Piše: Jasmina Lukač
Zašto će gotovo izvesno bojkot opozicija izaći na izbore 2022?
Izvesnost se ne tiče toliko izbornih uslova koji jesu, kada je reč o pristupu RTS i RTV, nešto bolji.
Niti se tiče suštinski sporazuma sa opozicionim učesnicima na koji će Vučić pristati, kako neki kažu, usled snažnog pritiska Zapada i EU.
Tu izvesnost nam obećava zapravo nešto drugo – a to je procena da je SNS iznutra vrlo oslabljena, a da je Vučić već neko vreme u padu.
Ove će predsedničke izbore Vučić morati da dobije protiv Nebojše Stefanovića, kao što je prošle dobio zapravo protiv Tomislava Nikolića.
Stefanović je jači od Nikolića, samim tim i opasniji, a čini se i ne samo on.
Unutar SNS očito su se narasle i druge grupa koje teže da prošire svoju moć i namire svoje interese, a i njihovi stari i novostečeni saveznici.
Nakon potiskivanja Stefanovića, uspeh grupe Brnabić-Mali je bez premca, što se vidi i po tome što je upravo Brnabićevoj dodeljen zadatak da vodi Beogradski odbor SNS, presudnu bazu za glavne političko-poslovne operacije vlasti. Nešto manje upadljiva, srazmeno i snazi, je struja Nikole Selakovića, a tu je i kosovska ekipa, ima ih i drugih manje vidljivih, i time možda i još opasnijih.
Sa procenom o njihovim sukobima, kako i iskustvo pokazuje, treba biti obazriv.
Već godinama spolja izgleda da je Vučić „u padu“, ali i da isto tako on uspe da se „zakači“, te se stoga taj pad ne dešava, nego se više odvija neko (beskrajno) cik cak kretanje iznad provalije razvlašćivanja i svrgavanja.
Više od jednom pokazalo se da opozicija potcenjuje Vučića, a precenjuje volju za pobunom, promenom i ako hoćete, kao što kaže Jeremić – revanšom.
Na primer, kada smo svi koji smo kao nešto pratili politiku u Srbiji, bilo kao građani, bilo iz profesionalnih razloga, očekivali veliki sudar Šešelja i „naprednih radikala“, po Šešeljevom povratku iz haškog zatvora u novembru 2014. Setimo se i kako nas je sam Vučić podsticao na takav zaključak ponavljanjem izjave sa tačno doziranom jetkošću kako Šešelju „želi dobro zdravlje“.
A Šešelj je setimo se, pušten iz Haga, sa krajnje lošom zdravstvenom prognozom.
Kako je to očekivanje samo bilo naivno – da Šešelj više nema šta da izgubi pošto je izgubio zdravlje, stranku, godine na robiji, i da će se okrenuti protiv onih koji su ga izdali, i da će hteti da uništi Vučića, koga je uostalom i politički stvorio.
Umesto toga, kako i nepisana pravila u udruživanjima takve kartelske vrste nalažu, Vučić je poslao sina i ćerku u Batajnicu da „upoznaju“ kuma, što je Šešelj i javno ispričao.
Njih dvojica lako su sklopili pakt protiv Nikolića, koji je bio glavni brend, a time i glavni problem jer je osvajao glasove i bio prepoznatljiv.
I potpuno je nemoguće da ne bi pobedio i 2017. ali kandidata opozicije, a ne udružene Vučića i Šešelja. Zato se i sada ne treba zavaravati time da naprednjačka zavađenost znači siguran Vučićev pad.
(Dnevni list Danas)
