понедељак, јул 22, 2024

Svetislav Basara: Dugovi predaka

Slične objave

Podeli

Ne bih mnogo pogrešio ni da sam napisao „duhovi“, ali ne bi mi se uklopilo u koncept naše današnje kolumne. Duhovi, naime, nikom ništa ne duguju, a nama naši preci duguju mnogo toga, kao što ćemo mi, današnji – ukoliko ne isplatimo dugove predaka (a sumnjam da hoćemo) – još više dugovati našim potomcima. Naravno, ukoliko akcija 300.000 RSD po glavi bebe uspe, pa ih uopšte bude.

Evo spiska grešaka koje su sa drevnog srpskog oca ostanule sinu, sa sina unuku, sa unuka praunuku, sve do nas današnjih. Greška kardinalna. Sa izuzetkom o dva neuspela pokušaja, kojima sam se svima popeo na glavu, u Srbiji srednjovekovni koncept (lične) vladavine državom nikada nije zamenjen savremenim konceptom državne uprave.

Ne treba spominjati da po Srbiji – uz izuzetak ona dva kratkotrajna pokušaja – već dva veka žare i pale svemoćni, jaki ljudi, alfa mužjaci, u rasponu od kneževa, kraljeva, komunističkog satrapa, zaključno sa dvojicom-trojicom pseudodemokratskih autokrata.

Ali treba napomenuti da su pomenuta dva pokušaja zatučena u korenu uz svesrdnu pomoć i sasluživanje „obespravljenih“ (i golorukih) narodnih masa, koje u suštini nisu imale ništa protiv nakaradnog sistema vladavine, nego su bile nezadovoljne svojim mestom u njemu i udelom u raspodeli brašna i zejtina (svih vrsta).

Svojim sam očima gledao kako dosmanlije – imena i prezimena poznata redakciji – masovno podrivaju napore Zorana Ðinđića (i još najviše desetak osoba) da urede Srbiju uskakanjem na upražnjena lopovska mesta razvlašćenih espesovaca, otimačinama preduzeća i stanova i nejebavanjem zakonskih procedura 2%. I kako Ðinđića opstruiraju ubacivanjem dubara da je on, Ðinđić, kriminalac, da zaobilazi zakon i da „ide prečicama“.

Seća li se neko kako je Referendumski Lopov jednog jutra oteo „C market“ Raduloviću i poklonio ga Raduloviću? Pamti li još neko kako je Guzijan Jeremić – uz Tadićev imprimatur – iz državne kase izvadio milion i (mislim) dvesta hiljada dolara i platio otkupninu za onog siledžiju Kovačevića.

Koštunica se, doduše, umirovio – obavio misiju, povukao se iz politike – Guzijan je još aktivan, ponekad i hiperaktivan, a ja s moje strane svima toplo preporučujem da na sledećim izborima glasaju za njega, jer će ga potpuno zaslužiti, kao što će i on zaslužiti napušavanja istih onih koji će ga izabrati.

Ah, pa da – graknuće neprejebivci – evo ga, blati opoziciju, navraća vodu na Vučićevu vodenicu, a ja neprejebivcima „poručujem“ da im ne mogu opisati koliko me žestoko boli qwrz (7 na skali bola) da li će na Andrićevom vencu sedeti Vučić, Jeremić ili čak Boškić Obradović. Evo zašto. Zato što zbog omatorelosti moju neznatnost čeka maksimum deset godina vraćanja istog – mogu to, što bi rekli robijaši, odležati na levom guzu – dočim mlađe naraštaje čekaju divote daljeg razvoja involucije. Pre nekoliko godina bih dodao „ukoliko se ne opamete i privedu poznaniju prava“. Ovog puta ću se uzdržati od toga.

kurir