Zoran Vuletić
Kada je Aleksandar Vučić, bivši verni saradnik Vojislava Šešelja, izabrao Aleksandra Vulina, komunistu sa brojanicom u ruci, bivšeg vernog saradnika Mirjane Marković, za jednog od svojih najbližih saradnika bio je to dokaz da imaginacija vidi dalje od razuma.
Ko bi pretpostavio, osim Aleksandra Vučića, da će takvu osobu bilo ko tolerisati u antimodernom srpstvu? Izgleda da smo potcenili antimoderno srpstvo, jer je on, Aleksandar Vulin, i dalje tu. On je misterij kojeg štiti ćutnja, jedno od ubojitih sredstava antimodernog srpstva, kada je reč o gorućim problemima koje to društvo ima, kaže Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF).
Prema nejgovim rečima, Vulin otvoreno priznaje da prima naređenja od Aleksandra Vučića. „Sa njegovom beskrajnom verom u tužilaštvo, u koje više niko osim njega ne veruje, predao je ovih dana dokaze o aferi prisluškivanje toj nezavisnoj nadležnoj instituciji. U ulozi ministra unutrašnjih poslova, on je pre tužilaštva odlučio, navodno i dokazao, da je Aleksandar (Vučić) razgovarao tokom 1.882 razgovora isključivo sa ljudima protiv kojih nije poveden baš nijedan sudski postupak, a pogotovo ne sa nekima koji su ikada osuđivani. Reklo bi se da je Duh Sveti bdio nad svim tim razgovorima – navodi Vuletić u pisanoj.
Kako dodaje, pošto Vučić vrlo dobro zna kakvog je Vulina izabrao da mu prljavu vodu nosi, sada ga kao i sve ostale saradnike pušta da se prži na laganoj do umerenoj vatri, pa mu ostavlja slobodu da izabere budućnost u kojoj „sigurno neće biti ambasador u bilo kakvoj zemlji“, a za samog sebe zadržava pravo da mu ne obezbedi ama baš nikakvu budućnost.
„Ne obezbediti Aleksandru Vulinu nikakvu budućnost, značilo bi obezbediti Srbiji kakve-takve šanse u danima koji nadiru. Ukoliko u budućoj vladi bude mesta za njega, čekaćemo još mnogo godina da se unese više smisla u naše živote. Fudbalska specijalna operacija koja će se odigrati u Sočiju, gde Zenit dočekuje Crvenu Zvezdu, za neke može biti znak da Vulin zaista neće kao ambasador biti „otpremljen u neku daleku, ali ne sasvim beznačajnu zemlju“ (citat: J. B. Tito), ali za one promućurnije može biti još jedna umirujuća poruka Rusima pred neminovno pokleknuće Aleksandra (Vučića) i pred uvođenje sankcija Rusiji, a ono što je sasvim sigurno biće to još jedan civilizacijski poraz Srbije. Aleksandra (Vućića) će zatim napasti i s leva i s desna, jer nije ni levo ni desno. Pa, gde li je on onda? I gde smo svi mi s njim? Rekao bih da je on tamo gde je oduvek i bio, u radikalskom gnezdu okovan i dalje Šešeljevom ideologijom. A što se građana Srbije tiče i dalje su taoci te nakazne politke i gle čuda, nemaju problem sa odigravanjem ove sramne utakmice – kaže on.
Vuletić zaključuje: U oba slučaja Aleksandra Vulina se više niko neće sećati. Istorija obiluje političkim grobovima te vrste.
D. B.
