петак, новембар 22, 2024

Izdajice su na vlasti

Slične objave

Podeli

Piše: Snežana Čongradin

Žene u crnom zatekle su na vratima prostorija svoje organizacije, proteklog vikenda, brutalne poruke ispisane sprejom.

Da su „kurve“, da je koljač i najveće zlo posle Hitlera na evropskom tlu – Ratko Mladić „heroj“, a da su one, koje dosledno, unazad tačno trideset godina, brane čast i obraz Srbije i njenih građana, protivljenjem, buntom protiv zlikovaca, kradljivaca identiteta naroda – zlo.

U Srbiji je, usled strahovite manipulacije nekolicine ratnih profitera i ostalih lopovskih i korumpiranih političara, koji su, iako nisu neposredno učestvovali u ratnom huškavstvu tokom devedesetih, ipak, prevashodno odlikovani zastupanjem poremećenih elementarnih vrednosti, moguće da najstabilne i najpravednije braniteljke i branioci države i njenih građana, takoreći, stojeći visoko uzdignutog čela na braniku otadžbine, budu prepoznate kao izdajnice i izdajnici.

Ubice, kriminalci, lopovi, manijaci toliko su jaki u našoj državi, decenijama unazad, da su istinski rodoljubi, borci za ljudska prava, različitost, istost, tradicionalne vrednosti dobrote i časti, na nišanu i pred neprekidnom opasnošću izliva najbrutalnijeg nasilja upravo zbog zastupanja i zalaganja usmerenih ka najplemenitijim ciljevima.

A cilj im je stalno jedan isti – da razdvoje zlikovce, moćnike obogaćene na smrti i gladi, od ostalih, u tom smislu, nevinih građana.

Da ukažu na načine na koji su brutalni vlastodršci, još od raspada Jugoslavije, u kontinuitetu, izvršili nasilje prema onima kojima bezočno upravljaju, dovodeći ih u zabludu da se bore i zalažu za opstanak ljudskosti i humanosti, materijalne, zdravstvene, obrazovne, kulturne egzistencije u njihovoj državi, ulicama, školama, bolnicama, parkovima, prostorima za prikaz i razvoj kulture…

Takve gnusne laži su iskoristili da bi izvršili agresiju nad drugim narodima, najbrutalnije zločine, etnička čišćenja i genocid. I to skrivajući se iza običnih ljudi koje su osiromašili, pokrali i stavili u strahom ucenjen položaj, u kontekstu žrtve propagande da su ih time zapravo štitili.

Moć i zlo kojim raspolaže aktuelni režim, kao i onaj koji je došao na vlast rušeći ratno zločinačku garnituru devedesetih, toliko je agresivno i zaokupljujuće da čak i trideset godina od početka pohoda Miloševićeve i Šešeljeve horde ubica, ne dozvoljavaju da se bar naznake istine o tome pojave u javnosti.

Kad god se nekakvim čudom istaknu, odmah posluže vlastodršcima da tu nesrazmerno manju snagu u odnosu na njihovu, iskoriste kako bi je preobratili i time osnažili sopstvenu. Imaju svoje sitne kriminalce, nasilnike, huligane, koji na njihov znak kreću u obračun sa onima koji prepoznaju i upiru prstom u njihova zlodela.

Neprekidne pretnje, napadi i sila koja se ispoljava prema Ženama u crnom zbog toga što se zalažu za opšte dobro i korist naspram pojedinačne i ličnog interesa očuvanja pozicija i bogatstva ratnih huškača i profitera, zastrašujuća je, takođe, decenijama unazad.

Nijedna od pretnji i ispoljavanja zla prema njima nije ni nazrela procesuiranje, kamoli sudski epilog i kaznu za počinitelje.

A reč je o ženama i muškarcima koji žive život prosečnog, pokradenog građanina ove zemlje, i koji su stavili svoj život, egzistenciju i sve ostale životne pogodnosti u službu ukazivanja na problem i uzrok koji upravo do te nesreće dovodi najveći broj ljudi u Srbiji.

Na njihovim vratima umesto što su huligani, uveliko jasno instruisani preovlađujućim narativom najviših državnih zvaničnika, napisali imena najvećih balkanskih krvnika, veličajući njihove zločine, trebalo bi stoji da su najveće patriote i ljubitelji srpskog naroda, s obzirom na to da ne pristaju da se tom narodu identitetski pripisuju monstruoznosti pojedinaca, neposrednih počinitelja zločina, nažalost, i dalje vrhovnih komandanata u državi.

(Danas)