понедељак, јул 22, 2024

Srbija između elektrike i svijeća: Šta će biti s Mićom

Slične objave

Podeli

Privatno lice predstavljalo se kao direktor Elektroprivrede, a okrivljeno je i zbog obmanjivanja javnosti i vrha države o situaciji u energetskom sektoru.

Piše: Bojan Tončić

Prvo da lociramo krivce, po zapovednoj odgovornosti i direktne izvršioce, ili potencijalne počinitelje zločina nad elektroenergetskim sistemom Srbije koji će državu sigurno koštati više nego prenosi Premijer lige (600 miliona evra) – Ministarstvo rudarstva i energetike podnelo je krivične prijave protiv Milorada Grčića – ajmo reći – direktora najvećeg javnog preduzeća u državi, zapravo, vršioca dužnosti koji to, do ostavke podnete 12. januara – nije bio, budući da se o njegovom statusu Vlada pet godina nije oglasila. Prijave je Ministarstvo podnelo upravo zbog obavljanja dužnosti direktora EPS-a, iako mu je po zakonu istekao mandat, ali i zbog obmanjivanja javnosti i vrha države o situaciji u energetskom sektoru.

Tek smo na početku, poješće, postoji opasnost, faktografija poentu; Unutrašnja je, pak, kontrola EPS-a, za one koji su se kasnije uključili to su Grčićevi, konstatovala u izveštaju, sačinjenom tokom afektivne odbrane i poslednjih funkcionerskih dana Milorada Grčića, da se kolaps u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT) dogodio zbog sabotaže koju su počinila dvojica radnika, sve skidajuć’ blato sa transportnih traka i kašika kojima su se, u bolja vremena, prevozile tone uglja do mesta proizvodnje struje. Dok je, naime, Grčić ispaljivao presuđujuće strele ka nadležnoj ministarki Zorani Mihajlović, a ova pred kamerama TV Pink kulirala u markiranom kompletu, njegova je Unutrašnja kontrola podnela krivične prijave protiv “sabotera”, radnika na kopu (biće da je Tamnava – Istočno polje, mesto rođenja rudarske pobune protiv Slobodana Miloševića). Tako je Grčić, uz pomoć BIA-e i javne policije, dokazao ministrkinu saradnju sa ambasadama zapadnih država, širokom auditorijumu poznatoj iz njegovog epskog oproštaja, sa proplamsajima suptilne lirike, o čemu na ovome mestu beše pomena (“Gospođa Mihajlović, radeći za svoje mentore iz zapadnih ambasada i svoje poslovne partnere, ne uništava samo jedno od najvažnijih ministarstava, ona potpuno razgrađuje naš celokupni elektroenergetski potencijal i uništava taj sektor, koji je srce naše države”, pisaše Grčić, koristeći, primetno uzdrman brigom, i potkazujuće imenice “džep”, “fotelja”, “jad” i slične).

Da nije Milorad Grčić zakasnio, zašto je ćutao, nije valjda – sa onolikim bubicama i modernim softverom – tek sada zaključio da ministarka šuruje sa Amerima. Možda je ćutanjem počinio krivično delo, ko zna.

Orijentaciono roto bljuvanje

Gde je u čitavom ovom zamešateljstvu Aleksandar Vučić možda i saznamo do kraja ovog napisa, ali, on ulazi malo kasnije, iako je već – ne bez izvesnog šmirajućeg patosa – očinski prekorno i nežno tepajući, sa’ranio Grčićeve političke ambicije (šalu na stranu, ko je o usponu maštao u pečenjari “Fantazija”, pa odatle dospeo do direktora Elektroprivrede, ne zaustavlja se lako), pripremajući ga, valjda, za pregnuća iz susedne oblasti Krivičnog zakona (“Do Nove godine da to stabilizuješ, pa posle, Mićo, nešto drugo da radiš”), čim stabilizuje ono što je (Grčić) upropastio.

“Zaposleni su radili svoj posao, rudari su lopatama vadili blato iz kotlova i spasili sistem. Rukovodstvo je loše radilo”, kazala je, obrazlažući prijave protiv “Miće”, Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu energetike. A “Mića” je, nema sumnje Ministarstvo, radio bez rešenja, lažno se predstavljajući, te, obratimo pažnju (važi i za predsednika), zbog obmanjivanja javnosti i vrha države o situaciji u energetskom sektoru. Ne znamo da li je u to obmanjivanje uračunata i neuspela sabotaža nesrećnika sa kopova.

U svakom slučaju, zaplet liči na rudarsko-funkcionerski put u središte zemlje, samo što je ovde ugalj na površinskim kopovima, baš kao i sabotirani generatori. A sad ozbiljnije, polako se otkrivaji i primitivni oblici razuzdane korupcije ugrađene u sistem funkcionisanja i materijalnu bazu vladajuće Srpske napredne stranke, od partijskog zapošljavanja do nameštenih tendera za novoosnovane sestrinske firme, od ugradnje (u Srbiji rasprostranjena naknada za podrazumevajući rizik onoga ko ustupa poslove) u svaki gram uglja do kupovine opreme za prisluškivanje vredne 33 miliona evra.

Ministricini saboteri i američki interesi

I sve to dođe do neposrednih izvršilaca diverzije – dvojice (zar samo dva čoveka zaustaviše šest generatora najvećeg izvora električne energije u Srbiji i šire!?) rudara sa kopova.

Pitanje na kojoj je strani Aleksandar Vučić bilo bi samo koji dan ranije izlišno – znalo se, pogledaš naslovnicu Večernjih novosti i lociraš krivce i žrtve. No raspustilo se društvo, baš kada smo očekivali efektan prijem i varku tela (glodur Milorad Vučelić, najuspešniji propagandista u Srba posle Vuka Karadžića, postao je predsednik FK Partizan: čestitamo!); beše raščerečena ministarka Mihajlović, a potom muk.

Istina, olakšavajuća je okolnost to što su se u po frke umetnuli i aerodromska opereta nevakcinisanog tenisera i referendum o ustavnim promenama za još nezavisnije pravosuđe (pokosovski ciklusa ljutitog predsednika), no, podsetimo se ritma tog nezaustavljivog roto bljuvanja sa Trga Nikole Pašića (mesto štampanja).

Još 14. i 15. januara sve je bilo u redu, iako je zabeležena i ministarkina izjava (“Smetam onima koji su se obogatili na uglju i koji ništa ne rade.”), što se možda može tumačiti i hvatanjem priključka za drugu opciju (teško, nategnuto), ali i nebudnošću u DESK-u. Tek, na naslovnici saznajemo sve o “Zoraninoj zelenoj energiji” jer je naslov top priče Ugrožava sistem EPS-a za interes Amerike. Na stranama Ekonomije (14. januar) tuga za svakog patriotu: “Zorana zalegla za američke vetrenjače”, te Sindikat koji je promenio vrpcu: “Ona radi za tuđe interese”. I Tomislav Momirović i Miloš Vučević, visoki naprednjački funkcioneri, koji reaguju na pisanje Novosti (ne želite da znate šta su rekli).

Kilavi naslov od 15. januara kao da je smišljen preko volje, neprimereno vanrednim okolnostima (“Zorana nastavlja rat sa javnim preduzećima”), iako je Ministarstvo energetike optuženo za “verbalnu paljbu”. Ali zato je na drugoj strani otisnut komentar u kojem se zabrinuti autor, vokabularom iz partijskih (SK) brošura, pita da li je ministarki Mihajlović normalno to da “država, vlada i njene finansije budu u službi krupnog kapitala”. I priziva policiju i BIA-u da “reše” moguće sabotaže, a naprednjake njen status u stranci.

Eto, javna i tajna policija pronađoše dvojicu, ali se Zorana još šepuri, možda će da je smene pred izbore, negde u aprilu, ili u predizbornoj tišini. Ili će sve da ostane “u kući”. A “Mića” će, po preporuci predsednika, ono drugo da radi.

Novostima pročitasmo i to da “’Mali Miloš’ napada tenkove”, o domaćem dronu bez posade koji dobija Vojska Srbije, te o novcu, nešto manje od sto evra, koji su dobili zdravstveni radnici (ne beše ni reči o tome da su od banke dobili obaveštenje da im te novce daruje predsednik Srbije).

A posle te baražne vatre Novosti – muk, o kojem, naravno, može da odluči samo jedan čovek.

Pa šta – nije pitanje

Uglavnom, nešto je ozbiljno, Transparency Srbija saopštava da je Vlada Srbije, tužbom Ministarstva rudarstva i energetike, priznala da su vršioci dužnosti direktora kojima je istekao mandat u nelegalnom statusu, te da je to učinila državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Jovanka Atanacković u slučaju bivšeg vršioca dužnosti direktora EPS-a Milorada Grčića. Grčić je za v.d. direktora postavljen u martu 2016. godine, a maksimalno dozvoljeni zakonski mandat istekao mu je u martu 2017. godine.

“Još 21 javno, odnosno preduzeće u državnom vlasništvu, u kojima se direktor bira u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, ima na svom čelu ljude kojima je mandat istekao, nekim od njih pre gotovo deset godina”, saopštila je ova organizacija.

Pa šta, kao da se iz off-a smejulji Aleksandar Vučić, podsećajući se kako je za nelegalno rušenje privatnih objekata proglasio krivim neimenovanog “kompletnog idiota”, pa ne bi ništa. Četiri i po godine. Možda i toga koliko su puta on i njegovi najbliži saradnici bili na poligrafu – naravno nikad – i kako su nalazi potvrdili to da govore istinu. Isto nikad.

Predsednik Civilnog odbora za zaštitu ljudskih prava, bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je za agenciju Beta da su “neodgovorni i nedopustivi pokušaji najvišeg državnog vrha da se odgovornost za havariju u Elektroprivredi Srbije prevali na radnike, proturanjem insinuacija da su uzrok problema i učestalih teških defekata u proizvodnji sabotaže”.

Šabić je istakao i to da se u prilog tvrdnji o sabotaži ne navode nikakvi dokazi, te da “glavni i subjektivno i objektivno odgovorni predstavnici vlasti, međusobnim optužbama, najavama i podnošenjem krivičnih prijava jednih protiv drugih, daju teškom problemu od vitalnog značaja za celo društvo sasvim neozbiljnu notu”.

Jedan Šabićev stav možda nam kazuje i to gde je u ovoj priči Aleksandar Vučić; on podseća na to da je i prvo imenovanje Grčića za vršioca dužnosti 2016. bilo nezakonito, jer nije ispunjavao uslov – pet godina iskustva na poslovima za koje se traži visoko obrazovanje.

I Državna revizorska institucija je krajem 2020. u izveštaju navela da Grčić obavlja poslove suprotno Zakonu o javnim preduzećima.

Pa šta, odgovor je za sve nezakonito u Srbiji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.