Piše: Marko Vidojković
Prekjuče sam, u prostorijama Tužilaštva za visokotehnološki kriminal (nadalje VTK), saslušan u svojstvu oštećenog u vezi sa delom „Ugrožavanje sigurnosti lica koje obavlja funkciju od javnog značaja“.
Reč je o poruci koja mi je 20. juna stigla na Instagram, parafraziram: „Znam gde živiš, zaklaću te i iseći na komade, jebem ti mater, zaklaću te i još jednom, zaklaću te.“
Prvi put u VTK došao sam osam dana po pretnji, da dam preliminarnu izjavu, u skladu sa Opštim obaveznim uputstvom da se u slučaju ugroženosti novinara postupa urgentno.
Tada sam zameniku tužioca (kao da ga odnekud znam, ali nosili smo maske, a i tu sam zbog klanja, pa sam ovo prećutao) ispričao šta se desilo i kako se osećam.
Dan pre toga MUP je izdao saopštenje da je slučaj rasvetljen, tačnije da se IP adresa sa koje je poslata pretnja nalazi u Austriji, te da je predmet predat Interpolu.
Pošto IP adresu u Austriji može putem VPN da pribavi i lice koje živi dve zgrade od mene, javno sam odbacio njihovo hvalisanje, sve dok ne bude postojala jasna naznaka ko je „koljač“.
Iz policije su me zvali samo 25. septembra uveče da provere „da li sam napadnut u centru“.
Resorni ministar Aleksandar Vulin i ja imamo nešto dublji odnos – trigerovan mojim javnim nastupima, ovaj manijak redovno me vređa u medijima i preti hapšenjem.
Ne samo što time ometa istragu, već mi ljulja poverenje u MUP, a poverenje u sve ostalo poljuljala je Brnabićka, koja je u otvorenom pismu tabloidima, 27. septembra, premijerno objavila novosti iz istrage – opet Austrija, plus inicijali osumnjičene osobe.
Čemu? Htela je da upozori počinioca? Ili imaju počinioca? Ili „počinioca“?
Osumnjičeni je, bez medijske pompe, prošle nedelje uhapšen. U VTK su mi predočeni rezultati policijske istrage, uz uveravanje da je to sigurno tako i nikako drugačije.
Pošto su me tužioci (desni je sat i po proveo u poziciji islednika iz filmova, sedeći pogrbljen, sa rukama blago savijenim u laktovima i šakama na kolenima, a levog i dalje kao da odnekud znam) zamolili da ne iznosim detalje saslušanja u javnost, ovde se tekst naprasno završava.
Rezultat: naterao sam se da im poverujem i pridružio se krivičnom gonjenju. Zaključak: četiri meseca, nekoliko režimskih hajki i petnaestak novih pretnji kasnije, ugrožen sam više nego 20. juna.
(Danas)
