beograd još 1990, kad je mahao rukama, vračao i bajao, zamolivši gledaoce da dlanovima dodirnu ekran televizora, kako bi im „na daljinu“ izlečio visok krvni pritisak.

Bez zezanja, ima na Jutjubu. Ili, sećamo li se Žilnikove glumice (Rani radovi, 1969) i zatim državne astrološkinje Milje Vujanović, koja je na Trećem kanalu hiromantski proricala narodnu sudbinu, a zapravo ratne trijumfe Srba i Slobodana Miloševića?

I kultni antinaučni časopis Treće oko počinje da izlazi 1989, upravo u osvit ratova 1990-ih.

Uredno izlazi i dan-danas.

Prisetimo se, ratnu i ratobornu Srbiju tada su doslovno preplavili proroci, iscelitelji, vračevi, te razne Tesline purpurne pločice, amajlije i talismani, čudotvorne dijete, preparati, tinkture i napici, kombuhe i ostali kosmodiskovi.

Jer izgleda šašavo, ali deluje!

Pavlovićeva mast ili stočni lekovi protiv kovida-19 zato i nisu ništa novo u toj antologiji čarobnih, tajnih i nadasve ruskih (tj. antizapadnih i antinaučnih) preparata za lepotu i zdravlje.

Jesmo li skoro prošli kraj neke trafike, ili samo čitamo internete?

Tamo nas utešno čekaju Ruski travar, Ruski doktor, Ruska enciklopedija zdravlja, Lekovito bilje, Bilje i zdravlje, Moje zdravlje, Hrana kao lek i tome slično, sve kao varijacije na temu Trećeg oka.

Dakle, svetlucavi magazini sa mnogim antinaučnim, travarskim i zdravstveno opasnim tvrdnjama na masnom papiru.

I po knjižarama u Srbiji, police u odeljku Nauka se ugibaju od čiste pseudonauke.

I niko više ne pravi, niti razume tu razliku, pa deder onda Ivermektin u nos.

Iscelitelji i travari su odavno među nama, kao da živimo u srednjem veku, odnosno pre Naučne revolucije.

Možda smo zdravstveno sluđeni – ali možda i nikada nismo postali moderni?

Svojevremeno, bilo je analiza, naučnih radova, pa i dokumentarnih uradaka na temu epidemije raznih vračara, vračeva, proročica, horoskopdžija, proricača i čitača sudbine, šamana, travara i ostalih belih magova tokom 1990-ih godina u Srbiji.

Ali, stvar je u tome što oni nigde nisu nestali, naprotiv.

Šta je Branimir Nestorović na Pinku, ako ne još jedan Lav Geršman na Pinku?

Ili pak balkanska proročica Kleopatra, krunisana kraljica među prorocima?

Taj Nestorović je, uz šoping u Milanu, bio pozivao i na lečenje kovida-19 svetlošću i molitvom, i rakijom i cigaretama, sve u društvu vanzemaljaca na Zemlji i Nikole Tesle sa kojim putuje kroz vreme.

Popularna anti-NATO doktorka Danica Grujičić savetovala je lečenje lukom i slaninom, prorežimsko-medijski mogul Željko Mitrović nekakvo ozoniranje krvi, dok u jutarnjem programu osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj za lečenje kancera travarski savetuje aroniju, smokve, nar i semenke kajsije.

A sve je to – antinauka i/ili pseudonauka.

Jedan (in)direktni napad na naučne eksperimente i otkrića, same naučnike, odnosno nauku i medicinu u celini.

I jedna nakaradna Uradi sam logika, nasuprot naučnom znanju.

Medijski prostor je poodavno zatrovan lažnim vestima o tome da se „naučnici igraju boga“, da od hrane stvaraju Frankenštajne i da će u CERN-u proizvesti crnu rupu koja će progutati planetu Zemlju.

Farmaceutska industrija se olako upoređuje sa, ništa manje nego – mafijom.

Da li se to studenti medicine i farmacije zaista zaklinju na omertu pred ikonom sveca, umesto pred Hipokratom?

Stotinu mu Tonija Soprana, kada se to dogodilo?

Zatim, šire se strah i panika od nekakve hemije i veštačkog, iako je tačno sve na ovom svetu – hemija.

Dakle, kombinacija onih 118 elemenata sa Periodnog sistema na ocvalom plakatu u kabinetu za hemiju iz osnovne škole.

Jer i Aspirin i Vijagra i vakcina takođe su – potpuno prirodni.

Čine ih posve prirodni, a ne natprirodni sastojci.

Ili su to potpuno veštački i onaj livadski med ili Rtanjski čaj, pošto je i njih takođe neko proizveo (pčele ili ljudi, svejedno)?

Posledica takvih antinaučnih diskursića samo je porast nepoverenja u znanje, nauku i naučnike.

Kao i lukrativna eksplozija nadrilekarstva i sličnog šarlatanstva: alternativne medicine, bioenergije, homeopatije, naturopatije, makrobiotike, detoksikacije, aromaterapije, isceljenja molitvom, samopomoći, lajfkoučeva, lečenja (organskom!) hranom, srebrom, kristalima, Bahovim kapima, ceđenim sokovima i klistirom.

Na ovaj način, i na ovom Divljem Istoku, ljudima se otimaju – i pare i život.

Ivermektin i Pavlovićeva mast samo su najnoviji preparati u nizu.

Uz sve to, imamo i (pomalo zaboravljena?) pseudonaučna verovanja u astrologiju, horoskope i natalne karte, crnu i vlašku magiju, u NLO, Jetija i čudovište iz Loh Nesa, drevne astronaute, telepatiju, auru, visak, tarot, intuiciju, brzo čitanje, biblijska i Nostradamusova proročanstva, te famozni poligraf (detektor laži) i Srbe iz Vinče kao najstariji evropski narod.

Malo li je na ovu skupoću?

A tu su i pseudoistorije i teorije zavere o Jevrejima, masonima, iluminatima, Novom svetskom poretku, Rokfelerima, homoseksualcima, ljudima-gušterima i sličnim tajnim moćnicima.

Mnogi ljudi već komotno ne veruju u to da je čovek zaista sleteo na Mesec, dok usput veruju da je američka vlada namerno poubijala 3.000 ljudi 11. septembra 2001.

Zašto bi onda poverovali da su naučnici otkrili vakcinu protiv kovida-19?

I što zaista jeste neverovatan naučni uspeh ili poduhvat ravan sletanju na Mesec?

Ili, zašto da ne poveruju da američka vlada želi da nas poubija vakcinama, ako je već šatro poubijala one sirote ljude u Svetskom trgovinskom centru?

Jednostavno, ako verujemo da su nekakva Bilderberg grupa, masoni i ostali Vladari iz senke bili krivi za raspad Jugoslavije, ratove i siromaštvo – a ne naša sopstvena vlast i naš nacionalizam – poverovaćemo i da je nekakav Bil Gejts krivac za najnoviju bolest.

Ako smatramo da čovek koristi samo 10 odsto mozga, zašto ne bismo poverovali i da su vakcine smrtonosne?

Ako već negiramo Srebrenicu, zašto ne bismo negirali i kovid 19?

Jer, tako je lakše.

Iza svake pseudonauke krije se dete koje sisa palac i drži se za majčinu suknju.

Antivakcinaštvo je samo najnovija podvrsta antinauke.

I pseudonauke i pseudoistorije.

Ovaj kolumnista već punih 15 godina u Danasu bogoradi protiv nadrilekara i pseudonauke, te upozorava na njihovu opasnost po zdravlje i društvo.

Prvi u tom podugačkom nizu verovatno je bio tekst Magija u apoteci, još od 28. septembra 2006.

A jedan od prvih naučnih radova ovog sociologa bio je Alternativna medicina kao manaistička praksa iz 2007 (Sociološki pregled, sveska 41, broj 3) u kojem nadrilekarstvo detaljno analizira kao jedno primitivno magijsko verovanje.

Ali džabe.

Naravno, nema mesta likovanju ili jednom „Jesam li vam rekao?“ stavu, sada kad je virusna maca konačno došla na vratanca.

I kad plaćamo preskupu cenu za višedecenijsku toleranciju prema antinauci i nadrilekarstvu u našem društvu.

Priprema je dugo trajala.

Epidemija kovida 19 traje skoro dve godine. Ali epidemija antinauke najmanje trideset.

Ova skaradna tradicija bila je i ostala priprema za tekuće antinaučno i zaveraško odbacivanje vakcina, maski i kovid propusnica.

Jer, kako je autor ovih redova već pisao za Cenzolovku, u medijima, privredi i društvu Republike Srbije poodavno negujemo prekobrojne antivakcinaše i konspirologe, istorijske revizioniste i negatore zločina.

Samozvane prirodne lekare i takozvane ruske doktore, te razne pozitivne mišljače, ravnozemljaše, čajologe, gutače sirove hrane, lajfkoučeve, kiropraktičare, bioenergetičare, jogi letače, klistiraše i slične travare sa alufolijom na glavi.

Pa zašto se onda iznenađujemo, cokćemo i toliko kršimo prste?

Šta smo očekivali, ako su nam već prodavali – a mi smo kupovali – kartonske kalendare sa odštampanim likom Alana Čumaka da nas izbavi od zla?

Oduvajmo prašinu sa tog kalendara, ako smo ga sačuvali? I ukoliko i danas i takođe ne verujemo nauci i vakcinama? Ili se vakcinišimo.

(Danas)