Besprizornim potezima usmerenim protiv demonstranata vlast je pojačala bes i sada joj je za svaki pokušaj održavanja sednice nekog organa uprave, potrebna zaštita policije. Napadom na mirne demonstrante ugrozila je i svoju međunarodnu poziciju
Piše: Vera Didanović
I opet je režim Aleksandra Vučića postigao efekat suprotan onom koji je očekivao: umesto najavljenog „sviranja kraja“ višemesečne pobune, besprizornim potezima usmerenim protiv demonstranata u subotu u Beogradu uspeo je da pojača bes, kako studenata, organizatora skupa, tako i građana koji su se na njihov poziv odazvali u rekordnom broju. Pokazalo se da sam Vučić, zapravo, „pumpa“ najjače. I ne prestaje da pojačava, širenjem lažnih verzija događaja, pretnjama pobunjenim građanima i najavama izbora u katastrofalnim uslovima, 8. juna, pod uslovom da nova vlada ne bude formirana do 18. aprila.
Da bi išta od toga bilo efikasno, nedostaje, međutim, strah građana, koji se upadljivo istopio tokom poslednjih meseci. O tome možda najbolje govori način na koji su se studenti zabavljali tokom Vučićevog obraćanja nakon protesta u subotu – shvativši u potpunosti mehanizme njegove propagande, studenti su unapred na tabli napisali rečenice koje bi mogao da izgovori i onda, tokom prenosa, beležili pogođene fraze. Ispostavilo se da su bili dosta uspešni u predviđanju predsednikovog govora.
Teško da će ikad biti precizno utvrđeno koliko se, uprkos svim zastrašivanjima i preprekama, u subotu okupilo ljudi i zagušilo brojne ulice širom Beograda – jasno je samo da je besmislena bila policijska tvrdnja da ih je bilo 107.000, što bi značilo manje nego u Sremskoj Mitrovici mesec dana ranije, kada je, prema istom izvoru, organizovano dovedeno 120.000 ljudi. A da li ih je bilo između 275.000 i 325.000, kako je tvrdio Arhiv javnih skupova, ili čak 800.000, što se takođe moglo čuti, nebitno je, jer je jasno da smo svedočili najvećem okupljanju u istoriji Srbije. I to savršeno mirnom, uprkos nerazumnoj intervenciji kojom je u večernjim časovima prekinut.
Srbija je toliko uzavrela da je, već u ponedeljak, delovalo da postoji spremnost za još masovniji izlazak na ulice, u vrlo kratkom roku
Posle prvih procena da je takav skup nemoguće ponoviti – što zbog izvesnog razočaranja usled naglog prekida, što zbog izostanka brzog efekta protesta, što zbog straha izazvanog svešću da je, verovatno zahvaljujući odluci studenata o brzom raspuštanju posle napada na demonstrante, izbegnuto masovno krvoproliće – sve se ponovo preokrenulo.
Srbija je toliko uzavrela da je, već u ponedeljak, delovalo da postoji spremnost za još masovniji izlazak na ulice, u vrlo kratkom roku. I to bez Makedonaca, koje je Vučić istog dana, verovatno u želji da popravi rejting, razbesneo ulaskom u prostorije intenzivne bolničke nege, gde su smešteni povređeni u stravičnom požaru u Kočanima.
Odbornici u marici
O utorku da ne govorimo – odmah posle ponoći, studenti su iznenadnom akcijom blokirali zgradu gradske skupštine u Novom Sadu, kako bi sprečili održavanje na brzinu zakazane sednice sa 150 tačaka dnevnog reda. Pokazalo se da vlast ništa nije naučila prethodnog vikenda: ponovo je otišla predaleko, brutalnom intervencijom policije protiv mirnih studenata. Na snimcima se vidi da se pendrečenju mladih akademaca pristupilo iako su oni držali ruke podignute uvis, što je proveren put za izazivanje dodatnog besa javnosti.
Sve što se potom, do odlaska Radara u štampu, dešavalo, bilo je i predvidivo i zapaljivo: odbornici SNS su, u gluvo doba noći, dovedeni policijskim maricama i uvedeni u zgradu, studenti su dočekali jutro na ulici, po mrazu, a onda su stigla i građanska „pojačanja“.
I u Kragujevcu, gde je za isti dan zakazana sednica gradske Skupštine, besni građani dočekali su odbornike, a sednica je održana na način kakav je već viđen: opozicija pokušava da blokira rad, a odbornici vlasti glasaju po direktivi, iako uopšte ne čuju o čemu je reč. U Užicu istog dana nije bilo kvoruma za rad, jer se odbornici vlasti nisu pojavili, ali jeste – policija.
Posle prvog šoka dobar deo Srbije razjarile su sumnje da je vlast želela da izazove nasilje, možda zato da bi dobila „opravdanje“ za upade na fakultete
Udružene policijske i opštinske snage bezbednosti u tom gradu su, između ostalog, sprečile ulazak u skupštinsku salu građanima, koji su želeli da tu, prema receptu dobijenom od studenata, održe zbor. Dobili su, ipak, objašnjenje da je trebalo da ga najave sedam dana ranije, što bi moglo da znači da drugi najavljeni zborovi, poput onog u Lazerevcu, ili nekoliko novobeogradskih blokova, koji su planirani na drugačijim, ponekad otvorenim prostorima, ne bi trebalo da budu onemogućeni. U Beogradu se pojavio i letak „Beograđani, gde je vaša mesna zajednica“, kojim se promoviše ideja zborova, sa objašnjenjima značaja lokalne samouprave i bar-kodom pomoću koga je moguće skinuti i odštampati letak, kako bi se širio dalje.
Dok se građani polako upuštaju u testiranje efikasnosti studentskog saveta da se organizuju u zborove, primeri (pokušaja) održavanja sednica lokalnih skupština Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva, Zaječara, Čačka i drugih gradova, nastavljaju da pokazuju da naprednjaci više nigde ne mogu da vladaju bez policijskog obezbeđenja. Razlike su samo u intenzitetu besa nezadovoljnika koji se očigledno drže čuvenog stava Emilijana Zapate citiranog i u utorak – ako nema pravde za narod, neka ne bude ni mira za vlast.
Opozicija u prednosti
Ne može se, pritom, govoriti o „agresivnoj manjini“, koliko god se vlast trudila da tako predstavi višemesečnu pobunu koja ju je sasvim očigledno uzdrmala. Osim masovnosti beogradskog skupa, o tome govori nekoliko istraživanja javnog mnenja, među kojima je najnovije ono koje je obavila Nova srpska politička misao, rađeno telefonskim putem na reprezentativnom uzorku, od 1. do 10. marta. Prema dobijenim podacima, prvi put od dolaska SNS na vlast, na republičkom nivou opozicija ima prednost u odnosu na koaliciju naprednjaka, socijalista i satelita. Vlast, naime, uživa podršku do trećine od ukupnog broja punoletnih građana Srbije (32,8 posto) dok ostatak odlazi na protivnike vlasti (41,3 odsto) i neopredeljene (25,9 posto).
Prema istraživanju kojim je rukovodio Đorđe Vukadinović, mišljenja su gotovo potpuno podeljena po pitanju formiranja privremene ili prelazne vlade (38,3 odsto podržava ideju, dok se 37, 2 odsto protivi). Ideju održavanja vanrednih izbora podržava 44,5 odsto ispitanika – ali samo pod uslovom da se prethodno očiste birački spiskovi i obezbede ravnopravni uslovi. Gotovo identičan je i procenat (44,7 odsto) onih koji podržavaju ideju da se studenti politički organizuju i pojave na nekim narednim izborima.
Prilično nezainteresovani svetski mediji za srpsku borbu za pravdu i demokratiju, sada su osvanuli puni izveštaja o upotrebi zvučne naprave protiv mirnih demonstranata
Prethodno je i londonski Fajnenšl tajms, pozivajući se na „interno vladino istraživanje javnog mnjenja“, u koje je novinar imao uvid, objavio da je podrška Vučiću znatno opala i da poverenje u njega ima svega trećina ispitanika, dok mu njih 55 odsto ne veruje. Srpske studente koji mesecima protestuju i drže fakultete u blokadi, podržava 58 odsto ispitanika, piše još u tekstu „Srbi stižu u Beograd: Vreme je za kraj režima“, objavljenom uoči subotnjeg protesta. Ti podaci uklapaju se i sa rezultatima istraživanja Crte iz februara, prema kome studentima veruje 60 posto građana, kao i onom decembarskoj anketi iste organizacija, prema kojoj je predsedniku tada poverenje ukazivalo 34 posto ispitanika.
Svemu tome uprkos, vlast ne pokazuje ni najmanju nameru da odustane od ponašanja koje i nju samu vodi u još veće probleme od postojećih. Naprotiv: svi pogrešni potezi samo su pojačani. Vučić je nastavio da se više puta dnevno javno obraća uz uvredljivu retoriku u odnosu na kritičare i očigledne neistine. Pritisci prema pobunjenim delovima javnosti su pojačani (naročito u odnosu na prosvetu i visoko školstvo), a na prostoru Pionirskog parka, gde su nepoznata maskirana lica u ponedeljak novinaru N1 pokazala da su moćnija od policije, posle kratkog prekida i delimičnog čišćenja neverovatne količine prljavštine, obnovljen je Ćacilend.
Šampionat gadosti
Desio se i navodni napad biber-sprejom na studenta Miloša Pavlovića, frontmena organizacije „Studenti 2.0“ i redovnog učesnika Vučićevih mitinga, iako snimci o tom događaju govore drugačije. U iščekivanju informacija o tome, u utorak je pomeren početak rada dva skupštinska odbora. Videli smo i scenu u kojoj, na zahtev Marinike Tepić da dobije i informacije o napadu na studente u Novom Sadu, socijalista Dušan Bajatović odgovara sa „malo su ih pendrečili“?!
U utorak uveče, kada ovaj broj Radara bude u štampi, Vučić će se obraćati sa nacionalne frekvencije, možda i sa nekom novom verzijom o napadu na mirne demonstrante na subotnjem velikom protestu, i to baš u vreme komemorativnog ćutanja posvećenog žrtvama pada novosadske nadstrešnice. Do tada zvanična verzija kaže da se napad kome smo bili izloženi, nije desio.
Već četiri i po meseca vlast bar jednom dnevno nekim potezom puca u sopstvenu nogu i istovremeno, gotovo svakodnevno, dobija poneki novi, neočekivani vid otpora
Za potpunom istinom o tome čime je tačno dejstvovano po demonstrantima i ko je to uradio verovatno će se još dugo tragati. O kakvom god uređaju bilo reč, ostaje činjenica da se, osim nedopustivog napada na mirne ljude, desilo još mnogo toga što je taj čin učinilo još monstruoznijim. I što je dalo razloga za sumnje koje su, posle prvog šoka, razjarile dobar deo Srbije: da je vlast zaista želela da izazove nasilje bez obzira na žrtve, možda zato da bi studente proglasila krivim i dobila „opravdanje“ za upade na fakultete. Odatle i sav onaj bes koji je odmah počeo da se izliva kroz, recimo, večernju buku u gradovima širom Srbije, ali i kroz poteru za izvršiocima zadatka sa šifrom „studenti koji žele da uče“ u Pionirskom parku, u kojoj (poteri) su se naročito istakli građani Obrenovca.
Teško je reći šta je, od svega što je usledilo i što se ne bi smelo zaboraviti, bilo najgadnije: kandidat za titulu svakako je likovanje Vučićevog omiljenog „novinara“, Dragana J. Vučićevića i nekoliko saučesnika u studiju TV Informer nad scenama horora u kome su se zatekli napadnuti građani, sve uz doprinos funkcionera SNS Vladimira Đukanovića koji je odmah pomenuo „zvučni top“ (potom je, na mreži X, uz nekoliko „smajlija“ napisao: „Zvučni top upropasti revoluciju“).
Mnogo opasnija bila je odluka vlasti da, protivno činjenicama, hiljadama svedoka i brojnim video-snimcima, kao zvaničnu verziju plasira tvrdnju da se ništa nije desilo. Biće da je to momenat kad je Više javno tužilaštvo palo najniže, prihvatajući Vučićevu instrukciju da, umesto pokretanja istrage o tome ko je i čime ugrozio bezbednost mirnih ljudi i dece – počne da goni one koji su o zločinu govorili.
Hipokrate, gde si
Još teže shvatljivo gaženje svih ljudskih normi bila je odluka da se uskrati pružanje medicinske pomoći građanima povređenim u napadu, zbog koje su studenti reagovali protestom pred Urgentnim centrom, zahtevajući od te ustanove da saopšti istinu o građanima koji su tražili pomoć.
Nema sumnje da će sličnih poteza, koje normalan mozak ne može da predvidi, biti i ubuduće, uprkos, između ostalog i činjenici da su svetski mediji, do sada prilično nezainteresovani za srpsku borbu za pravdu i demokratiju, osvanuli puni izveštaja o upotrebi zvučne naprave protiv mirnih demonstranata, a primećeno je i da je jasna podrška studentima stigla i od globalno poznatog Novaka Đokovića. Može se očekivati da će, posle promene medijskog tretmana, Vučiću biti teško da na Zapadu očuva dosadašnju poziciju omiljenog stabilokrate, a moguće je da će biti primećeno i da je otvorenu podršku za rat protiv građana dobio od Rusije.
Već četiri i po meseca vlast bar jednom dnevno nekim potezom puca u sopstvenu nogu i istovremeno, gotovo svakodnevno, dobija poneki novi, neočekivani vid otpora. U utorak je takva vest stigla iz RTV, gde su glavni poverenik Sindikata Nezavisnost Darko Šper i predsednik Strukovnog sindikata Mijaz Čivović stupili u štrajk glađu zbog neispunjenih zahteva zaposlenih, među kojima je i zahtev za smenu glavnog urednika Prvog programa RTV Nenada Ćaćića.
U danima koji dolaze, čekaćemo razne potencijalno važne vesti, počev od ideja studenata o načinima nastavka borbe od koje ne odustaju, do rezultata razgovora predstavnika opozicije (od kojih je jedan održan u ponedeljak uveče). Biće zanimljivo pratiti i da li će biti daljih pokušaja naprednjaka, prvenstveno onih sa oboda partije, da se što bezbolnije evakuišu sa tonućeg broda, ali i signale koje šalje socijalista Branko Ružić, učesnik antivladinog mitinga u subotu. Ako ih, naravno, bude.
Najzanimljiviji bi, u ovom trenutku, ipak mogao biti ishod Vučićevog obećanja da će 28. marta održati „najveći skup u istoriji Srbije“. Ništa nije nemoguće a recept postoji: primenjen je u Večernjim novostima u septembru 2000, kada je objavljena foto-montaža mitinga Slobodana Miloševića u Beranama, na kojoj je brojnost skupa povećavana tako što se pojedini likovi pojavljuju više puta.
Izvor: radar.rs
