Autor: A.O.
Početak ovogodišnje izborne trke za parlament Srbije ali i lokalnu gradsku skupštinu Beograda i još nekih opština, kao i najava učesnika šta će im biti u fokusu tokom predstojeće kampanje bio je povod za razgovor sa Zoranom Vuletićem, predsednikom Građanskog demokratskog foruma (GDF) i nekadašnjim funkcionerom beogradske opštine Zvezdara.
G. Vuletiću, GDF je započeo kampanju za samostalni izlazak na lokalne izbore u Beogradu. Start kampanje bio je ispred murala Ratku Mladiću na Vračaru i najavili ste da biste dobijanjem poverenja građana uklonili taj mural. U međuvremenu čitav grad (pa čak i postamenti spomenika velikanima nekih davnijih vremena) je prekriven grafitima sa imenom i slikama Ratka Mladića. Mislite li da je dovoljno ukloniti samo grafite podrške komandantu VRS i zaslužuje li Beograd uredne javne površine?
Da, započeli smo kampanju ispred murala Mladiću u Njegoševoj ulici. Mislim da je to fer prema biračima. Predizborna kampanja je period kada bi sve stranke i organizacije koje planiraju nastup na izborima trebalo da se izjasne o najbitnijim pitanjima koja nam određuju blisku i dalju budućnost. Nažalost, Ratko Mladić je još uvek jedan od naših najvećih problema. Oslikan mural 2021. osuđenom ratnom zločincu za genocid, koji je počinila vojska kojom je komandovao 1995, je dokaz da Srbija još uvek nije izašla iz 90-ih godina. Tadašnja politika Srbije se osećala silno, nije razumela svet i vreme u kome smo živeli niti eru u kojoj se bespogovorno poštuju ljudska prava. Nije razumela koncept građanske države, a ne razume ga ni danas. Tadašnja Srbija je smatrala da je dovoljno imati JNA uz sebe kako bi postala ,,Velika’’.
Sprovođenje te sumanute ideje je neminovno vodilo zločinima, a Ratko Mladić je paradigma svih zločina, i sam ih je najavio rekavši da je došlo vreme da se osvetimo Turcima. Ono što je najavio je i učinio. Pod njegovom komandom je ubijeno preko osam hiljada ljudi za četiri dana u Srebrenici samo zato što su Bošnjaci, a prethodno oko milion etnički proterano. Srbija je pred međunarodnim sudom označena kao odgovorna što genocid nije sprečila, a mogla je.
Zar nije krajnje vreme da političari u Srbiji progovore istinito, da jasno kažu ko je odgovoran za sve te stvari koje nas konfrontiraju sa susedima i posledično sa razvijenijim delom sveta. Mislim da je to jedini ispravan put ka ozdravljenju našeg društva, samim tim i skidanje kolektivne odgovornosti za te zločine koje nam još uvek nameću oni koji su zločine osmislili kroz svoje ciljeve, pre svega opsednuti teritorijama. Ispravno ste konstatovali da su se u međuvremenu grafiti podrške zločincu proširili po gradu. Ukoliko budem bio u prilici nakon izbora, lično ću nadgledati uklanjanje sramnog murala u Njegoševoj, a takođe i naložiti komunalnim službama hitno uklanjanje ostalih grafita podrške. Jedino bi možda bilo logično ostaviti sramni grafit na zgradi Akademije nauka i umetnosti jer je očigledno da većini akademika to ne smeta, bila bi to spomen slika njihove politike koju su formatirali sredinom osamdesetih, a Milošević sprovodio. Odakle je krenula politika koja je izrodila Ratka Mladića?
Da li je po Vašem mišljenju odnos prema ratovima 90-ih zaista tema koja zanima birače u Beogradu 2022. i da li je uopšte to pitanje za koje je nadležna Skupština grada?
Birače očito ne zanima odnos prema ratovima 90-ih, ali ih zanima bolji i perspektivniji život, život u kom do izražaja dolazi znanje i sposobnost, a ne partijska lojalnost. Dužnost pre svega političara je da objasne biračima politiku 90-ih i kakve posledice je ona proizvela, a podršku za to treba da imaju od medija, univerziteta, školskog sistema. Očigledno je nemoguće pobeći od tog problema ma koliko ga ljudi ignorisali. Već 25 godina je prošlo, a mi gotovo u svakoj ulici gledamo lik Mladića i čudimo se zašto nas niko ne razume. Možemo pobeći od politike, ali od posledica politike ne možemo, a Mladić je jedna od najpogubnijih posledica politike Srbije 90-ih. Isto tako je i naš život bez perspektive bio posledica politike koja je izrodila Mladića.
Možemo reći da formalno Mladić i ta politika nemaju veze sa Beogradom i gradonačelnikom, ali Beograd ne može da bude poligon za promociju te politike preko murala i ne može da bude zgodno mesto za masovnu grobnicu kosovskih Albanaca, a pritom da gradonačelnici ćute o tome. Ja želim da posetim Sarajevo i Prištinu uzdignute glave, a to ne bih nikako mogao ako ćutim o tim stvarima. Beograd treba da se vrati u red kosmopolitskih prestonica, a to nije moguće ako posao gradonačelnika svedemo na komunalnog upravitelja.
Vidimo da su se pojavili prvi kandidati za gradonačelnika Beograda i na strani vlasti i u redovima opozicije. Vi niste istakli nijednog pojedinca kao eventualnog prvog čoveka prestonice. Zbog čega?
Ja ću biti prvi na listi, samim tim sam i kandidat za gradonačelnika ukoliko to izborni rezultat dopusti. Gradonačelnik se bira nakon izbora u skupštini. Što se tiče dosadašnje konkurencije vidimo da i sami govore kako ne znaju ništa o poslu gradonačelnika ili vrlo neubedljivo odgovaraju na pitanja novinara o tim poslovima, tako da sam u odnosu na njih u prednosti obzirom na to da sam vrlo uspešno osam godina obavljao dužnost zamenika predsednika opštine Zvezdara, jedne od najvećih u Beogradu, a nakon toga bio četiri godine odbornik u gradskoj skupštini.
GDF okuplja veliki broj intelektualaca za koje bi mnogi rekli da nisu na potpuno istim ideološkim pozicijama. Šta je to što drži na okupu Latinku Perović, Svetislava Basaru, Nenada Prokića, Boška Jakšića…?
Potpuno ste u pravu da okupljamo veliki broj intelektualaca. Ne bih se složio sa Vama da se radi o ljudima različitih opredeljenja i ciljeva. Najveći deo njih se decenijama bori za modernu Srbiju, Srbiju na Zapadu, članicu EU. To su ljudi koji su 90-ih godina spasili čast Srbije suprotstavljajući se snažno svojim aktivnostima ratnoj politici Miloševića i Šešelja i time pokazali svetu da postoji i druga Srbija, Srbija koja razume duh novog vremena i koncept građanske države. Sve ljude koje ste pobrojali pored navedenog takođe snažno povezuje ekstremna netolerantnost prema nacionalizmu što je više nego dovoljno da budemo na okupu i radimo korisne stvari za srpsko društvo.
Postoje li u Srbiji danas klasično shvaćeni politički polovi (levica, desnica…)? Na kom polu je GDF i sa kim biste mogli da stvarate postizbornu koaliciju?
Čini mi se da je era globalizacije malo približila levicu i desnicu u svetu, tržišna ekonomija, privatno vlasništvo, ljudska prava iznad svega, pojedinac u fokusu, oko ovih stvari nema razmimoilaženja. Kod nas bi trebalo da bude slično, obzirom da smo na EU putu. Međutim, mi smo neiskreno na tom putu pre svega zato što nam još uvek politički kontekst tumačenjem 90-ih daju političari koji su tada bili veoma bitni akteri, a sada su još bitniji, Vučić i Dačić. Nažalost, nakon atentata na premijera Đinđića dobili smo Koštunicu koji je napravio pretpostavku da je normalno da nam se na vlast vrate Nikolić i Vučić. Uostalom 2012. su za Nikolića glasali svi iz DSS uključujući i sadašnjeg kandidata za gradonačelnika većeg dela opozicije, Vladetu Jankovića. Ako on bude napravio bolji rezultat od drugog dela opozicije koji će tražiti šansu na EU agendi, onda ne treba da nas čudi ako u sledećem izbornom ciklusu dođe na vlast Aleksandar Šešelj pod izgovorom samo da ovaj ode. Ovom analizom bih rekao da Srbija ima probleme koji prevazilaze klasičnu podelu na levicu i desnicu u normalnim državama.
GDF je u odnosu na naše bazične probleme liberalno/levo orijentisan. Zalažemo se za završetak privatizacije, tržišnu ekonomiju, socijalno odgovornu državu sa pojedincem u centru pažnje. Iz prethodnih odgovora ste mogli da vidite da smo veoma jasnog i razboritog pogleda na 90-e godine što nas jasno odvaja od desnice koja nažalost dominira kod nas. O postizbornoj koaliciji ne možemo da razgovaramo sa SNS, SPS i SRS. Dobro je da sve partije i pokreti u predizbornoj kampanji istaknu svoje razlike, a ne da veštačkim ugovorima sakriju razlike. Iskustva pokazuju da su koalicije sa skrivenim razlikama pre izbora neiskrene i potpuno neefikasne u kasnijem vođenju države. Pogledajmo npr. propalu vladu Crne Gore dok sa druge strane imamo primer Nemačke gde su posle izbora vladu formirali liberali i socijalisti uz zelene.
Živite na Zvezdari. Bili ste i opštinski funkcioner. Kada uporedite Zvezdaru nekada i sad šta je to što biste istakli kao najbolje iz vremena pre Vašeg učešća u vlasti, za vreme obavljanja funkcije i danas?
U periodu od 2008 – 2016. sam obavljao funkciju zamenika predsednika opštine Zvezdare. To je zasigurno vreme najvećeg razvoja naše opštine. Nabrojaću samo neke od najznačajnijih stvari koje su urađene u tom periodu:
– Kompletna rekonstrukcija sportskog centra Olimp
– Rekonstruisan Bulevar kralja Aleksandra od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace
– Izgrađen je prvi reciklažni centar u saradnji sa Kraljevinom Norveške i Svetskom zdravstvenom organizacijom
– Kompletno renoviran UK „Vuk Karadžić“a
– Izgrađen je novi Dom zdravlja u Mirijevu
– Usvojen je veliki broj regulacionih planova kao osnov za budući razvoj opštine
– Rekonstruisane su skoro sve mesne zajednice, a posebno bih istakao rekonstrukciju stare škole u Mirijevu. Time su Mirijevci dobili svoj kulturno –sportski centar
– Rekonstruisana je policijska stanica kao i većina ekspozitura pošte
– Obnovljene su sve biblioteke na teritoriji Zvezdare
– Organizovan je Volonterski servis za pomoć starijima
– Organizovana je besplatna sterilizacija, vakcinacija i čipovanje kućnih ljubimaca
– Akcija „Novi dan – novo drvo“ je tekla u kontinuitetu
– Potpuno je uređen Bulbuder: promenjene dotrajale svetiljke, rekonstruisana mreža, zamenjeni slivnici i kanalizaciona mreža, saobraćaj uređen sa formiranim parking mestima i izgrađen trg u ulici Stanka Vraza
– Modernizovana je uprava gradske opštine Zvezdara. Postali smo prva opština koja je transparentna u trošenju budžeta i koja je dobila niz nagrada. Meni lično najdraža je nagrada od Evropskog pokreta. Takođe je modernizovana I elektronska uprava opštine Zvezdara.
Žao mi je zaista što nema gotovo ničeg novog čime bi se pohvalila sadašnja vlast u odnosu na našu.
Čak i stvari koje je bilo logično samo nastaviti u već postavljenoj pozitivnoj dinamici i održavati, poput Olimpa, nova vlast je uspela da ruinira i Olimp je izgubio koncept dostupnog rekreativnog centra.
Oni koji Vas poznaju kažu da iako ste bili u nekoliko stranaka (LDP, PSG, GDF) nikada u stvari niste promenili ni svoje političke stavove, a ni odnos prema sugrađanima. Da li ste nekada poželeli da potpuno prekinete da se bavite politikom?
Priznajem da nisam. Tačno je da nisam promenio politički stav bez obzira na promenu partija, što ne znači da se povremeno ne preispitujem o načinu traženja podrške za taj stav jer nisam zadovoljan postignutim rezultatima. Često izborni neuspesi ili relativni uspesi demorališu ljude koji se bave politikom. Mislim da je sve stvar prilaza politici, možete biti korisni za društvo i iz najdublje opozicije. Svojim radom i zalaganjem za ideju držite u boljoj kondiciji vlast, a takođe se na taj način vlast tera na pažljiviji odnos prema poslu/građanima i eto satisfakcije da ne odustanete.
(Uzvik)
