среда, јул 24, 2024

Sve više ljudi traži od političara da se bore za čistiju i zdraviju planetu

Slične objave

Podeli

Podrška iz naroda vladama koje bi preduzele odlučne korake povodom klimatskih promena sve je veća širom sveta, prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo BBC Svetski servis.

Anketa sprovedena na više od 30.000 ljudi pokazala je da 56 odsto njih želi da njihove zemlje iskažu lidersku ulogu na ključnom sastanku COP26 u Glazgovu.

Želja da se zacrtaju ambiciozni ciljevi na klimatskom samitu značajno je porasla od 2015. godine.

Zabrinutost za klimatske promene takođe je na najvišem nivou još od 1998. godine.

Predsednici i premijeri iz oko 120 zemalja okupiće se u Glazgovu na konferenciji COP26, proglašenoj poslednjom velikom šansom da se izbegnu opasne klimatske promene.

Nedavno istraživanje pokazuje da postojeći planovi neće sprečiti da rast globalnih temperatura daleko premaši 1,5 stepeni Celzijusa u ovom veku – što je nivo za koji naučnici kažu da otvara vrata ekstremnim posledicama.

Velika Britanija, koja predsedava konferencijom, nada se da će u pregovorima sa liderima uspeti da pronađe put za smanjenje emisija dovoljno brzo da se ostane daleko ispod rasta od 1,5 stepeni Celzijusa.

Ova nova anketa pokazuje da ljudi u bogatim i siromašnim zemljama podjednako podržavaju ideju o većim ambicijama njihovih lidera.

U 31 anketiranoj zemlji, u proseku 56 odsto ljudi želi da njihove vlade postave veće ciljeve koji će se baviti klimatskim promenama što je pre moguće.

Još 36 odsto njih želi da njihove vlade preduzmu umereniji pristup i podrže postepeno uvođenje mera.

Samo osam odsto želi da se njihove vlade suprotstave tom sporazumu.

U 18 zemalja u kojima je slična anketa sprovedena pred COP21 u Parizu 2015, očekivanja od vlada da odigraju vodeću ulogu značajno su porasla.

Godine 2015, oko 43 odsto anketiranih želelo je ozbiljne korake, ali to je sada skočilo na 56 odsto.

Podrška iz naroda vladama koje bi preduzele odlučne korake povodom klimatskih promena sve je veća širom sveta, prema istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo BBC Svetski servis.

Anketa sprovedena na više od 30.000 ljudi pokazala je da 56 odsto njih želi da njihove zemlje iskažu lidersku ulogu na ključnom sastanku COP26 u Glazgovu.

Želja da se zacrtaju ambiciozni ciljevi na klimatskom samitu značajno je porasla od 2015. godine.

Zabrinutost za klimatske promene takođe je na najvišem nivou još od 1998. godine.

Predsednici i premijeri iz oko 120 zemalja okupiće se u Glazgovu na konferenciji COP26, proglašenoj poslednjom velikom šansom da se izbegnu opasne klimatske promene.

Nedavno istraživanje pokazuje da postojeći planovi neće sprečiti da rast globalnih temperatura daleko premaši 1,5 stepeni Celzijusa u ovom veku – što je nivo za koji naučnici kažu da otvara vrata ekstremnim posledicama.

Velika Britanija, koja predsedava konferencijom, nada se da će u pregovorima sa liderima uspeti da pronađe put za smanjenje emisija dovoljno brzo da se ostane daleko ispod rasta od 1,5 stepeni Celzijusa.

Ova nova anketa pokazuje da ljudi u bogatim i siromašnim zemljama podjednako podržavaju ideju o većim ambicijama njihovih lidera.

U 31 anketiranoj zemlji, u proseku 56 odsto ljudi želi da njihove vlade postave veće ciljeve koji će se baviti klimatskim promenama što je pre moguće.

Još 36 odsto njih želi da njihove vlade preduzmu umereniji pristup i podrže postepeno uvođenje mera.

Samo osam odsto želi da se njihove vlade suprotstave tom sporazumu.

U 18 zemalja u kojima je slična anketa sprovedena pred COP21 u Parizu 2015, očekivanja od vlada da odigraju vodeću ulogu značajno su porasla.

Godine 2015, oko 43 odsto anketiranih želelo je ozbiljne korake, ali to je sada skočilo na 56 odsto.

„Pred sastanak COP21 u Parizu 2015. godine, globalno javno mnjenje iskazalo je relativno velika očekivanja od vlada da postignu ambiciozni sporazum o klimatskim promenama, što se na kraju i desilo“, rekao je Kris Kolter, izvršni direktor Gloubskena, koji je sproveo anketu.

„Sada, pred početak sastanka COP26 u Glazgovu naredne nedelje, vidimo značajno veći nivo očekivanja – povećanje od 25 odsto širom sveta – da vlade zaključe ambiciozan sporazum.

To je izuzetan preokret u relativno kratkom vremenskom periodu, a implikacije su da bi vlade koje ne ispune ta očekivanja mogle da se suoče sa političkim posledicama.“

Došlo je do zanimljivih promena u nekim od zemalja sa najvećom emisijom, posebno u Kini, gde se procenat ispitanika koji žele da njihova zemlja odigra lidersku ulogu povećao sa 18 odsto 2015. na 46 odsto danas.

U Indiji je takođe došlo do rasta od 38 odsto tada do 56 odsto sada, a u SAD je sa 45 odsto ispitanika tada skočilo na 56 odsto sada.

Samo su u Rusiji anketari zapazili pad podrške jačem liderstvu zemlje na COP26, sa samo 38 odsto onih koji podržavaju ovaj pristup, što je pad sa skoro 50 odsto iz 2015. godine.

Na pitanje ko treba da se bavi klimatskim promenama, ispitanici su bili prilično ravnomerno podeljeni, sa 61 odsto od ukupnog broja njih koji su govorili da je ta odgovornost na vladama, dok je 57 odsto govorilo da je ona na kompanijama.

Po pitanju pojedinaca, samo 36 odsto reklo je da rešenje treba da potekne od njih.

Ovo pitanje iznedrilo je zanimljivo starosno razdvajanje, sa četvoro od deset ispitanika mlađih od 30 godina koji su tvrdili da pojedinci imaju veliku odgovornost, dok je samo troje od deset onih preko 30 mislilo isto.

Sveukupna zabrinutost povodom klimatskih promena na najvećem je nivou još otkako je Gloubsken prvi put počeo da je prati – u 17 zemalja – 1998. godine.

Oko 63 odsto ljudi sada to doživljava kao „veoma ozbiljno“ pitanje.

Došlo je do velikog povećanja broja ljudi koji kažu da su obrasci vremenskih prilika postali izuzetno neobični i zabrinjavajući, naročito u Francuskoj i Velikoj Britaniji, gde su se brojevi udvostručili od 2015. godine.

(BBC na srpskom)