Poslednje dve-tri godine, otprilike od početka decembra pa sve do (otprilike) kraja marta, po Srbiji i srpskim zemljama povazdan odjekuju serije snažnih eksplozija.
Nisu to, na svu sreću, eksplozije iz „Milana Blagojevića“ i ostalih eksplozivnih pogona tzv. namenske industrije, to srbskoj javnosti puca qwrz zbog redovnih godišnjih patriotskih igara oko Ninove nagrade. Ali svake se od pomenutih godina zatrese gora i svake se godine rodi po jedan miš-puvać.
Svake, naime, od tih godina, grupa N. N. pisaca, njihovih zamenika, zemljaka, zanosača muda, ali i drugih javnih i kulturnih NK radnika okupljenih u poslednjem utočištu nitkova, nadiže dreku da je (aktuelni) Ninov žiri nestručan i antisrpski i da zaverenički nagrađuje nestručne i antisrpske romane. Stvar se redovno završi upuvom.
Ove godine će se, izgleda, završiti userom. Uvidevši da u postojećem stanju stvari Ninovu nagradu ne mogu konfiskovati i sa njom raspolagati kao svojom prćijom – jbg, privatno vlasništvo je u pitanju – bojkot-efendije i njihovi sponzori su postupili kao Milošević, koji je na miting opozicije odgovorio kontramitingom: osnovali su kontraninovu nagradu koja će se, da se Vlasi ne dosete, zvati Beogradski pobednik.
U tom poslu im je pripomogao novoknjiževnik Vesić – vrlo verovatno jedan od budućih dobitnika – a pretpostavljam da su podršku dali i navijači Crvene zvezde. Kakve veze imaju Zvezdini navijači s književnom nagradom? Eh, kakve. Istu vezu koju su – dajući transparentom podršku histeriku (pardon, historiku) Milošu Koviću – uspostavili sa unutarkatedarskim prepičkavanjima na Filozofskom fakultetu.
Koliko sam se obavestio iz štampe i kafanskih ogovaranja, nagrada Beogradski pobednik upadljivo liči na Ninovu nagradu: dodeljuje se za roman, ima isti broj članova žirija, a čujem da je i statut verna kopija Ninovog. Nagađam da će i nagradni bojkot biti jedna od tačaka ove seljačko-mimetičke ujdurme, s tom razlikom što je Ninovu nagradu bojkotovala grupa pisaca, dočim će nagradu Beogradski pobednik bojkotovati drugu grupu.
Pisac hoće da kaže – a vreme će mu dati za pravo – da će nagradu Beogradski pobednik dobijati isključivo pisci koji su bojkotovali Ninovu nagradu, naravno, pod uslovom da napišu roman. Evo, pisac gleda u kristalnu kuglu i proriče – a vreme neka ga demantuje ako se drzne – da će prvi dobitnik nagrade Beogradski pobednik biti Slobodan Vladušić. Ali samo zato što Vladimir Kecmanović ove godine nije napisao roman, bar ne da znam. Da je napisao, on bi bio dobitnik. A onda – redom.
Ne bi me čudilo da će žiri – kad nagradu ispodobijaju „kapitalci“ – sitnoj ribi pljuckavici Beogradskog pobednika dodeljivati po kriterijumu kojim je moj omiljeni rimski tirjanin Heliogabal dodeljivao visoke funkcije – ko ima veći qwrz, taj dobije Pobednika. A ko da ospori odluku žirija u kome sede čak tri doktora nauka. Znaju oni kome je veći. Forma je zadovoljena. Ali što reko Konfučije, forma bez sadržine je praznina.
(Kurir, 10. novwmbra 2021)
