уторак, фебруар 27, 2024

Triptih iz Njegoševe

Slične objave

Podeli

Piše: Boško Jakšić

General je tamo gde mu je mesto, u zatvoru, ali njegov lik slobodno lebdi srpskim zemljama regrutujući nacionaliste i uznemiravajući sve one koji se pitaju dokle će zvanična vlast u Beogradu da blagonaklono tetoši ekstremiste.

Mnoga ozbiljna pitanja kriju se ispod nekoliko kvadrata beogradske fasade oslikane portretom Ratka Mladića koga jedni slave kao “heroja”, a drugi su pokušali da uklone mural zgroženi veličanjem osuđenog ratnog zločinca i povratkom u ratna vremena.

“Mural mora pasti”, poručivali su građani i aktivisti za ljudska prava, ali obeležje srama opstaje zahvaljujući vlastima. Ministarstvo unutrašnjih poslova je zabranilo akciju pod otužnim izgovorom odbrane “reda i mira”.

Vlast je preko noći uznapredovala do pravne države i pretvorila se u zagovornika sloboda dok licemerno drži ekvidistancu prema muralu kroz koji se prelama suština odnosa države prema zločinima poslednjih ratova, pomirenju u regionu, novijoj istoriji i ulozi pojedinih Srba u njenim najmračnijim epizodama.

Ne radi se o suočavanju sa prošlošću, kako se često čuje. Svi se suočavaju sa prošlošću samo jedni na jedan, drugi na drugi način. Radi se zvaničnoj politici koja se na razne načine obavezala da neće štititi ratne zločince. Ta obaveza se stalno minira.

Rat sprej bočicama eskalirao je u centralnoj beogradskoj opštini i preneo se sa fronta Srebrenice u prvi i drugi svetski rat, dok vlasti mirno posmatraju najnoviju orgiju nacionalizma. Srbiji preti da se svrsta na pogrešnu stranu istorije.

Kada je Mladićev mural protresao Beograd, uznemirio Srbiju i zabrinuo susede i demokratski svet, osvanule su – pod zaštitom noći i nadležnih – još dve urbane freske: Draže Mihailovića i vojvode Živojina Mišića. Prva nosi potpis četničke pesme “Sve su straže…“, druga tekst: “ Generale, opkoljeni smo! Odlično, rođeni moj, sad možemo da napadamo u svim pravcima!”

Ispade da su nacionalisti u crnom opkoljeni, ugroženi. Oko njih razuzdani aktivisti koji pričaju o genocidu, sve izdajnik do izdajnika. Napadaj u svim pravcima!

Izbor likova tumačim kao potvrdu organizovanosti i promišljenosti nalogodavaca. Vraćanje u Drugi svetski rat na strani četnika i nacističkog kolaboranta logičan su iskaz velikosrpskog nacionalističkog omraza prema partizanima koji su, da ih podsetim, pobednici tog rata.

Vraćanje u Prvi svetski rat i na slavnog vojskovođu kolubarske bitke zamišljeno je da začepi usta kritičarima Mladića i Čiče. Triptih u Njegoševoj ulici objedinjava tri lika kako bi se svaki pokušaj njihovog uklanjanja predstavio kao udar na srpstvo. Providno je to i jadno.

Ranija demokratska vlast je, htela to da prizna ili ne, omogućila uspon četništva po Srbiji. Onda je ravnogorski pokret počeo da caruje i po Republici Srpskoj gde je general Mladić ratovao pod istom onom kapom vojvode. Na kraju je završio kao komandant genocida.

Tako glasi kvalifikacija sadržana u presudi suda Ujedinjenih nacija, ali sistematski je propuštana šansa da javnost Srbije bude upoznata sa svime što se tokom rata događalo u Bosni i Hercegovini. Kobno prećutkivanje i nespremnost na suočavanje sa punom istinom ponovo se iskazalo kada vlast demokrata nije imala hrabrosti da učini moguće bolan, ali neophodan rez.

Skupština Srbije je marta 2010, na predlog Demokratske stranke, usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici koja se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde. Presudom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. izvršen genocid, ali u tekstu se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, bez pominjanja termina genocid.

Postavljen je pravni temelj osporavanju genocida. Kako tada, tako i danas. Skupština Srbije je u oktobru odbila raspravu o rezoluciji o genocidu u Srebrenici. Naravno da takva vlast traži da se hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić izvini što je prekinuo intervju sa novinarom Tanjuga koji je poricao genocid.

Zašto bi vlast dopustila da se ukloni sramni artefakt generalu koji je bio osvedočeni heroj sadašnjeg predsednika Srbije? Svi pamtimo kako je table u Bulevaru Zorana Đinđića prekrivao afišama “Bulevara Ratka Mladića”.

Bio je to poziv nacionalistima da nekog kasnijeg dana oslikaju generala u centru Beograda. Samozvani branitelji, a suštinski rušitelji srpstva, stvorili su one koji žive u uverenju da je Mladić heroj, razjarene mlade ljude kojima nacionalizam uništava razum.

Vlasti izdaju indulgencije i ohrabruju ekstremizma prikupljajući glasovi za izbore.

Upozoravam da režim tako na sebe preuzima ogromnu odgovornost. SNS-ov regrutacionu centar dobija birače, a Srbija nove indoktrinirane nacionaliste koji, za razliku od onih na vlasti, i ne pamte strahote poslednjih ratova.

Opasna je to i kratkovida igra u kojoj se vlast sada razotkriva. Krivica zbog koje će, kad tad, neko morati da odgovara. Jednom se, posle onih godina, pokazalo ko je u pravu. Pokazaće se ponovo.

Ne grade se ove ocene samo na vračarskom muralu Mladiću i desetinama njegovih slika širom Srbije. Ozbiljno su poremećene elementarne moralne vrednosti. Ovo je zemlja u kojoj je voditeljka jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom očarana tortom koju je poslao Milorad Ulemek Legija koji u zatvori služi kaznu od 40 godina zbog ubistva Zorana Đinđuća. “Džentlmenski”, komentarisala je ona ne skidajući osmeh. “Taj gest je stvarno poseban”.

“Stvarno je posebna” i peticija za oslobađanje još jednog “srpskog heroja”, Legijinog kolege i premijerovog direktnog egzekutora. Njen inicijator, još jedan osuđenu ratni zločinac, Dragan Vasiljković u Banja Luci je otvorio kancelariju “Fondacije kapetan Dragan”.

Pomagaće Fondacija “utamničenim srpskim herojima koji su po kazamatima širom sveta samo zato što su branili srpske interese, noseći srpsku uniformu i boreći se pod srpskom zastavom”. To što su neki od njih počinili najteže ratne i zločine protiv čovečnosti nema veze.

Kontinuitet jedne nacionalističke politike potvrđuje odnos srpske vlasti prema ratnim zločinima. Pričaju o budućnosti a guraju u najtamniju prošlost. Nova Nacionalnu strategija za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji 2021-26, usvojena u oktobru, pala je na prvom ispitu. Ako je general Mladić ikona ove vlasti, u ozbiljnom smo problemu.

(Autor ke komentator Politike i predsednik Političkog saveta GDF)

 

 

 

1 KOMENTAR

  1. Питања за уредништво портала и г. Бошка Јакшића:
    Ако је у Сребреници, где је убијено 3-5.000 ратних заробљеника почињен “локални” геноцид, како да “локални” геноцид није и бацање атомских бомби (1945) на Хирошиму и Нагасаки када је убијено 250.000 цивила и убрзо још 250.000 цивила умрло од последица радијације?
    Да ли је бомбардовањем Српске (1995) и Србије (1999) и признавањем независности Косова Запад (НАТО) прекршио (тачније разрушио) одредбе међународног правног и међународног политичког система успостављеног после Другог светског рата?

Comments are closed.