BEOGRAD, 22. maja 2025. – Inicijativa mladih za ljudska prava (YiHR) je danas predstavljajući u Beogradu svoj izveštaj ocenila da je „najčešća ovdašnja strategija u poricanju zločina tokom ratova devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije, priznavanje da su se desili, ali se ne prihvata ni njihova pravna kvalifikacija“. Na predstavljanju su govorili: istraživač YiHR Branimir Đurović, profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević, istraživačica Nevena Mijatović i koordinatorka istraživanja Ivana Nikolić koja je bila i moderator skupa YiHR.
Tokom prošle godine, rekao je Branimir Đurović, kampanju poricanja predvodio je srpski predsednik Aleksandar Vučić povodom Rezolucije Ujedinjenih nacija kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Vučić je u rezultat glasanja čekao praveći svojevrstan performans. Bio je ogrnut srpskom zastavom što je u Palati UN izazvalo podsmeh. Sve se video tokom televizijskog prenosa (i oduševljeno navijanje Marka Đurića!), a mladi u Inicijativi bili su veoma maštoviti i izveštaj su nazvali „Stanje poricanja – laganje pod zastavom„.
On je istakao da se i tokom ove godine može očekivati slična jaka kampanja poricanja jer se navršava trideset godina od genocida u Srebrenici i kraja rata u Bosni i Hercegovini. Đurović je ukazao da, pored institucionalnog poricanja čiji su nosioci predstavnici vlasti – s ozbirom na „državnu politiku sećanja čija je osnova revizionizam i odricanje od odgovornosti“, postoji i vaninstitucionalno poricanje čiji su nosioci često mediji, penzionisana vojna lica, čak univerzitetski profesori, razne desničarske grupe, kvazieksperti na režimskim televizijama, osuđeni ratni zločinci u gostovanjima na njima.
Samo tokom prošle godine u 40 slučajeva negiran je genocid u Srebrenici, a čak 13 odnosni se na Aleksandra Vučića. Isti stav imale su i neke političke opozicione stranke, ali i vrhovni poglavar Srpske pravsolavne crkve, patrijarh Porfirije koji je rekao da je srpski narod prošao kroz mnogo genicida a sada se optužuje za (Srebrenica – p.a.) „za neki genocid“.
Snježana Milivojević: Mediji su zarobljeni
Profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Snježana Milivojević je ukazala da su mediji „iza politike poricanja glavna platforma za prepisivanje istorije“, u društvima koja ne žele da se suoči s prošlošću, kao i za heroizaciju počinilaca zločina što je put za izbegavanja političke i pravne odgovornosti.
Mediji su zarobljeni, rekla je profesorka Milivojević i tako se obezbeđuje da se napravi „jedna mašina, neprobojna matrica gde je nemoguće na normalan način govoriti o zločinima i odgovornosti“. U društvu se, kaže, forsira ideja da „nema kidanja veza sa prošlošću“ i to amnestiranje ide preko medija, što je politički projekat. Mediji su prostor gde se za opštu javnost urušava integritet institucija koje bi trebalo da se bave ratnim zločinima – domaćih sudova ili međunarodih tribunala, rekla je i dodala sa zarobljavanjem medija zarobljava i društvo.
Milivojević je napomenula da u Srbiji „postoji 200 televizijskih stanica i ukupno oko 2.000 medija i da se „prednost, prostor i razvojne šanse daju onima koji podržavaju zvaničnu politiku“.
Istraživačica Nevena Mijatović je skrenula pažnju na istraživanje koje na u vezi ratnih zločina i odgovornosti sprovedeno na 1.300 ispitanika starosti od 18 do 30 godina. Ispitivanje je rađeno pre pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, a različiti su pogledi na krajevima polova, levom i sasvim desnom. Prvi ne poriču zločine o kojima ništa nisu čuli „u školi“ nego su se informisali od roditelja i putem Interneta.
Najvažniji događaj im je bombardovanje od strane NATO alijanse a najbitnija ličnost je Slobodan Milošević koji je – loš.
Dragan Banjac
