уторак, мај 28, 2024

Stodvadesetpet godina od rođenja Nikole Dobrovića, projektanta Generalštaba

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 22. avgusta 2022. – Od kraja maja u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti povodom 125 godina od rođenja akademika Nikole Dobrovića (1897-1967) stoji monografska izložba srpskog, jugoslovenskog i srednjoevropskog arhitekte i urbaniste.

Foto: portalforum.rs (sa izložbe u Galeriji SANU)

Autori izložbe „Pod zastavama modernih pokreta“ i istoimenog kataloga na srpskom i engleskom jeziku su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević, a dizajn postavke delo je Marine Dokmanović.

Omaž Dobrovićevoj godišnjici obuhvatia niz događaja tokom 2022. u saradnji sa mnogobrojnim institucijama. Planirano je još nekoliko izložbi, međunarodna konferencija, okrugli stolovi i debate, umetničke radionice, štampanje knjiga, nastavni programi posvećeni Dobroviću… Izložba u SANU, beleži Jelena Tasić u dnevnom listu Danas, je centralni događaj svega toga, a njen naziv sažima i prikazuje smer svih arhitektonskih i umetničkih zalaganja, aktivnosti, ideja i planova Nikole Dobrovića. Duh moderne je temelj njegovog celokupnog stvaralaštva i revolucionarnog odnosa i tvrde, radikalne borbe protiv istoricizma i ostataka 19. veka u svim fazama njegovog rada – rekao je akademik Milan Lojanica, na konferenciji za novinare u Galeriji SANU u najavi otvaranja.

Foto: portalforum.rs (sa izložbe u Galeriji SANU)

Izložba ima dva toka. Jedan govori o karakteru dela Nikole Dobrovića, a drugi o okolnostima i miljeu u kome je stvarao. “Dobrović je zapravo srednjoevropski arhitekta i zagovornik projugoslovenskih ideja, čija je tek poslednja faza stvaralaštva posle Drugog svetskog rata vezana i najvažnija za Srbiju i Beograd u koji je došao sa kapom partizana sa ostrva Visa.

Postavku čini originalna arhivska građa iz Dobrovićeve zaostavštine, koja se čuva u Muzeju nauke i tehnike i Arhivu SANU, umetničke fotografije stanja njegovih izvedenih objekata, kao i istorijske fotografije i razglednice, pet za potrebe izložbe urađenih video materijala o Dobrovićevom opusu u Pragu, Dubrovniku i Beogradu.

Palata Sponza u Dubrovniku (Foto: portalforum.rs sa izložbe u Galeriji SANU)

Tu je i film iz 1964. o savremenoj arhitekturi Jugoslavije „pozajmljen“ iz fonda Filmskih novosti. Izloženo je i osam slika Nikolinog brata, slikara Petra Dobrovića iz fundusa Narodnog muzeja Srbije i Kuće Legata Galerije Petra Dobrovića. Uz sedam maketa izvedenih objekata Nikole Dobrovića, gde centralno mesta ima zgrada Generalštaba 1984. proglašena za kulturno dobro, a 1999. stradala u NATO agresiji na SRJ.

Rođen u Pečuju (Austrougarska), studirao je u Budimpešti i na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu, gde je diplomirao pre gotovo jednog veka. U Pragu je radio kao arhitekta do 1934, a po dolasku u Jugoslaviju živeo je na Lapadu, kraju Dubrovnika, da bi se 1943. priključio partizanskom pokretu. Posle Drugog svetskog rata, u socijalističkoj Jugoslaviji od oktobra 1944. bio je načelnik Arhitektonskog odeljenja saveznog Ministarstva građevina, potom direktor Urbanističkog zavoda Srbije, prvi direktor Urbanističkog zavoda Beograda i glavni arhitekta Grada. Od 1948. bio je i redovni profesor za urbanizam na Arhitektonskom fakultetu Tehničke visoke škole u Beogradu na kojoj je osnovao predmet Savremena arhitektura i urbanizam.Bio je redovni član SANU i JAZU, kao i počasni dopisni član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata.

Dečje odeljenje odmarališta u Igalu (Foto: portalforum.rs, sa izložbe u Galeriji SANU)

Radio je poznati grand hotel u Lopudu kod Dubrovnika i (1937) rekonstrukciju palate Sponza. Mladić koji je sedeo za pultom Galerije SANU rekao je da je šteta što ovakav majstor nije više gradio u Beogradu i Srbiji.

Samo dve zgrade (“kanjon Sutjeska”) Generalštaba u Nemanjinoj ulici.

D. B.