Dijalog između Srbije i Kosova i dalje se ne nastavlja. U intervjuu za DW, premijer najmlađe evropske države Aljbin Kurti, za to optužuju srpsku vladu.
DW: Nova uredba Vaše vlade vezana za registracije vozila koja iz Srbije ulaze na Kosovo, izazvala je proteste i blokade puteva na severu Kosova, a uz to je ponovo obustavljen proces dijaloga sa Srbijom. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, Žozep Borel kritikovao je akciju specijalnih jedinica kosovske policije. Kako gledate na te kritike?
Aljbin Kurti: Delovali smo u skladu sa ustavom i važećim zakonima naše zemlje. Ugovor o automobilskim registracijama istekao je 15. septembra 2021. godine i doneli smo novi propis koji se bazira na principu reciprociteta. Namera nije bila da nekog ljutimo ili da se nekom svetimo.
Više od deset godina naši građani, ukoliko žele automobilom da putuju u Srbiju, moraju da plate pet evra i da na svoja vozila stave provizorne srpske tablice, dok to nije bio slučaj s ulaskom vozila iz Srbije na Kosovo. A proces dijaloga sa Srbijom je više puta zaustavljan. Za to je kriva Srbija koja jasno želi da „bosnizuje“ Kosovo.
Da li verujete da Kosovo i Srbija uskoro mogu da postignu dogovor? Koju ulogu bi pritom trebalo da imaju Evropska unija i SAD?
Izvan okvira EU, Kosovo i Srbija ne mogu da postignu nikakav dogovor. U postizanju sporazuma Evropska unija bi trebalo da bude posrednik. I taj sporazum bi trebalo da se bazira na međusobnom priznavanju, ono bi trebalo da bude centralni aspekt. Trenutno je situacija takva da Srbija ne priznaje Kosovo, niti Kosovo priznaje Srbiju.
Nepriznavanjem zločina počinjenih na Kosovu, dakle zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i genocida, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, jer vlast u Beogradu to smatra rezultatom našeg oslobodilačkog rata, ali pritom zaboravlja da su zločini Srbije primorali NATO da u Evropi interveniše protiv države koja je pokušala jedan narod da protera, ubije i siluje.
Važna tačka spora između Prištine i Beograda je takozvana Zajednica opština srpske manjine. Evropska unija poziva Prištinu da tu zajednicu odobri u skladu sa sporazumom iz 2013. godine. Kakvo je vaše mišljenje?
Naša predsednica Vjosa Osmani i ja smo još tada bili protiv Zajednice opština srpske manjine. Danas smo na čelu naše zemlju i još uvek smatramo da je sporazum iz 2013. godine potpisan uz velike pritiske na poslanike kosovskog parlamenta, i da su nedostajali transparentnost i prave informacije.
Pored toga, Ustavni sud Kosova je 2015. takođe zaključio da zajednica opština zasnovana na etičkim osnovama ne može da se integriše u naš pravni i ustavni sistem. S tom zajednicom Srbija na Kosovu pokušava da postigne nešto slično kao u Bosni i Hercegovini. Pogledajte, u Bosni sa Republikom Srpskom imamo državu koja se ne zove država, nego republika. Na sličan način bi Beograd želeo da na Kosovu ima državu koja se ne zove republika, već zajednica. I ona bi trebalo da postoji u okviru Republike Kosovo, koja se tako zove, a ne treba da bude država.
Dakle izvukli smo pouke iz prošlosti i studirali i analizirali taktiku Beograda. Sve je evidentnije da se Srbija na Zapadnom Balkanu ponaša kao Ruska Federacija – Republiku Srpsku u Bosni pokušava da pretvori u Belorusiju, a Crnu Goru u Ukrajinu. Suština je dakle u tome da Srbija zemlje koje nisu u Evropskoj uniji – znači Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, pa čak i Severnu Makedoniju – ne priznaje kao prave države, već ih smatra privremenim državama.
Vi dakle kategorički odbijate koncept Otvorenog Balkana koji zagovaraju Albanija, Severna Makedonija i Srbija. Zašto?
Postoji suštinska razlika između situacija u kojima se nalaze Albanija i Kosovo, jer Srbija priznaje Albaniju kao državu, a Kosovo ne. To odbijanje Kosova od strane Srbije dovodi do diskriminacije naših građana. Dakle, dok jedan albanski državljanin sa svojim pasošem može da putuje u Srbiju, državljanin Kosova ne može, jer se naši dokumenti u Srbiji ne priznaju.
Da bi Balkan bio otvoren i slobodan, Srbija mora jednom zauvek da se promeni. Ukoliko sarađujemo sa Srbijom koja se ne menja, to Srbiji neće pomoći. Više volim inicijative unutar Evropske unije. Podržavamo Berlinski proces i zajedničko regionalno tržište, koje je proizašlo iz njega, kome su naravno potrebni sloboda kretanja i kvalifikacije, kao i priznavanje stručnih i fakultetskih diploma – ali Srbija to ne prihvata kada se radi o Kosovu.
