U EU se izdvajaju značajna sredstva za revitalizaciju industrijskog nasleđa, kao i ulaganje u kreativne industrije.
To je model koji želi da primeni Kragujevac, posebno kad je reč o projektu revitalizacije vojnoindustrijskog kompleksa “Knežev arsenal”. “Verujem da će taj projekat omogućiti da naš grad postane Regionalni hub za kreativne industrije Zapadnog Balkana, lepši, uređeniji i atraktivniji, što će stvoriti uslove i za privlačenje novih investicija”, kaže za Novi magazin Boris Kovačević, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodnu saradnju.
Vi ste koordinator Radne grupe za revitalizaciju kompleksa “Knežev arsenal”. Šta je cilj tog projekta?
Ambijent na prostoru vojnotehničkog zavoda, odnosno “Kneževog arsenala” je jedinstven i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Reč je o nesvakidašnjem mestu u okviru kojeg se nalaze stari industrijski objekti, od kojih su pojedini izgrađeni pre gotovo dva veka, u vreme kada je započeta industrijalizacija ne samo Srbije nego svih država na Balkanu.
Prostor gde su nastale prve industrije u 19. veku želimo da preuredimo u prostor kreativnih industrija, industrija budućnosti, sa mnogo pratećih sadržaja. Zamišljeno je kao mesto koje će okupljati sve generacije, nuditi kulturne i ugostiteljske sadržaje, gde će mladi i uspešni ljudi kreirati svoj biznis u autentičnom ambijentu. Naš cilj je da taj prostor učinimo samoodrživim, a tu bi trebalo da budu smeštene kreativne industrije poput IT sektora, gejminga, filmske, muzičke i festivalske industrije, kao i industrije dizajna i mode. Tu bi se nalazili i multifunkcionalni prostori, ateljei i prostor za stvaralaštvo studenata Filološko-umetničkog fakulteta, scena, uređeni trgovi, restorani, knjižare, galerije, itd. Nakon revitalizacije kompleks bi spolja zadržao izgled, karakterističan za kraj 19. i početak 20. veka, dok bi unutrašnjost bila organizovana na urban i moderan način.
Jesu li obezbeđena finansijska sredstva za njegovu realizaciju?
U ovom trenutku još ne možemo da preciziramo koliki je obim investicija jer nije samo u pitanju prostor Vojnotehničkog zavoda nego i delovi grada koji gravitiraju ka njemu, a koji su pogodni i atraktivni za izgradnju naselja u istom arhitektonskom stilu. Sve to će činiti jedan autentičan i potpuno drugačiji deo grada, praktično grad u malom. Uzimajući sve to u obzir, investicije će se računati u stotinama miliona evra.
Interesovanje su već pokazali potencijalni investitori iz raznih zemalja i s njima intenzivno razgovaramo. Pošto je u EU opredeljivanje značajnih sredstava za revitalizaciju industrijskog nasleđa, kao i ulaganje u kreativne industrije deo aktuelne politike, mi se trudimo da proaktivnim pristupom obezbedimo što veća sredstva za naš projekat i iz tih izvora.
Koliko je vremena potrebno za realizaciju, ako se ima u vidu da je reč o veoma kompleksnom projektu?
Prema procenama stručnjaka, za realizaciju ovakvog projekta potrebno je najmanje pet do deset godina. Kad je reč o “Kneževom arsenalu”, dva su zadatka pred nama u ovom momentu: prvi da se regulišu svojinski i pravno-imovinski odnosi na ovom prostoru, i drugi, da se obezbede ogromna finansijska sredstva, što preko EU programa, što preko investitora. Najveći problem su komplikovani imovinsko-pravni odnosi, konfliktne zone interesa i nadležnosti na celom ovom prostoru. Ogroman posao je pred nama, ne bežimo od toga da se uhvatimo ukoštac s problemima i zadovoljno mogu da konstatujem da smo već nepovratno pokrenuli proces.
Nedavno ste boravili u Finskoj. Koja su to pozitivna iskustva koja se mogu “preslikati” iz zemalja EU?
Cilj posete Finskoj bio je sagledavanje iskustava u procesu urbane obnove starih industrijskih objekata, što Kragujevac tek očekuje, a u Finskoj je uspešno realizovan, kao i otvaranje novih mogućnosti za saradnju. Iskustva razvijenih država i gradova koji su već okončali proces revitalizacije starih industrijskih kompleksa veoma su značajna za realizaciju projekta obnove “Kneževog arsenala”.
Na primer, finski grad Tampere ima mnogo sličnosti s Kragujevcem. Pored toga što je univerzitetski centar i broji oko 220.000 stanovnika, Tampere je poznat i kao mesto gde je stvarana industrija. Upravo u tom gradu revitalizovan je kompleks Tampela, u okviru kojeg se nalaze industrijski objekti sagrađeni početkom i sredinom 19. veka, a koji neodoljivo podseća na “Knežev arsenal”. Sada se u revitalizovanim objektima Tampele nalaze muzeji, pozorišta, poslovni prostori, novinske agencije, restorani, galerije. Takođe, u Helsinkiju smo imali priliku da obiđemo staru fabriku kablova Kaapellitehdäs, revitalizovani industrijski objekat od više od 50.000 kvadrata, koji sada ispunjavaju sadržaji različite prirode i namene. Razgovarali smo tom prilikom sa stručnjacima različitih oblasti koji su učestvovali u svim fazama realizacije ovog posla i njihova iskustva su nam dragocena.
Ima li grad Kragujevac stručnjake koji mogu da iznesu takav projekat?
Formirana je Radna grupa za revitalizaciju kompleksa “Knežev arsenal”, koja se sastoji od nekoliko timova koje čine ugledni urbanisti, arhitekte, profesori Univerziteta u Kragujevcu, predstavnici Šumadijskog okruga, grada Kragujevca i uspešni pojedinci poznavaoci privrednih kretanja i kreativne industrije. Jedan deo Radne grupe posebno je zadužen za obezbeđivanje zakonske i administrativne podloge, kao i proceduralnih logistika, sve u skladu s važećim zakonskim propisima. Značajnu ulogu ima i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je jedan od ključnih učesnika i partnera u ovom poslu, kao institucija direktno nadležna za ovu zaštićenu kulturno-istorijsku celinu.
Saradnja sa Zavodom je na visokom nivou i u konstantnoj smo komunikaciji sa v.d. direktora dr Dubravkom Đukanović i ostalim predstavnicima Zavoda oko koraka koje je neophodno preduzeti. Takođe, pomažu nam i naši uspešni ljudi iz inostranstva, kao na primer naš čuveni arhitekta Bratislav Tošković koji već 30 godina radi u Finskoj, autor je velikog broja objekata, spreman je da nam pomogne, a želja mu je da iskustva iz Finske prenese i implementira u Srbiji, ali i mnogi drugi.
Kakvi su vam planovi za naredni period?
Podsetiću da je Kragujevac prva prestonica moderne srpske države i grad u kojem su nastale prve institucije, kao i kulturne i obrazovne ustanove, i kao takav zaslužuje da bude prepoznat na evropskoj mapi značajnih gradova. Kragujevac je i centar Šumadije i stoga je važno da ta regija na što bolji način predstavi sve svoje potencijale. Zato planiramo otvaranje kancelarije Šumadije u Briselu kako bismo bili aktivniji na polju korišćenja sredstava iz EU i povezivanja s potencijalnim partnerima i drugim lokalnim i regionalnim institucijama Evrope. Želimo da i drugi ljudi vide Šumadiju kao što je mi vidimo u budućnosti: kao idealno mesto za život, rad i napredak pre svega mladih ljudi, kao turističku destinaciju za strane i domaće turiste, centar kreativne industrije, s jedne, i poljoprivrede, sa druge strane, gastronomije, vinarija, regije sa izgrađenom modernom infrastrukturom. U narednim godinama radićemo na promociji kako Kragujevca tako i čitave Šumadije.
izvor: Novi Magazin
