BEOGRAD, 23. marta 2023. – Aktivisti Fonda ha humanitarno pravo (PHP) danas su u Medija centru predstavili Dosije: Srpska dobrovoljačka garda, obimno i pouzdano štivo koje je, rečeno je, namenjeno „društvenim organizacijama“, iako bi bi ova knjižica trebalo da dođe u ruke predstavnicima vlasti od mesne zajednice do vrha države.
Dosije su predstavili Ivana Žanić i Jovana Kolarić (FHP) i glavni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm. Zločini koje je počinila Srpska dobrovoljačka garda (SDG/Garda), formacija Željka Ražnatovića Arkana, odnosno povezanost policijskih, vojnih i političkih struktura Srbije sa SDG, bili su sastavni deo optužnica Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) protiv Slobodana Miloševića, Gorana Hadžića i Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
Žanić: Činjenice poznate, procesuiranja nema
U Dosijeu su, rekla je Ivana Žanić, predstavljene činjenice o SDG od njenog osnivanja 1990. do njenog formalnog raspuštanja 1996. godine. Počevši od juna 1991. godine SDG je bila prisutna u Hrvatskoj, na području istočne Slavonije i Baranje i zapasnod Srema, a zatim je u proleće 1992. godine angažovana u istočnoj Bosni i na širem području Sarajeva. Krajem januara 1993. godine, SDG odlazi na područje severne Dalmacije i Like, naredne 1994. godine delovi SDG ponovo odlaze u BiH, ovaj put u operaciji Pauk u Cazinskoj krajini, gde ostaju do avgusta 1995. godine. Jedan broj njih pripadnika Arkanove garde učestvuje u Operaciji Trnovo/Treskavica u junu i julu 1995, dok je u jesen Garda bila na području Sanskog Mosta, kLjuča i Prijedora.
Dosije je zasnovan na javno dostupnim vojnim i policijskim dokumentima koji su kao dokazni predmeti prihvaćeni pred MKSJ i MRMKS, činjenicama koje su utvrđene u presudama, velikom broju izjava svedoka i svedočenjima pred sudovima, među kojima su i svedočenja bivših pripadnika SDG, kao i na medijskim prilozima i izjavama svedoka koje su prikupili istraživači FHP-a.
I pored brojnih dokaza i dokumenata pred sudom u Srbiji niko od Arkanovaca nije odgovarao. Ivana Žanić napominje da je FHP rečeno da se postupak jedino vodi protiv NN lica za zločine na području Bijeljine. Tu je ova paravojska (koja se osim progona, maltretiranja i ubijanje nesrpskog stanovništva najviše bavila pljačkom) stigla u martu 1992. godine. U toku noći 31. marta 1992. godine oko šezdeset pripadnika SDG je iz Erduta autobusom prebačeno u Badovince odakle su skelom prešli do sela Popovi, gde su se pridružili lokalnim snagama Mirka Blagojevića i Ljubiše Savića Mauzera koje su prethodno prošle obuku SDG… a nedugo potom prebačeni su na kilometar do Bijeljine odakle su započeli osvajanje grada.
Raspoređeni u male grupe kojima je pridodat po jedan srpski vodič, zlikovci su nakon šest do osam sati Bijeljinu su stavili pod kontrolu i straže postavili pred sve važnije institucije u gradu, uključujući i bolnicu „koju su pretresli“.
Zanimljiv je slučaj Ljubiše Savića zvanog Mauzer. Ratni gospodar Bijeljine nekoliko godina kasnije je poput golootočana posle II svetskog rada – revidirao i bio među prvim Srbima iz Semberije koji je (da bi se priključio jednog B/H mirovnoj konferenciju u inostranstvu) uzeo pasoš Bosne i Hercegovine. Ubijen je u Bijeljini 7. juna 2000. godine
Švarm: Devedesetih smo pokušali da budemo objektivni
Urednik nedeljnika Vreme rekao je da su oni u redakciji imali časne kolege (Miloš Vasić, Jovan Dulović, Saša Ćirić i Uroš Komlenović) koji su „ono što su videli na terenu nazivali pravim imenom“.
Redakcija je, preko njih dolazila do Arkana, Legije, i do podataka šta se dešavalo na terenu. Dulović i Komlenović su, to tvrdi potpisnik ovih redova (koji je sa Slavišom Lekićem i Nikolom Todorovićem često boravio u Vukovaru i okolini radi izveštavanja za Borbu) veoma korektno izveštavali iz Slavonije u vreme opsade Vukovara i dešavanja u njegovoj okolini.
Švarm je istakao da oni u redakciji Vremena početkom marta 2003, kada je ubijen predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić nisu bili iznenađeni da iza svega stoji Jedinica za specijalne operacije…“
Kolarić: SDG naoružavali MUP i Vojska Srbije
O Arkanu je u javnosti sve poznato, ali je do optužnice dug put, rekla je autorica Dosijea Jovana Kolarić.
Ona je navela da je kroz Arkanovu Gardu prošlo nekoliko hiljada dobrovoljaca, ali da je dobar broj tih „dobrovoljaca“ MUP Srbije popunjavao hvatajući izbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. „Pripadnici SDG učestvovali su progonu i ubistvima u Slavoniji, Baranji, zapadnom Sremu, Bijeljini, Zvorniku, Sanskom Mostu, Prijedoru, okolini Sarajeva… i njihovo glavno delovanje bila je pljačka!“
„U Bijeljini je ubijeno najmanje 48 civila, Marko Pajić je bio zadužen za napad na Zvornik, počinili su brojne zločine u Sanskom Mostu. Štab im je bio u hotelu Sana, a samo u maloj prostoriji hotela, kotlovnici zatvarali su i mučili više od 30 zarobljenih civila, gde je nekoliko njih umrlo bez hrane i vode“.
Na predstavljanju Dosijea FHP, osim pitanja kome je namenjen novinare je zanimalo i kakav bi „domet“ mogao da ima, da dođe do najviših predstavnika vlasti i da se nešto preduzme. Očekivati da nešto preduzmu sadašnji vladaoci je nerealno. Oni se godinama trude da prikažu samo srpske žrtve a protiv zločinaca („Da je Arkan živ ne bi bilo petog oktobra“, govorio je Slobodan Milošević), ne preduzimaju ništa. Dokaz: I danas će u jednoj beogradskoj opštini o godišnjici NATO bombardovanja da govore – osuđeni ratni zločinci.
Lična karta SDG
Srpska dobrovoljačka garda (SDG), poznata i pod imenom (Arkanovi) Tigrovi i Arkanovci osnovana je 11. oktobra 1990. godine u manastiru Pokajnica u Srbiji. (Oglas SDG, Politika, 9. oktobar 1994. godine „Bos sa rezervne klupe“, Naša Borba, 24. maj 1997. godine. O osnivanju SDG željko Ražnatović je govorio u više navrata: „Mi smo tada, kada niko nije mario za Krajinu, pomagali Knin, slali smo oružje ilegalno, slali smo ljude na barikade, obezbeđivali manastir Krka. Jedanaestog oktobra prošle godine smo se samoorganizovali, osnovali Srpsku dobrovoljačku gardu, da bismo branili sve Srbe ma gde oni bili“. Mi smo se zakleli srpskom narodu pre četiri godine, 11. oktobra na krstu u manastiru Pokajnica. Zakleli smo se da ćemo braniti srpski narod ma gde bio ugrožen“. Videti u: Transkript TV intervjua sa ŽR, jul 1994. godine, dok. pred. br. P648.A, Krajišnik, str. 16.)
Prilikom osnivanja zakletvu su položili: Željko Ražnatović zvani Arkan, u svojstvu osnivača i komandanta, Nebojša Đorđević Šuca, Nenad Marković Šicko, Saša Pavlović Crvko, Dragan Petrović Kajman, Stojan Novaković Cope, Branislav zeljković Zelja, Šaleta Vukotić, Zoran Petrović Zonja i još 17 dobrovoljaca regrutovanih mahom iz korpusa navijača FK Crvena zvezda.
Zakletva Garde je glasila: „Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne pošo u boj za spas Srpstva, ne imao od srca poroda, ni muškoga, ni devojačkog, od ruke mu ništa ne rodilo, rujno vino ni pšenica bela, krstom mu se ne krstilo, rodom kapo dok mu je kolena, borba časna zlu krv neka menja, za budućnost sviju pokolenja, Zaklinjem se sa tri prsta, za ovoga svetog krsta, život dajem za spas Srpstva“
Dragan Banjac
