среда, мај 29, 2024

Zapis iz Grčke: Kala Nera – za dušu i telo

Slične objave

Podeli

Dragan Banjac

Kakva zemlja?!

Smeštena na obalama tri mora – Egejskog, Jonskog i Sredozemnog, koja su u njoj nestvarno čista i topla, sa 1.400 – 2.000 ostrva (naseljeno samo 227), sa petnaest reka (Arda, Bistrica, Vardar, Voda, Vojuša, Eurita, Jelaška reka, Ludijas, Marica, Maglenica, Mesta, Tinios, Struma, Tijamis i Tiri) od kojih nijedna nije plovna, sa letovalištima u koje hrle turisti iz celog sveta – Krit, Rodos, Krf, Tasos, Skijatos, Santorini, Kefalonija, Zakintos, Evija (sa banjom u Edipsosu), Egina, Parga, Halkidiiki sa tri prsta – Kasandra, Sitonija i Atos), Asprovalta, Stavros… Graniči se sa Albanijom, i Severnom Makedonijom na severu i sa Bugarskom i Turskom na severoistoku.

MAGANI, ulaz (foto: portalforum.rs)

Pogađate – ta divna zemlja i sa isto takvim ljudima je Grčka (Ελλάδα, Helada, zvanično Helenska Republika. Prema Vikipediji ukupna dužina kopnene granice joj je 1 288 km, a dužina obale (ako je to moguće izmeriti) je 13 676 kilometara.

Grčka je zemlja velike kulturne tradicije. Neki tvrde da se ovde, u Egiptu i na Bliskom istoku “rodio svet”. Dok je postojala Jugoslavija jedan beogradski profesor nije mogao da shvati kako Balkanci ništa nisu uzeli/primili sa juga (Grčka) zapada (Italija, Španija, Francuska) ili sa severa, od germanske i skandinavske kulture. Okrenula se siromašnom u musavom Istoku, sebi bližnjima.

Priča o Grčkoj nema kraja. Piscu ovih redova nije nepoznata jer je posećuje više od petnaest godina i nema pretenzije da je ovim zapisom obuhvati. Ovo je samo kraća priča o Kala Neri, mestašcu osamnaest kilometara istočno od povećeg Volosa (82.000 stanovnika), malom raju ovozemaljskom. Seocetu sa divnim plažama i jednim fenomenom: restoranima i prodavnicama s obe strane glavne ulice uz more koje su “natkrivene” krošnjama platana i eukaliptusa i drugog drveća koje skoro da šetačko džadu pretvaraju u predivan zeleni tunel. Nekoliko puta sam pokušavao da izbrojim radnje i restorane ali bih se uvek zabrojao. Recimo da ih je četrdesetak na više od kilometra duge ulice uz glavno kupalište, s obe strane doka.

Apartmants Hotel Magani (foto: portalforum.rs)

Dragana i Milan D, beogradski inženjeri (elektro) bili su uporni u nagovaranju da se dođe u ovo mitsko mesto gde već devetu godina letuju, u apartmanu Magani čiji je vlasnik građevinski inženjer iz Volosa Panos Karousos. Izgleda sa dosta razloga. Apartmants Hotel MAGANI (www.magani.gr, tel/fax /+30/ 24230, 22080, mob: /+30/7976, 6976.927664) iako je od plaže jedva sedamdeset metara, nalazi se u mirnom kraju. Kod Panosa je sve “za deset”, uz povremeno slab Internet u apartmanima za one kojime je potreban “za rad”. Ali ljubazni gospodin Panos to nadoknađuje gostoprimstvom u svom uredu/recepciji, gde vas ugoste divna gospođa, njegova majka, i sin.

Ovo grčko ribarsko selo smešteno je na poluostrvu Pellion, u zalivu Pagasitik. Selo je poznato po festivalima (od maja do septembra), kao što su Trikeri, festival sa tradicionalnom muzikom, plesom i narodnim nošnjama ovog kraja, festival cveća Ali Meria, festival Katohori – u čast tradicionalnog pića tsipoure, festival noćnog ribolova Agria i izložba cveća na seoskom trgu Makrirachi…

Posle kiše… (foto: portalforum.rs)

Osmog dana boravka, tokom noći i jutra, na Kala Neru se sručila jaka kiša. Srećom, već oko podneva (oni hrabriji, među kojima je bilo dosta starijih osoba banjali su se i na pljusku) sunce je rasteralo oblake i plaža je bila puna. Ujutro, na kiši, osim šetača sa duksevima i kišobranima, na “korzu” su bili sakupljači platanskih listova i radnici hotela i restorana koji su ogromnim metlama terali vodu u slivnike. Sve se dovodilo u red.

U jednom restoranu metež na stolu blizu ulice. Tu, kasnije rekoše redovno svakog prepodneva u jedanaest sati, kartaju Aris Gekas (ΑΡΗΣ ΓΕΚΑΣ) i Jorgos Progas (ΙΩΡΓΟΣ ΠΡΟΓΚΑΣ). Dozvolili su fotografisanje. Za trenutak sam pomislio da sam u meni dragoj Dalmaciji, gde ribari u dokolici takođe kartaju uz glasne povike i lupanje o astale dok bacaju karte. Aris (na snimku levo) je nešto staloženiji, mirno baci kartu, ali Jorgos je življi, možda zato što je dobijao? Na pitanje kakva je to kartaška igra rekli su da igraju šezdesetšesticu (“66”).

Aris Gekas i Jorgos Progas

Pomislio sam da me zavitlavaju, ali se ispostavilo (proverom) da zaista postoji takva igra. Grci su komuniktivni. Kad me ugleda Aris se oglasi sa “Zdravo, prijatelju!”

Na glavnoj ulici uz veliki platan danima je stajao crni džip beogradskih registarskih oznaka BG 865 AU.

Beograđanin (foto: portalforum.rs)

Taman kada pomislite da ovde nema naših naiđete na nekoga koji i daleko od Beograda voli da parkira – gde hoće.

 

Dvoje mladih u restoranu bacaju kockice na otvrenu kutiju nalik na onu šahovsku izvrnutu naopačke. Setio sam se Mostara, gde se to zove tavla.

Tava (foto: portalforum.rs)

Zanimljivo da to grci zovu tava. Svet je, kažu, mali. Tava me je podsetila na detalj kada je fudbaer splitskog Hajduka Blaž Baka Slišković, svom treneru rekao da ne može sa klubom da putuje u Novi Sad na meč sa Vojvodinom. Fenomenalni Baka nije bio povređen, nije imao kartone, ali jeste “jak” razlog: “Zvao me je Kulje (Franjo Vladić) na tavlu, moram u Mostar…”

Prijatno iznenađenje je knjižara na otvorenom i razgovor sa Afroditom Badopoulou (Αφροδίθ Μπαδοπούλου).

Afrodita Badopoulou (foto: portalforum.rs)

Ona kaže da Grci dosta čitaju i da nema naročitog pravila pri izboru.. Istina, dosta zavisi od uzrasta i drugih afiniteta ali je istakla dva najznačajnija grčka pisca koji obrađuju istorijsku tematiku – ΙΣΙΔΩΡΟΣ ΖΟΥΡΓΟΣ (Isidoros Zurgos) i ΓΙΑΝΗΣ ΚΑΛΠΟΥΖΟΣ (Janis Kalpuzos) i veoma čitane knjige Džordža Orvela (ΤΖΟΡΤΖ ΟΡΓΟΥΕΛ) – 1984 i Životinjska farma (ΦΑΡΜΑ ΖΩΩΝ). Najprodavaiji su kriminalistički romani Artura Konana Dojla (Avanture Šerloka Holmsa) i Agate Kristi…  

Zanimljivo je da izdvačka kuća Argonaftis (ΑΡΓΟΝΑΥΤΗΣ) kojoj pripada i ova knjižara, objedinjuje dvadesetsedam izdavača, rekla je Afrodita.

Afrodita sa novinarom Portala Forum (foto: portalforum.rs)

Glavna plaža je uređena, sa svim pratećim uslugama, obeleženim mestom za isplovljavanje iznajmljenih brodica (sa kapetanom), čamaca, pedalina i dasaka za jedrenje. Pada u oči da se u Kala Neri vodi računa i o inkluziji osoba sa invaliditetom koje imaju svoje mesto na plaži, sa elevatorom – posebnim kolicima kojim se spuštaju u more i izvlače.

Ako je tokom jula i avgusta plaža u Kala Neri prenatrpana, na samo dva-tri kolmetra u Koropiju nalazi se dobra plaža, a ako produžite ka Afisosu i iza prve veće krivine skrenete desno stižete do duge, peskovite plaže Paradizo gde automobilom možete do ruba mora i verovatno zato meštani na nju pohrle tokom vikenda. Na njoj trenutno ima samo jedan restoran a u godinama koje dolaze plaža će da procveta.

Toplo, bistro more, dobri ljudi, lepote Grčke… ali sve bih ovo dao za Dubrovnik, Rovinj, Pulu, Motovun… ili neko drugo parče Jadrana.

Ipak, Kala Nera, gledamo se i sledeće godine!