Na onlajn konferenciji „Sloboda medija na Balkanu“, koju je organizovao bugarski portal Euraktiv, Varheji je izjavio da su sloboda medija, sloboda izražavanja i medijski pluralizam od ključne važnosti u procesu pristupanja EU, da su važni za slobodnu, otvorenu i informisanu debatu i da predstavljaju stubove na kojoj je izgradjena svaka demokratija.
„Demokratija ne može da funkcioniše bez slobodnih i nezavisnih medija“, rekao je Varheji.
Podsetio je da je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o evrointegracijama ocenjeno da su i dalje neophodni napori da se osigura nezavisnost medija i sloboda izražavanja širom regiona Zapadnog Balkana.
Varheji je istakao da je važno omogućiti rad novinara bez mešanja, pritisaka i zastrašivanja, obezbediti kvalitetno izveštavanje, transparentnost finansiranja javnih i privatnih medija i nezavisnost regulatornih tela.
Meglena Kuneva, ambasadorka EU u Savetu Evrope i prva evropska komesarka iz Bugarske, istakla je da se sloboda medija ne može posmatrati odvojeno od drugih ljudskih prava, uključujući slobodno izražavanje, okupljanje, pravedno sudjenje…
„Sva ljudska prava su jednako važna, ali sloboda medija je posebno pravo koje dovodi u red, ili ne ako je nema, sva druga prava. Sloboda medija brani druga ljudska prava“, rekla je Kuneva.
Direktor novinske agencije Beta Radomir Diklić je ocenio da situacija u Srbiji po pitanju slobode medija nikada nije bila loša kao danas i da je svaki dan sve gora, a da Evropa, ako ima političke volje, može više da pomogne nego što to čini sada.
Diklić je rekao da gotovo sve medije kontrolišu ljudi bliski vlasti, odnosno vladajućoj partiji, da su sve televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom pod kontrolom, a da je jedina nezavisna televizija N1 pod pritiskom danju i noću.
„Rezultat je da većina gradjana nema prave informacije o tome šta se dešava u zemlji, regionu, Evropi i svetu“, kazao je Diklić.
Dodao je da Vučić gotovo svakodnevno napada opoziciju i nezavisne medije, a da na svaku kritiku ili analizu slobode medija u Srbiji vlast odgovora sinhronizovanom akcijom u kojoj učestvuju predsednik, premijer, poslanici i mediji pod njihovom kontrolom.
„Aleksandar Vučić je kao ministar informisanja u vreme vlasti Sobodana Miloševića naučio lekciju da otvoreni brutalni napadi na medije nisu dobar način da se mediji stave pod kontrolu, tako da sada koristi druge metode, pre svega ekonomske“, rekao je Diklić.
Novinske agencije Beta i Fonet, dodao je, diskriminisane su u odnosu na Tanjug, koji ima finansijske i druge vrste privilegija.
Napomenuo je i da je državna kompanija Telekom, suprotno domaćim i evropskim zakonima, prvo postala kablovski operater a zatim i vlasnik franšize Juronjuza u Srbiji.
„Moje pitanje je ko iz Brisela može da kaže Vučiću da nije proevropski orijentisan u oblasti medija, jer je on dao frekvenciju Juronjuzu. Verujem da će činjenica da je sve to protiv zakona Srbije i evropskih standarda, što se tiče Evrope, biti u drugom planu“, rekao je Diklić.
Antoaneta Nikolova, direktorka Inicijative za slobodu medija na Balkanu, izjavila je da je ta organizacija poslala pismo Evropskoj komisiji i evropskim javnim servisima u kojima su izrazili „zabrinutost zbog vlasništva i uredjivačke politike“ Juronjuza posle odluke da udje u „problematična partnerstva“ u Srbiji i Bugarskoj.
Dodala je da su u pismu izneli dokaze da je partner Juronjuza Telekom Srbija poslednjih godina postao važno sredstvo za obezbedjivanje kontrole medija saveznicima predsednika Vučića i njegove partije.
Pavol Salaj iz Reportera bez granica ocenio je da je novinarstvo na Balkanu u krizi i da su potrebne hitne mere da se podrži sloboda medija.
Istakavši da je nekažnjivost napada na novinare veliki problem u balkanskim zemljama, Salaj se osvrnuo na slučaj paljenja kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića.
Salaj je izrazio zabrinutost zbog toga što je tužilac sklonjen sa tog slučaja posle prvostepene presude kojom su osudjeni nalogodavac i izvršioci.
Dodao je da su Reporteri bez granica sredinom maja uputili pismo republičkom javnom tužiocu Srbije u kojem su izrazili zabrinutost, ali da još nisu dobili odgovor.
Salaj je istakao da su mediji čuvari demokratije, a da EU treba da bude čuvar medija (woch dog), time i demokratije.
„EU je danas veliki pas, ali ima male zube i ujeda veoma malo. Verujemo da EU kao pas čuvar slobode medija mora da ima snažne zube“, rekao je Salaj, dodadjući da EU mora da razume slobodu medija kao osnovnu slobodu koja garantuje druge slobode.
