уторак, фебруар 27, 2024

ŽUC: Mapa antiratnog otpora

Slične objave

Podeli

Pamtimo antiratni otpor – 30 godina 

Dragan Banjac

Mapa antiratnog otpora 1991/92 – podsećanje na građanske antiratne akcije, pobune rezervista, dezertera, njihovih roditelja, ženske antiratne inicijative, umetničko-aktivističke događaje, antiratne koncerte,  medije…

Antiratne akcije i inicijative – hronološki pregled (1991.)

  1. april, Prvi geto u Srbiji – Pokret za mir iz Pančeva organizovao je akciju protiv ratne propagande, pod parolama „Živela geta! Dobro došli u prvi geto!“ itd.

1.- 3. maja Međunarodni mirovni karavan na Kosovu u kojem su učestvovali/e Zeleni iz Italije, pacifisti/kinje, feministkinje, Beograda, Pančeva i Kosova.

  1. jun,,Stop fašizmu-prolaz građanstvu“, konferencije u 16 gradova Jugoslavije u organizaciji Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu/UJDI
  1. juna – osnovana GAMA (Građanska akcija za mir) u Beogradu 

Jun 1991.- početak rada DAH teatra angažovanog pozorišnog kolektiva – antiratnog/feminističkog; DAH su osnovale rediteljke Dijana Milošević i Jadranka Anđelić; DAH kontinuirano deluje više od 30 godina. 

  1. jula – u Beogradu osnovan Centar za antiratnu akciju/CAA.
  1. jula, Beograd – ’Hod mira’ u organizaciji Centra za antiratnu akciju pod sloganom ’Za mir u Jugoslaviji – za pregovore umesto rata’.

Jul, Zrenjanin – ’Zeleno zvono’ – antiratni kulturni klub započeo sa radom

Avgust, Pančevo  – „Hod mira“ , u kojem je učestvovalo nekoliko stotina građana/ki; povorku su predvodili sveštenici svih konfesija, povorka se kretala gradskim ulicama do obale reke Tamiš, gde su u vodu spušteni venčići – simbolična poruka za prestanak sukoba.

25.- 30. septembarMirovni karavan građana Evrope u organizaciji Helsinškog parlamenta građana/HPG; oko 500 pacifista/kinja, članova parlamenta iz 14 evropskih zemalja posetilo je Rijeku, Ljubljanu, Zagreb, Suboticu, Novi Sad, Beograd, Užice, a jedna delegacija i Skopje. U centralnom događaju u Sarajevu učestvovali brojni aktivisti/kinje iz Beograda i Pančeva; učesnice/i mirovnog karavana su od predstavnika vlasti tražile mirovne pregovore i podržavale mirovne inicijative u Jugoslaviji.

  1. oktobarMirovna grupa za Dubrovnik osnovana u okviru beogradskog Centra za antiratnu akciju. 
  1. oktobar ’Prekinimo mržnju da prestane rat“, antiratni protest u Beogradu protiv bombardovanja Dubrovnika, solidarnost građana Beograda sa građanima Dubrovnika.
  1. oktobar, Beograd ’Antiratni dnevnici’, svakodnevna akcija na Terazijama u organizaciji Građanske akcije za mir/GAMA.
  1. oktobar 1991. – 8. februar 1992, Beograd – Paljenje svećasvakodnevna antiratna akcija (od 20.30 do 21h) pred zgradom Predsedništva Srbije u Beogradu. Akcija se odvijala pod sloganima „Solidarnost sa pobunjenicima protiv rata“ i „Za sve poginule u ratu“. U ovoj akciji su svakodnevno učestvovali brojni antiratni aktivisti/kinje.
  1. oktobar, Beograd – Antimilitaristički apel Žena u crnom: protiv prisilne mobilizacije, uz javnu podršku svim pobunjenicima protiv rata, beguncima sa ratišta/dezerterima, prigovaračima savesti; upućen zahtev za hitnim prekidom neustavne mobilzacije u Srbiji jer ’Građani Srbije nisu i ne smeju biti žandarmi Jugoslavije i Balkana’.

Oktobar  91’ – januar 92’ – Beogradski antiratni maraton – jednom nedeljno su održavani  antiratni skupovi u pozorištu „Duško Radović“ uz učešće građani/ke i antiratnih grupa. 

Oktobar 1991 – Maj 1992. – „100 000 potpisa za mir“, potpisivanje peticije za raspisivanje referenduma protiv prisilne mobilizacije građana za rat.  U Beogradu, Novom Sadu i širom Srbije drugim gradovima do februara 1992. prikupljeno je 55.000 potpisa. 

  1. oktobar, Beograd – Žene u crnom započele antiratne proteste protiv rata i ratne politike srpskog režima.
  2. i 6. novembar, Senta Masovne antiratne demonstracije, uz skandiranje ,,Hoćemo mir, nećemo rat“. Opštinske vlasti donele odluku da se raspiše referendum protiv rata. Republičke vlasti nisu dozvolile organizovanje referenduma i pokrenule su krivični postupak protiv pet učesnika demonstracija. To je početak krivičnog gonjenja pobunjenica/ka protiv rata u Vojvodini i Srbiji.
  1. novembar, Ada – Centar za antiratnu akciju, osnovan u Adi na severu Bačke a nakon masovnih demonstracija građanki i građana protiv prisilne mobilizacije.
  2. novembar, PančevoPaljenje sveća, antiratna akcija koja se održava svake subote i trajala do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, novembra 1995; akcija je prerasla u simbol pančevačkog mirovnog pokreta.

Zrenjanin – Potpisivanje peticije, u organizaciji antiratnih aktivista/kinja, u kojoj zahtevaju od Generalštaba JNA vojnu neutralnost i smirivanje sukoba. U tom periodu u Zrenjaninu su organizovani su i drugi antiratni protesti i koncerti. 

Mnoge antiratne akcije započete 1991. nastavljene su i tokom 1992. godine; organizovane i druge antiratne akcije, pokrenute su i brojne inicijative i udruženja.

  1. januar – Beogradski krug, udruženje nezavisnih intelektualaca/ki koji pružaju otpor politici mržnje i rata; organizuje simpozijume, debate, okrugle stolove, a takođe se bave izdavaštvom (Druga Srbija, Intelektualci i rat, Srpska strana rata itd.). 
  1. februar, Beograd – Solidarna poseta grupe od 150 mirovnih aktivista/kinja iz cele Evrope beogradskim antiratnim aktivistima/kinjama u znak solidarnosti sa njihovim radom; posetu je organizovala Beogradska grupa Helsinškog parlamenta građana.   
  1. februarDeklaracija civilnog pokreta otpora za priznavanje prava na sva državljanstva postjugoslovenskih republika; inicijativu su pokrenuli pravnici, antiratni aktivisti/kinje, umetnici/ce iz svih zemalja bivše Jugoslavije; civilnom pokretu otpora pristupilo je više hiljada ljudi iz nekadašnje Jugoslavije.
  1. marta, Pančevo – Mirovna mreža Vojvodine pokrenuta na sastanku antiratnih aktivista/kinja. 
  1. april, Beograd,,Mir u Bosni“ protest u organizaciji Centra za antiratnu akciju/CAA protiv rata u Bosni i Hercegovini.
foto: portalforum.rs
  1. maj, Beograd – Mirovni piknik u Pionirskom parku u organizaciji CAA. 
  1. maj, Beograd – Crni flor, antiratna manifestacija protiv rata u BiH, ubijanja ljudi, razaranja Sarajeva i drugih gradova; oko 100.000 građana razvilo je od Palate Albanija do trga Slavija džinovsku traku dužine 1.300 metara, u znak saosećanja i solidarnosti sa žrtvama rata; akciju su organizovale antiratne grupe, kao i neke političke partije. 
  1. jun, Beograd – „Poslednje zvono“, antiratna akcija po centralnim gradskim ulicama, uz pravljenje buke (zvona, ključevi, budilnici, klepetuše) pod sloganima: Beograde, probudi se! Beograde, stidi se! 

Jun, Hrtkovci – Protiv etničkog čišćenja, akcija solidarnosti sa pripadnicima hrvatske nacionalnosti koji su iz ovog sremskog mesta proterivani, uz uništavanje imovine; u akciji su učestvovali aktivisti/kinje Civilnog pokreta otpora, Žena u crnom, Beogradskog kruga i novinari/ke.

  1. jula, Beograd – Marš mira studenata/kinja koji su nameravali da protestuju ispred rezidencije S. Miloševića, ali je policija sprečila prilaz upotrebom sile, u znak protesta studenti blokirali saobraćanje punktove u Beogradu. 
  1. jul, Beograd – „Žuta traka“, protestni skup ispred Savezne skupštine etničkog čišćenja i ksenofobije; u ovom protestu, u organizaciji Centra za antiratne akcije i Građanskog saveza Srbije, učestvovalo je nekoliko stotina ljudi.
  1. decembar – „Jedan mir – tri grada“, oko hiljadu pacifista/kinja iz Italije posetilo je teritoriju bivše Jugoslavije. Oko stotinu ih je stiglo u Beograd. Organizovane su brojne ulične mirovne akcije, susreti i razgovori do 3.1.1993. 

Odbor za ljudska prava Leskovac – pokrenut 1992. kao građanska inicijativa protiv rata (prva na jugu Srbije), mobilizacije, pružao javnu podršku i pravnu pomoć građanima koji su odbili učešće u ratu; postoji do danas i bavi se zaštitom ljudskih prava itd. 

Ženske antiratne akcije i inicijative

U navedenim antiratnim akcijama učestvovale su aktivistkinje feminističkih grupa, koje se  samostalno iili zajedno suprotstavljaju ratnoj politici. U ženske antiratne inicijative ubrajamo i akcije onog dela pokreta majki koje nisu dozvolile da nacionalisti i militaristi upotrebljavaju njihovu patnju, bol i dramu.

1991.

  1. februar, BeogradFeminističko-antimilitaristički protest ispred zgrade savezne vlade, gde se održavao skup Pokreta majki za Jugoslaviju (tzv. bundašice, uglavnom supruge vojne i političke elite). Nekoliko feministkinja iz grupe Žena i društvo organizovale su feminističko-antimilitaristički kontramiting noseći transparente ’Feministkinje protiv militarizacije Jugoslavije, ’Mi nismo podanice vrhovnog komandanta’ itd. Feministkinje su jedva uspele da pobegnu, uz povike i udarce ’bundašica’. 
  1. jul Apel Beogradskog ženskog lobija protiv rata u Sloveniji, zahtev da se JNA odmah povuče u kasarne, i da se vojnici i regruti odmah vrate kućama
  2. jula, BeogradMajke protiv rata i mobilizacije: u Skupštinu Srbije je upalo nekoliko stotina roditelja, uglavnom majki vojnika-regruta, prekinuli su zasedanje, tražeći povratak svojih sinova iz JNA i iz rata, prekid svih oružanih sukoba.
  3. jul, Beograd Majke vojnika iz Beograda poručile Generalštabu JNA i Predsedništvu SFRJ da odbijaju da njihova deca budu žrtve nacionalista i militarista i ginu u ratu. 
  1. jul, Beograd – Susret u Domu omladine feministkinja sa italijanskim parlamentarkama (lista Zelenih) o zajedničkim mirovnim akcijama u Jugoslaviji. 

Jul, Beograd Ženska stranka ŽEST uputila apel Saveznoj skupštini, SIV-u i skupštinama republika formiranje parlamentarnih delegacija, uz učešće žena, koje bi pregovarale o mirnom rešenju.

27.- 29.avgust, BeogradProtest više od 5 000 roditelja, uglavnom majki ih Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije u Domu garde JNA u Beogradu, gde su zahtevali prekid rata i vraćanje njihovih sinova sa ratišta. Njihovo protestno okupljanje ispred Generalštaba JNA vlasti su sprečile. Najaktivnije su bile majke iz Sarajeva i drugih delova BiH; režim je sprečio građanke Beograda da im se pridruže.

Avgust, Vršac  – Štrajk žena glađu protiv mobilizacije rezervista.

Septembar, BečejProtest majki koje su polegale po peronima autobuske stanice telima sprečavajući da autobusi sa vojnicima krenu na ratište.

Septembar, antiratna pobuna Rusinki u Kucuri, opština Vrbas – Stotinjak žena rusinske nacionalnosti okupljenih ispred Mesne zajednice zahtevalo je informacije o njihovim muškim srodnicima odvedenim na ratište u Hrvatsku.

foto: prtalforum.rs
  1. oktobar, Beograd – Protestni odlazak u Generalštab JNA delegacije Mirovne grupe za Dubrovnik protiv bombardovanja grada; delegaciji od petnaestak osoba, uglavnom su činile žene poreklom iz Dubrovnika, delagacija je izbačena na silu iz GŠ JNA.
  1. oktobarŽene u crnom započinju proteste protiv rata, do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u kontinuitetu se održavaju svake srede; tokom 30 godina ŽUC je organizovao oko 2500 uličnih akcija.
  1. oktobar Ženski parlament i Beogradski ženski lobi uputile vojnim i civilnim vlastima apel ’Protiv ratnog zločina’.
  1. oktobarŽene u crnom iz Pančeva, započinju proteste koji su trajali par meseci. 

1992. 

  1. i 15. maj, BeogradProtest majke ispred Generalštaba JNA; majke vojnika koji se nalaze van teritorije Srbije i Crne Gore zahtevale su povratak sinova sa ratišta u BiH i Hrvatskoj; protest je trajao nekoliko dana, uz blokadu ulica, protestu su se pridružile aktivisti/kinje feminističkih i pacifističkih grupa.

18.-20. jul, Novi Sad Održan skup Ženske solidarnosti protiv rata/Međunarodne mreže Žena u crnom u organizaciji ŽUC Beograd i Pančevo. 

Septembar  – Žene u crnom se pridružuju inicijativama međunarodnih organizacija za ljudska prava za formiranje međunarodnog suda za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije. 

  1. decembarŽene u crnom i SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja objavljuju zajedničku izjavu sa zahtevom da se silovanje u ratu ustanovi kao ratni zločin na prostoru bivše Jugoslavije. 
  1. maj – Žene iz Trešnjevca, bačkog sela, kolektivno su se suprotstavile prisilnoj mobilizaciji – odvođenju njihovih sinova, muževa, očeva na front; odlučile su da ostanu u mesnoj piceriji ‘Zicer’. Istog dana tenkovi JNA (92) opkolili su selo da bi zastrašili ljude koji su tražili da se prekine sa mobilizacijom, da se mobilisani vrate kućama, itd. Osnovali su ‘Duhovnu republiku Zicer’, čime je počela permanentna akcija ‘Reč je naše jedino oružje’ i tenkovi su se povukli! Uskoro su se meštankama i meštanima Trešnjevca pridružili dezerteri rata i prigovarači savesti iz okolnih mesta. Žene u crnom su odmah pružile solidarnu podršku i  pomoć, nenasilna pobuna u Trešnjevcu je trajala u kontinuitetu više meseci, dok njen kulturni i politički značaj traje i danas.  Žene u crnom su u Trešnjevcu organizovale dva skupa Međunarodne mreže Žena u crnom, više skupova Mreže za prigovor savesti u Srbiji itd. 

Pobune protiv rata i mobilizacije – vojnih obveznika, roditelja vojnika, dezertera, prigovarača savesti…

U Srbiji je tokom 1991/1992. nasilno mobilisano 140.000 ljudi, a od toga 82.000 u Vojvodini. 100.000 mladića pobeglo je od vlasti koja ih je terala u rat, a protiv 10.000 njih pokrenut je krivični postupak. Od oktobra 1991. do proleća 1992. godine u Srbiji je bilo pedesetak pobuna rezervista, sa oko 55.000 učesnika.

Avgust 1991.

Smederevo700 rezervista je odbilo da iz Bosne i Hercegovine bude poslato na ratište u Hrvatsku. 

Kragujevac 7.000 rezervista se zatvorilo u kasarnu odbijajući da je napusti i bude poslato na ratište; ovo je najveća pobuna rezervista u Kragujevcu, a tokom jeseni izbile su i druge pobune.

foto: portalforum.rs

Septembar 1991. 

  1. septembar Miroslav Milenković – mobilisani rezervista Miroslav Milenković (1951.), iz Gornjeg Milanovca, između Tovarnika (Hrvatska) i Šida (Vojvodina) nije mogao da se opredeli između dve kolone: ’pravih Srba’ koji idu u rat i ’izdajnika’; Milenković je stao između dva stroja ispalivši sebi metak u glavu. Antiratni pokret Beograda, u znak sećanja na ovaj događaj izdao je knjigu epitafa „Grobnica za Miroslava Milenkovića“.
  1. septembar – Vladimir Živković – mobilisani rezervista iz Valjeva, godine uzeo iz kasarne oklopni transporter i odvezao ga ispred Skupštine SFR Jugoslavije u znak protesta protiv rata, nakon čega je bio uhapšen. Žene u crnom, zajedno sa umetničkim kolektivima Škart i Art klinika su u više navrata izvele performans u znak sećanja na hrabri čin V. Živkovića Vraćamo vam tenk – omaž pobunjenicima rata“.
  2. septembar, Kruševac – Pobuna više od 6 000 rezervista protiv slanja na ratište u Vukovar; na pokušaj vojne policije da oružjem natera rezerviste na poslušnost, rezervisti su uperili puške na policajce i komandante, nakon čega su se vratili kućama.

Kragujevac2.000 rezervista vratilo se kući iz Šida odbijajući da ode na ratište u Slavoniju.

Oktobar 1991. 

  1. oktobar – Četiri rezervna oficira iz Aranđelovca su izveli 67 od ukupno 81 vojnika iz kasarne JNA u Baču (na granici sa Hrvatskom) i vratili ih u Aranđelovac. 
  1. oktobar 400 rezervista u Nišu kolektivno odbilo da ide na front.

U okviru rastućeg otpora prisilnoj mobilizaciji i slanju na ratište zabeležene su tokom oktobra 1991. i ove pobune:

Niš13 rezervnih oficira i 450 vojnika odbili odlazak na ratište; u Valjevu –  600 je odbilo odlazak na ratište; 200 rezervista se vratilo u Topolu sa ratišta u Hrvatskoj; bežeći od nasilne mobilizacije 500 Mađara je pobeglo iz Subotice u Mađarsku.

Novembar 1991. 

  1. novembar, Knjaževac – oko 5 000 rezervista učestvovalo u pobuni protiv slanja na ratište. 
  1. novembar, Beograd – Protest rezervista pred Vladom Srbije.
  1. novembar, Kragujevac – Protest roditelja rezervista sa zahtevom da se njihovi sinovi vrate sa ratišta u Hrvatskoj.

Decembar 1991. 

  1. decembar, Kragujevac – više storina rezervista protestovalo protiv mobilizacije; grupa od 200 rezervista iz Kragujevca vratila se sa fronta u Vukovaru.
  1. decembar 700 rezervista je odbilo da se bore u mestu Markušica u Slavoniji; tih dana je između 150 i 200 vojnika napustilo ratište u Dalju/Slavonija.
  1. decembar, Kragujevac – „Poziv na linč“ jer su, na javnim mestima u gradu, objavljeni spiskovi dezertera i rezervista koji odbijaju mobilizaciju. 

Decembar, Beograd  – Protest roditelja rezervista iz Obrenovca, iz Grocke, tražeći povratak sinova sa ratišta u Hrvatskoj. 

Decembar, ValjevoProtest rezervista koji su odbili mobilizaciju. 

Tokom jeseni 1991. zabeležene i ove pobune: 

Pobuna Kragujevačkog odreda na vojnoj vežbi na Pasuljanskim livadama (centralna Srbija) – rezervisti iz Smedereva, Velike Plane, Topole, Svilajnca su se pridružili pobuni. 

Blokada Ibarske magistrale – od strane rezervista iz Čačka i Gornjeg Milanovca.

1992. 

Januar, Gornji Milanovac  700 rezervista u Gornjem Milanovcu odbilo da ide na ratište Istočnu Slavoniju.

  1. april, Stara Moravica – U ovom vojvođanskom selu 83 rezervista odbilo poziv za mobilizaciju i tom prilikom je održan antiratni protest.
  1. maj, Trešnjevac – u ovom vojvođanskom selu organizovano je kolektivno odbijanje mobilizaciji.

Angažovana umetnost protiv rata – antiratni koncerti, protesti, performansi, predstave, samizdati…

  1. jul 1991.- Yutel za mir, koncert u Sarajevu u olipijskoj dvorani Zetra; 30 000 je bilo u dvorani a oko 50 000 van dvorane. Iz Beograda i Pančeva je došao pun autobus na koncert. Na koncertu su nastipali: EKV, Indeksi, Bajaga, Crvena jabuka, Plavi orkestar i drugi, a nakon toga isti koncert je održan u Banja Luci, Prijadoru, Zenici. Sve koncete su vodili novinari: Gordana Suša i Goran Milić. Koncerte je uživo samo prenosila TV BiH i TV Makedonija, dok su televizije iz svih ostalih republika bojkotovali.
  2. i 24. avgusta 1991, Zrenjanin – zrenjaninski muzičari izvođenjem pesme ,,Give peace a chance’’ (Dajte šansu miru) suprotstavili se ratu.
  1. avgust 1991, Kragujevac – Koncert za mir održan ispred spomenika streljanim đacima i profesorima u Šumaricama u Kragujevcu.
foto: portalforum.rs

Januar 1992 „Rimtutituki“ – antiratna muzička grupa ,,Rimtutituki’’ koju su činili Ekaterina Velika (EKV), Električni orgazam i Partibrejkersi. Rimtutituki je snimio singl „Slušaj, vamo“, čiji je refren glasio „Mir, mir brate, mir“, singl objavio Radio B92. Rimtutituki pokreće antiratnu kampanju u martu 1992. i na kamionu koji se kretao Beogradom izvodio navedeni singl.

  1. april 1992. „Ne računajte na nas“antiratni koncert Rimtutituki protiv opsade Sarajeva i rata u BiH na beogradskom Trgu Republike; na koncertu je bilo oko 55.000 ljudi. Na ovom drugom antiratnom koncertu, Rimtutituki srpskom režimu je poslao poruku ,,S.O.S mir ili ne računajte na nas’’. Milan Mladenović (EKV) imao je najveću zaslugu za organizovanje ovog događaja.

„Ova Vavilonska pometnja“ – antiratna predstava DAH teatra rađena na osnovu pesama B. Brehta, premijerno izvedena početkom 1992; predstava je odgovor na ratna razaranja Jugoslavije. Predstava je izvedena na otvorenom prostoru kod fontane ispred Kulturnog centra Beograda.  

Grupa Škart –  od samog početka rata neguje i razvija estetiku otpora protiv rata, mržnje, netolerancije, kombinujući poeziju, grafički dizajn, performans, lokalne strategije uličnih samizdat/samodat akcija…). Od jeseni do leta 1992. pokreće samizdat akcije ’Tuga’ (Tuga potencijalnih potrošača; Tuga potencijalnog polja itd.). Škart od 1992. radi grafički dizajn za Žene u crnom sa kojima kontinuirano razvija etiku i estetiku antiratnog otpora. Škart je osnovan 1990. na Arhitektonskom fakultetu, čine ga Đorđe Balmazović Žole i Dragan Protić Prota i razni saradnci/e.  MOLIM TE ŽOLE OVO DOBRO POGLEDAJ, ISPRAVI ITD.!!!   

  1. maj 1992, BeogradUmetnici protiv rataispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednostranim ćutanjem je protestovalo protiv rata i iskazalo saosećanje sa njegovim žrtvama. 

Mediji – koji su kontinuirano pratili akcije protiv rata, ustupali prostor inicijativama protiv rata tokom 1991/92

Republika – „glasilo građanskog samooslobađanja“, pokrenuta 1990; u „Republici“ je uvek bio ’otvoren prostor za sve inicijative protiv rata, za mir i demokratiju’. ’Antiratne akcije’ tematski broj ’Republike’ (1993.) predstavlja važan izvor informacija o antiratnim akcijama 1991/92.   

Vremenedeljnik pokrenut u Beogradu oktobra 1990; tokom rata kao nezavisni medij donosio objektivne i nepristrasne informacije i takvu reputaciju održao do danas.

Novosadski prozor – 2. septembar – 2. oktobar 1991. – Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) u 19,30 sati s prozora svojih prostorija u Zmaj Jovinoj 4 u Novom Sadu „emitovalo“ sopstvenu verziju TV Dnevnika, glavne informativno-političke emisije na Prvom programu Radio televizije Srbije. Bio je to odgovor pacifistički nastrojenih novinara/ki na ratnohuškačku propagandu državne televizija i ostalih medija pod kontrolom režima Slobodana Miloševića. 

Antiratna građanska kampanja – od 1. februara do 1. aprila 1992. u nezavisnom listu Borba štampana rubrika ’Građani protiv rata’; režim je 23.12.1993. preuzeo kontrolu nad jedinim nezavisnim dnevnikom u zemlji „Borba“ koji je početkom 1994. nastavio rad kao ’Naša borba’.

 Pacifik – časopis za kulturu mira (pri Centru za antiratnu akciju); prvi broj izašao u Beogradu 15. maja 1992. Izdata su tri redovna broja i jedan vanredni.

Contra Bellum – mirovne novine, prvi broj izašao 12. septembra 1992. u izdanju Pokreta za mir, Pančevo.

Tokom 1991/92 mediji kao što su: Radio B92, nedeljnik Pančevac, Mađar so (Magyar Szo) takođe su ustupali prostor antiratnim inicijativama.

Izdale: Žene u crnom, Beograd, 2021.

Jug Bogdanova 18/5, 11000 Beograd

Telefon: 011.2623225

E-mail: zeneucrnombeograd  gmail.com

Web sajt: www.zeneucrnom.org

Published by: Women in Black

Priredila/Editor:

Staša Zajović

Sarađivale/i/Cooperation: Anđelija Vučurović, Ljiljana Spasić, Miloš Urošević i Stefan Milosavljević

Dizajn i tehničko uređenje/Design and Layout:

Škart

Štampa/Print:

Artprint, Novi Sad

Mapa antiratnog otpora je štampana zahvaljujući solidarnoj podršci Rekonstrukcije Ženski Fond, Beograd/Map of antiwar resistence has been completed due to solidarity support of Rekonstrukcija Ženski Fond, Belgrade