Peca Popović povodom odlaska Matije Dedića
Zbogom dragi dečače…
„To je bilo ranih dana jeseni 1978. godine.
Na spratu Dobrotvorovog doma, usred Haulikove ulice u Zagrebu, u stanu Dedića snimali smo jednu scenu za film i TV seriju o Zdravku Čoliću.
Arsen je šarmirao pričom o povređenoj ruci, Gabi kuvala kafu a smeh se orio sve do hotela Eksplednade.
Dok se tehnika nameštala domaćin predloži da plavušan što se motao oko nogu nešto odsvira.
Klinja sede za pijanino i bez stida ili straha od gungule odsvira temu iz TV serije “Povratak otpisanih“.
Tako smo upoznali Matiju.
Kasnije sam saznao da je upravo to svirao na audiciji za prijem u muzičku školu.
Prvo je primljen u muzičku pa godinu i po kasnije u osnovnu školu.
Nikada veliki sin slavnih roditelja nije zloupotrebio to čije je dete (sa svojim ocem zapravo radio kratko) već je sve postigao svojim radom i talentom.
Genetski predodređen za muziku, svoj, tihi gospodin, Evropljanin, Sloven, obožavalac Šopena, Bartoka i Baha, ljubitelj valcera i majstor improvizacije, znak Riba, emotivac do koske, pijanista džez škole Graca…
Njegovo sviranje je vremenom postalo ritual nezaboravljanja božjeg sveta i svetovnog porekla.
Umetnik nikad nije poništo vrline duha i srca i time ugrozio čin svog stvaranja.
Na stepenu višljem od svetih igara i pokajničkih svečanosti čuvao je i održavao sećanje na svoju istoriju na dublji način.
Sve do dana današnjeg…
Zbogom Prijatelju!
Dnevni list Danas
