BEOGRAD, 10. decembra 2022. (Beta) – Dosadašnji zrenjaninski biskup Ladislav Nemet (Odžaci, 1956) ustoličen je danas na svečanoj misi za novog beogradskog nadbiskupa. Pastirski štap predao mu je, u u Katedrali Uznesenja blažene djevice Marije u Beogradu, Stanislav Hočevar, koji je vodio ovu nadbiskupiju više od 20 godina, do odlaska u penziju.
„Želimo da sarađujemo sa svim verncima, posebno sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), koja nam je ovde starija sestra, kao i sa drugim crkvama i verskim zajednicama“ rekao je Nemet, neposredno nakon ustoličenja i zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što mu je čestitao na imenovanju i obećao da će se nastaviti podrška i saradnja.
Poglavar SPC patrijarh Porfirije je rekao da je Nemet „čovek ovdašnjih prostora, čovek naših naroda, neko ko je rođen i odrastao u Bačkoj i poznaje dušu svih koji žove u Srbiji“.
„Ljudi koji žive u Srbiji znaju, a posebno veruju, da smo jedni drugima potrebni i da niko nije višak“, rekao je patrijarh.
Kardinal iz Budimpešte Erde Peter rekao je, s obzirom na brojne biskupe iz više zamalja i naroda, kao i predstavnike SPC, da danas „hrišćansko srce Evrope“ kuca u Beogradu. Kardinal je takođe rekao da je papa Franja odredio zadatak nadbiskupu Nemetu da bude „graditelj mostova“.
Stanislav Hočevar: Katolička crkva želi da služi kulturi dijaloga
Dosadašnji nadbiskup beoradski Hočevar zahvalio je srpskm društvu i državnim vlastima na iskazanom poštovanju prema nadbiskupiji i celoj Katoličkoj crkvi, koja želi samo da služi kulturi dijaloga.
Stanislav Hočevar, koji je donedavno bio beogradski nadbiskup, stigao je u Beograd pre pune 22 godine iz Slovenije. Prvo je nakratko bio nadbiskup-pomoćnik, a u novoj sredini se suočio sa podozrenjem prema Vatikanu. Ostao je u Srbiji do ispunjenja 75 godina života, kao trenutka kada se biskupi povlače u penziju, ali i dve dodatne godine koliko mu je papa Franja produžio mandat.
Podsećajući na nepoverenje koje ga je dočekalo, on je u jednom oproštajnom intervjuu, naveo da sada ima mnogo pojedinaca i grupa svesnih da bez dijaloga Istoka i Zapada nema budućnosti. Dijalog je reč koju je često ponavljao u javnim nastupima i to je, izgleda, misija koja mu je poverena.
Na zadatak u Beograd uputio ga je papa Jovan Pavle Drugi koji je koristio metaforu „o disanju dva plućna krila“, kao potrebi da hrišćanska Crkva na Istoku i Zapadu prevaziđe podelu, ali i Evropa. „Uvek sam tako želeo i još više ću se moliti da Srbija stvarno postane ‘Istok na Zapadu i Zapad na Istoku’ kako mnogi tumače želje Svetog Save“, rekao je, u intevjuu – knjizi „Predeli verovanja“ (Miloša Jevtića) , Hočevar koji je imao običaj da kaže da je Beograd „svojevrsni most između Istoka i Zapada“.
Smatrao je kao izuzetno dobro što je episkop Porfirije, na čijem je ustoličenju za poglavara prisustvovao u Pećkoj Patrijaršiji, poslat za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog. Patrijarh mu je, po penzionisanju, uzvratio zahvalnošću na „bratskoj saradnji“, još od vremena kada je bio iguman manastira Kovilj, „srdačnosti i otvorenosti za svaki razgovor“.
Dostupan za sva pitanja novinara, što je profesija koja ga je i lično privlačila, istupao je težeći diplomatskom rečniku, ali i ostajući pri izgovoreom bez obzira na moguće reagovanje. Tako su iz vrha Srpske pravoslavne crkve žučno negodovali prebacujući mu da je „neprimereno“ poredio vladiku Nikolaja Velimirovića, kojeg je uvrstila u svetitelje, sa kadinalom Alojzijem Stepincem, što je Hočevar odbacio ne promenivši svoje razmišljanje.
Pozivao je, u javnim istupima, na neophodnost da se društva na Balkanu suoče sa prošlošću iskreno, utvrđivanjem činjenica, umesto međusobnih optužbi. Pripada Selezijanskom monaškom redu, posvećenom vaspitanju mladih. Moto Hočevara je „Radosno služite Gospodu“.
Rodjen je 12. novembra 1945. u siromašnoj porodici, u slovenačkom selu Jelendol, kod Novog Mesta, oca ne pamti, ubili su ga donosioci nove ideologije tako da mu se ne zna grob. Gimnaziju je pohađao u Кriževcima i Rijeci. Magistrirao je na Teološkom fakultetu u Ljubljani. Za sveštenika je zaređen 29. juna 1973. godine. Ubrzo po preuzimanju nadbiskupske dužnosti postao član Papskog veća za unapređivanje jedinstva hrišćana. Treći je zaredom Slovenac na čelu beogradske nadbiskupije, posle Franca Perka i Alojzija Turka.
Njegovi doskorašnji saradnici poručili su novom nadbiskupu, prethodno zrenjaninskom biskupu skoro petnaest godina, Ladislavu Nemetu da će javnost na njega „gledati kao na predstavnika cele Katoličke crkve u Srbiji“. Nemet je prvi beogradski nadbiskup rodjen na teritoriji današnje Srbije, septembra 1956, u Odžacima, po nacionalnosti je Mađar. Doktorirao je na Papskom sveučilištu Gregorijana u Rimu. Pripada monaškom redu Družbe Božije Reči – verbita posvećenom misionarenju, širenju jevanđelja.
