Dinko Gruhonjić
Glavni urednik novosadskog portala VOICE i profesor na Univerzitetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić izjavio je danas da Srbija mora da se svede na pravu meru, da konačno prihvati gde su joj granice i da s te pozicije počne da uređuje sopstveno dvorište, umesto da izvozi agresiju na susedne zemlje.
“Zapad greši kada se vodi logikom da sa Srbijom treba da igra ‘mekano’, da pokušava da je ‘umiri’, pošto misle da će Srbija na kraju balade da uvede sankcije Rusiji i da se okrene ka Zapadu. Srbija to, naravno, neće uraditi i opet će se završiti tako što će Zapad morati da izvrši veliki pritisak na Srbiju”, rekao je Gruhonjić u intervjuu podgoričkoj Anteni M.
Prema njegovim rečima, zvaničnom Beogradu nikada EU nije bila uzor po vrednostima, već isključivo zbog novca koji se odatle dobija.
“Srbija moa da se svede na pravu meru, što znači da Srbija konačno mora da prihvati gde su joj granice i da odatle krene da uređuje državu u okviru svoga dvorišta, pa da onda možemo da pričamo o tome da li je Srbija normalna, polunormalna ili apsolutno nenormalna država, kao što je sada slučaj”, kazao je Gruhonjić.
On je ocenio da je čitavo dramatizovanje Vučićevog odlaska ili neodlaska u Tiranu bilo pokušaj da se pod tepih gurne čijenica da ga je premijer Kosova Aljbin Kurti politički nadigrao, nasankao i doveo pred zid, odnosno, “Vučić je povlačenjem njegovih čauša iz kosovskih institucija zapravo pucao samom sebi u koleno”.
“I inače Vučić u domaćim medijima izgrava hrabrost, dočim u sastancima sa predstavnicma međunarodne zajednice izgleda kao da je manji od makovog zrna, iako je visok skoro dva metra. To su dva lica dvoličnog Vučića, koji je takav otkako ga ja pratim u politici a tome ima bezmalo 30 godina”, rekao je Gruhonjić.
Dodao je da je vrlo dobro poznato kako i gde završi priča kada se počnu crtati mape i karte ovde na Zapadnom Balkanu.
“Ta ludačka priča, ta ubuđala priča o srpskom svetu znamo kako završava: u klanici. Jednostavno, Srbija koja je jedna siromašna, uboga, iscrpljena, zadužena zemlja će se samo nastaviti smanjivati i prazniti od sopstvenih građana”, ocenio je Gruhonjić.
Prema njegovim rečima, Vučićev ispad i uvrede koje je uputio na račun Rade Trajković i Aljbina Kurtija zapravo su jedino pravo, radikalsko lice Aleksandra Vučića.
On je komentarisao i ulogu evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija.
“Znamo ko je Oliver Varheji. On je sticajem eurokratskih okolnosti postao komesar za proširenje. Oliver Varhelji je blizak saradnik Viktora Orbana, nacionalističkog autokrate koji takođe kao i njegov južni sused mašta o obnovi ‘velike Mađarske’, koji kroz agresiju Rusije na Ukrajinu gleda kako će ušićariti delove Ukrajine. Dakle, Oliver Varhelji je Orbanov čovek i ne treba imati nikakve sumnje u to kakva je njegova uloga na Zapadnom Balkanu i u kakvim je odnosima on sa Aleksandrom Vučićem”, naveo je Gruhonjić.
Dodao je da je tu i lažna priča o odnosima između Srbije i Mađarske, koji su navodno na najvišem nivo u istoriji, što je naravno falsifikat.
“Na najvišem nivou su odnosi između dva autokratska režima u Beogradu i u Budimpešti, koji su u dobroj meri bazirani na kriminalnom nivou, i takva vrsta odnosa svakako cveta”, ocenio je Gruhonjić.
Prema njegovim rečima, sve ono o čemu mi “trubimo već godinama i decenijama”, sada se polako pojavljuje i u zvaničnim izveštajima iz Brisela, kao na primer da je Srpska pravoslavna crkva glavni instrument sprovođenja takozvane meke moći u svrhe kreiranja “sprskog sveta”.
“Ne želim da branim podršku stabilokratiji koju je gajila na prvom mestu nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, ali treba biti iskren pa reći da oni u Srbiji nemaju drugog sagovornika osim Aleksandra Vučića. On je, s jedne strane, apsolutno politički najuticajnija figura, on je uništio svaku vrstu alternative, ali ono što je suštinski najžalosnije od svega je što ovde alternativa u političkom i društvenom smislu ne postoji. Postoji samo na marginama društva, što vidite i sami, znate i sami koliko je malo ljudi iz Srbije uopšte spremno da razgovara za slobodne medije u Crnoj Gori. Tako da sam ja u koži zapadnih predstavnika i da treba da razgovaram sa nekim iz Beograda, nažalost ne bih imao s kim drugim da razgovaram sem sa Vučićem. Zašto? Zato što sve takozvane opozicione stranke, a naročito ove koje su sebe iz nepoznatih razloga proglasile ‘pravom opozicijom’ takođe nemaju ništa protiv nacionalističkog režima u Beogradu, protiv pokušaja ostvarenja ideje ‘velike Srbije’. A kad ih pitate zbog čega oni žmure na to što Srbija radi u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, i to zbog čega već 35 godina naše komšije nemaju miran san, njihov odgovor je: ‘Pa da, u pravu si ti, ali znaš kako – biračko telo u Srbiji je nacionalističko i mi ne smemo tako direktno da govorimo jer ćemo izgubiti izbore, tako da idemo mi korak po korak’. E, pa vi nastavite lepo korak po korak i tako ćemo otići u provaliju, na čijem smo već rubu”, poručio je Gruhonjić.
“Sećamo se da je i Milošević bio faktor mira i stabilnosti nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma pa znamo da se vrlo brzo pretvorio opet u balkanskog kasapina. Dakle, stabilokratija ne da nije garancija mira i stabilnosti, to je ciničan izraz. A stabilokratija uvek završi tako kako je završila i sa Miloševićem, sa sve novim i novim klanicama. Ali, mi ponekad precenjujemo političare sa Zapada, koji često nastupaju sa dnevnoplitičkih pozicija, odnosno nastupaju taktički a ne strateški. I sada je na snazi ta užasna logika ‘jači ker kolje’. U smislu, ‘hajde da mi vidimo ovde na Balkanu ko je najjači pa da pustimo da se naprave Velika Srbija, Velika Albanija i Velika Hrvatska (iako su to u stvari fildžan-države, toliko su velike), a šta će biti sa Crnogorcima, Bošnjacima itd, o tome se eto ne razmišlja. Naravno da je to ne samo plitko već i izuzetno opasno razmišljanje koje vodi u krvoproliće. Da vas podsetim, međunarodna zajednica je praktično mirno posmatrala kako se ruši i ubija glavni grad jedne evropske države, Sarajevo, koje je samo osam godina pre početka rata bilo centar sveta, u njemu su održane zimske olimpijske igre. Tako da je taj cinizam svetske politike ogroman. I to je faktor s kojim treba računati, a nama nema druge nego da nastavimo da vičemo na sav glas, koliko god nam se čini da je naš glas mali, on uopšte nije mali. I da se bolje organizujemo. Da se, na primer, organizujemo onako kako su to uradili ‘litijaši’ koji su vam za dve godine praktično uništlili državu. Ali je tome prethodio jedan ogroman rad, ne samo u Kremlju i Moskvi, kad je u pitanju Demokratski front, već i u Briselu, Vašingtonu, Londonu, kad su u pitanju lažne građanske partije, lažne nevladine organizacije i lažni nezavisni mediji. Ne smemo podrazumevati da naši zapadni prijateli poznaju lokalnu situaciju na način na koji je mi poznajemo. Jednostavno, treba lobirati, javno zagovarati i objašnjavati da ništa od ovih hegemonističkih ambicija Srbije nije novo za nas u regionu”, kazao je Gruhonjić.
On je ocenio da ovde odrastaju mlade generacije kod kojih se mržnja podrazumeva i kod kojih je mržnja mejnstrim i to je veoma opasno.
“Oni su sistematski trovani i ta operacija je u potpunosti uspela. Jedino što može da nas spasi jeste što živimo u vremenu konzumerizma i da će i oni tako otrovani radije pobeći u ‘mrsku’ Švajcarsku. Mi imamo iluziju da će nekad biti bolje, jer je nekad bilo bolje. Ali, znate šta, na ovom svetu imamo znatno više nesretnih nego sretnih država. Dakle, nema razloga da ni Srbija ne ostane stabilno nesretna država, koja će nastaviti da truli”, rekao je Gruhonjić.
Dodao je da je “tužan” jer je BIRN napravio nemerljivu štetu samima sebi označavajući desničarskim ekstremistima borce za ljudska prava u i novinare u Crnoj Gori.
“Oni su dozvolili da im se beogradsko-rusko-škaljarski špijuni uvuku u saradničku mrežu. Šteta koju su naneli ne može se rečima opisati. Na prvom mestu, BIRN neće više biti kredibilan medij pa će, na primer, Vučić reći kada BIRN razotkrije neku aferu: ‘Ha, pa to je i BIRN, njih kritikuju i ovi njihovi, ko njima uopšte može da veruje’. Voleo bih više od svega da se BIRN odmah izvinio, odmah povukao to što im je podvaljeno, utvrdio ko je još kriv za te podvale, sem ovih različitih kancerna. Sada ne vidim kako je moguće da se BIRN iz svega ovoga izvuče. Istovremeno, jako sam besan jer su prozvali ljude koji su čitave svoje živote posvetili borbi za ljudska prava. To su ljudi koji su ekstremisti isto koliko sam i ekstremista i ja. Ako su ti ljudi ekstremisti, onda možemo očekivati da se nekim ‘istraživanjem’ utvrdi da su ljudi poput mene takođe ekstremisti. I da nas onda legitimno odstrane, na ovaj ili na onaj način”, zaključio je Gruhonjić.
(Autonomija)
