Sve je danas digitalizovano, pa i vage. Mnoštvo jedno mlađih čitalaca nikad u životu nije videlo drevnu „analognu“ napravu za merenje, koja se, uprošćeno, sastojala od dva takozvana tasa spojena polugom i dva jezička koja je trebalo da se poklope kad se težina merenog podudari s mernom jedinicom.
Ovako se to radilo. U drevnim bakalnicama. Kad, recimo, naumiš da kupiš kilo šećera, odeš u radnju, trgovac na jedan tas stavi teg od kilo, na drugi tas praznu kesu i onda sipa šećer sve dok se tas s kesom ne podigne toliko da jezičci dođu u istu ravan.
Neki naivčina bi rekao: tad je bio čist račun, bila duga i ljubav. Qwrz je bila. Na meri se zakidalo i muljalo otkako je sveta, veka i merenja, ali se varalo i muljalo na malo, pedeset, recimo, grama po kilu, pa tako kad sto puta zakineš po pedeset grama, vajdiš pet kila. Mala vajda. Ali mala vajda najviše veseli čoveka.
Nikad, međutim, otkako je sveta i veka, nije bivalo da na jedan tas staviš teg od kilo, a na drugi praznu kesu, pa da u kesu ne sipaš ništa – ili naspeš pedeset grama – i očekuješ da se jezičci poklope.
U trgovini, čak ni srpskoj, to ne može, međutim, u srpskoj politici – budući da je u Srbiji moguće i ono što nije moguće – može, ali i tu samo prividno, jer se stvarna politička težina ne može krivotvoriti. Kao i trgovačkim, i politički se marifetlucima može postići da nešto izgleda lakše ili teže, ali i šećer i politika su teški koliko su teški. I punktum.
Ako srpsku (histeričnu) političku scenu zamislimo kao drevnu vagu, na jednom tasu videćemo Visoki Vučićev Teg od sto kila, a na drugom tasu četiri-pet apotekarskih tegova od po sto grama koji daju sve od sebe ne samo da izjednače jezičke na političkoj vagi nego da prevagnu.
Budući da ih u tom naumu sprečavaju fizički zakoni, apotekarski tegovi povremeno snatre da Visoki Vučićev Teg nekim marifetlukom strmopizde sa desnog tasa, ali i u tom, samom po sebi neozbiljnom naumu, osim fizičkih zakona sprečava ih još jedna jebenija stvar.
Protivteža Vučićevom tegu mogla bi biti samo neka dobro osmišljena i još bolje organizovana liberalno-demokratska politika, nipošto politike populizma, kolektivizma, duhovne vertikalnosti i svetosavske zavetnosti, a to su, obrni-okreni, saborne politike svih mainstream opozicionih apotekarskih tegova.
Personalizujući vekovni problem – mnogo zlokobniji nego što na prvi pogled izgleda – targetirajući Vučića i njegov teg (SNS) kao sina mraka i oca svih zala – opozicioni apotekarski tegovi uprošćavaju stvar i hoće isto ono što i Vučić, samo bajagi na „pristojan“ način, ali time samo učvršćuju Visoku poziciju, jer konzervativne mainstream opozicione politike nisu protivteža, nego nesamerljivo manja težina istog. U poređenju s trgovinom. Ovo što opozicija radi, istovetno je apsurdnoj situaciji u kojoj kupac sam sebi odasipa šećer iz kese da bi mu trgovac što više zakinuo. Kužite li, stari moji?
kurir
