Piše: Dragan Banjac
Muče li vas sećanja? Lično, da kažem poprilično. Od desetine, možda stotine ružnih primera koje ne uspevam da potisnem, kako kažu psiholozi, navešću samo nekoliko. Nedavno sam (Aljazeera Balkans) na kraju komentara povodom godišnjice genocida u Srebrenici rekao da bih dao sva bogatstva ovog sveta da uživo nisam čuo tamošnje obraćanje zlikovca Ratka Mladića. Često mi se vraća slika kako Željko Ražnatović Arkan u Borovu Selu drži za kosu ubogog Hrvata a jedan od njegovih mu mačetom otkida glavu. Bio sam nazočan (da nerviram Srbe) kada je ispred Opštine T (gradić u istočnoj Hercegovini završava na slovo E) najpoznatiji srpski Hrvat svom doaćinu, šoferu/guslaru Božidaru Vučureviću kaže: „Nemojte vi ovo pvekidati“, a domaćin ga uverava: „Ne, taman i da Slobo naredi!“
Mogao bih ovako „do sutra“, ali da ne dužim. Pamtim i jednu konvenciju Jugoslovenske udružene levice (JUL, hrvatski MULJ – Mirina udružena ljevica). Sava centar, prizemlje, sala desno od glavnog ulaza. Nailazi Mira Marković sa svitom. Prepoznajem Valjevca, Svetozara Simovića, još neke Juline bliske saradnike, među njima je i bivši dopisnik Borbe iz Novog Pazara, čestit čovek ali i gomila ljudskog otpada. Uz mene fotoreporter Borbe Predrag Mitić koji, dok mi iznenada prilazi Mirjana Marković kaže: Ova će da te ošamari. Neko joj je rekao ko sam, a prišla (mi) je da kaže kako će uprkos jednom mom tekstu Ratko Krsmanović biti reizabran. Uz svu tu tevabiju je i čupavac iz Novog Sada koji će nekoliko decenija kasnije u nekoj valjevskoj kasarni da odsluži vojni rok (za deset dana!, na svoju i sramotu već bezbroj puta osramoćene Vojske. Još mi je neko (posle Mire) prišao iz tog ešalona i rekao da zapamtim „čupavca“, neuredne duge kose sa smešnim razdeljkom posred glave. On će ubrzo da postane velika zverka.
Evo ga danas obeležava baksuz godišnjicu svoje partijice koju je osnovao posle upokojenja Mirine Levice a koju je u dobrom trenutku, kao i dosta godina kasnije Aleksandar Šapić, utopio u Srpsku naprednu stranku Aleksandra Vučića. Na svetkovini koju je „uveličao“ i njegov idol (AV), ne trepnuvši je rekao: „Zadatak ove generacije političara jeste stvaranje srpskog sveta, da objedini Srbe gde god oni budu živeli!“ Da bi se to ostvarilo reče ova protuva, „moguće je samo ako je Srbija uspešna, a da bi je takvu sačuvali, mora da se nastavi politika Aleksandra Vučića. Aferim, tetkino dete.
„Jer narod koji ima iskustvo jasenovačkog genocida, koji ima iskustvo ‘Oluje’ i koji ima iskustvo Martovskog pogroma nema pravo da svoju sudbinu preda drugima…“ Aleksandar Vulin je lik o kojem govorim. A visoki gost mu je uzvratio po meri: „Vulin mi je više od koalicionog partnera“. Sve jasno!
Kako zaustaviti ove ljude? Znam, opozicija, pardon ova što se takvom predstavlja to baš i ne želi. Uzdam se jedino u klicu građanskog koja koja raste. Druge nema!
