Piše: Dragan Banjac
Pokret Oslobođenje izvesnog Mlađana Đorđevića danas je upriličio i to u Svesosavskom hramu pomen oficiru i šefu Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljubu Draži Mihailoviću i njegovim saborcima, povodom 75 godina od smrti ovog srpskog zlikovca.
Ko je Mlađan Đorđević, pitate se? U onoj često nepouzdanoj Vikipediji stoji da je u pitanju srpski političar (carski grad Prizren 1963) koji je bio i savetnik za Kosovo predsednika Srbije Borisa Tadića (upamćenog valjda najviše po papagajskim izjavama „Ja kao predsednik Srbije“) i zamenik ministra za Nacionalni investicioni plan od 2007. do 2008. godine. Faca je, kaže Vikipedija, bila među organizatorima studentskog protesta protiv Slobodana Miloševića 1992. godine. Da su protiv rečenog Miloševića bili svi koji se danas takvima prikazuju Sloba bi odperjao najmanje nekoliko godina pre nego što ga je najurio (i zbog toga stradao) Zoran Đinđić.
Prema navodima Dragana Đilasa, koji je Đorđeviću kum i njegov dobar pajtos, bio je suosnivač Direkt media grupe u aprilu 2001. godine i jedan od suvlasnika firme „MD Internešenal“ koju je Đilas (tobož guru opizicije srpske) osnovao u Češkoj. Pomenuti gospodin bio je svašta još, čak zamenik direktora famozne kancelarije predsednika republike (Borisa Tadića) od 2004. do 2007. godine…Maja 2010. crnogorski premijer Milo Đuanović ga je opisao kao čoveka koji ima zadatak da pomogne opoziciji u Crnoj Gori. Od 2018-te je aktivan u Savez za Srbiju, tobož opozicionom savezu za svrgavanje Aleksandra Vučića i njegove zloglasne Srpske napredne stranke. Savez se, prema srpskoj tradiciji raspao, a inventivni Đorđević osniva Oslobođenje.
Od koga?
Danas se setio da priredi liturgiju i pomen ruskoj carskoj porodici Romanov, nakon čega je njegova svita položila vence na spomenik caru Nikolaju Drugom Romanovu u Beogradu. I Dražu, i Romanove usmrtio je komunistički režim, te su oni mučenici totalitarne vlasti, ali su i simboli slobode i najčistijeg rodoljublja, rekao je Đorđević. Predstavnici pokreta su takodje položili venac i na spomenik Dragoljubu Mihailoviću u Lapovu, jednom od mesta koje je trg nazvalo u njegovu čast, gde je takođe organizovan pomen.
Srpska pravoslavna crkva danas, inače, obeležava praznik carskih mučenika iz porodice Romanov, koje su boljševici streljali na današnji dan 1918. godine, a koje je Ruska pravoslavna crkva kanonizovala 2000. godine.
Svako ima pravo da pravi pomen kome hoće, ali ako se to čini u Hramu sv. Save na Vračaru onda je tu verovatno prste umešala i vlast. Biće da je reč o ruskom špijunu koji radi protiv Srbije, ali za rusku i ličnu stvar.
Đorđeviću, Rusi nam nikad kroz istoriju nisu bili prijatelji, četnici Draže Mihailovića još manje.
