Izvor: KoSSev
Sporazum Beograda i Prištine je realnost, jer nema nikakve dugoročne stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ako se ne postigne okvir za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, izjavila je FoNetu koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković.
Ona je u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova istakla da taj okvir treba tražiti o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji, kako to traži i Evropska unija (EU).
Dodala je da su proteklih godinu dana napori za uspostavljanje takvog okvira još intenzivniji, kako bi u vreme evropskih i američkih izbora situacija na Kosovu bila koliko-toliko stabilna.
Selaković je ukazala da je problem sa dosadašnjim dijalogom Beograda i Prištine bio to što je vođen u uskom krugu aktera.
Naglasila je da je to za posledicu imalo nejasne zaključke, nedovoljno informacija i različite interpretacije dogovorenog i ocenila da je to najveća manjkavost dosadašnjeg dijaloga.
Selaković je rekla da dijalog zbog toga, u oba društva, nije imao šireg efekta u smislu normalizacije odnosa, što je trebalo da bude njegov cilj.
Ona je podvukla da ni EU, niti bilo koji drugi akteri koji su se oslanjali na sadržinu dijaloga, nijednog trenutka nisu eksplicitno insistirali na tome da Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova.
Selaković je upozorila da sadržaj dijaloga nije korišćen u svrhu koja je proklamovana, već isključivo za potrebe unutrašnje dnevnopolitičke propagande.
Koliko će dugo biti održavan zamrznuti konflikt između Srbije i Kosova, ali i drugi zamrznuti konflikti na Balkanu, i kada i kako će oni eskalirati, isključivo zavisi od angažovanja i intervencije međunarodne zajednice, uverena je Selaković.
Severna Irska kao primer zamrznutog konflikta
Kao primer „uglavnom rešenog“ zamrznutog konflikta, Selaković je označila Severnu Irsku i naglasila da je onog trenutka kada su Velika Britanija i Irska postale punopravne članice EU nestalo sve što je opterećivalo odnose dva naroda.
Podsetila je da su se pojavili novi pokušaji da se aktivira zamrznuti konflikt čim su počele priče o Bregzitu i čim je Velika Britanija izašla iz EU.
Ipak, naglasila je, prošlo je dovoljno vremena i izgrađeni su dovoljno jaki mehanizmi koji oba naroda i društva čine otpornim na novu eskalaciju.
Selaković je ocenila da je dilema EU ili Kosovo lažna, jer je jedini način za dugoročni i stabilni mir na zapadnom Balkanu da Srbija i Kosovo budu deo istog paketa, na isti način vezanog za EU.
Ona smatra da su evropske integracije jedini, ali ne i idealan put ka tome, jer ima mnogo problema i manjkavosti na tom putu.
„Želje i situacija na terenu nisu isto“
Selaković je ocenila da je jasno da nema alternative evropskim integracijama, imajući u vidu čitav kontekst i kapacitete svih društava na Balkanu, posebno Srbije i Kosova.
Dodala je da bi alternativa bio večni zamrznuti konflikt koji nijednom društvu neće omogućiti da se suštinski razvija, jer će te teme uvek biti servirane kada treba zamaskirati druge teme.
Kada je u pitanju odnos prema članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, Selaković je istakla da bi trebalo napraviti jasnu distinkciju između onoga što je želja, onoga što se dešava na terenu i onoga što su zahtevi međunarodne zajednice i interpretacije svega toga.
Srbija nijednog trenutka nije ispred sebe imala zahtev da eksplicitno prizna članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), jer se na kraju krajeva Srbija ne pita o tome, rekla je Selaković.
Navela je da postoje drugi akteri i procedura unutar koje se to radi i procenila da će se to desiti u zavisnosti od toga kakva bude volja članica Saveta bezbednosti UN.
Selaković misli da se članstvo Kosova u UN građanima nameće ne bi li se prikrile neke druge teme i problemi koji proističu iz prirode dijaloga i odnosa vlasti prema dijalogu.
Ona je rekla da je Zajednica srpskih opština (ZSO) mehanizam manjinske samouprave koji je u datim okolnostima mogao da zadovolji i potrebe srpske zajednice na Kosovu i onoga što je vlast u Prištini spremna da demonstrira kada je u pitanju politički položaj Srba.
Selaković je ocenila da je sve ono što se dešavalo pokazalo nedostatak volje vlasti u Prištini da suštinski i u potpunosti implementira ZSO.
„I Priština i Beograd koriste srpsku manjinu kao monetu za potkusurivanje“
Dodala je da je to pokazatelj i kako vlast u Prištini, jednako kao i vlast u Beogradu, koristi položaj srpske nacionalne zajednice kao monetu za potkusurivanje.
Govoreći o eventualnom referendumu o kosovskom problemu, ona je rekla da je pitanje odnosa Srbije i Kosova odavno izašlo iz racionalnih okvira, čak i iz okvira samih politika i postupanja na osnovu činjenica.
Ukazala je da se to jasno videlo na osnovu procesa implementacije Briselskog sporazuma i načina na koji se to komuniciralo.
Potezi koje vlasti u Beogradu čine pokazuju da Srbija nije imala jasan cilj u procesu implementacije Briselskog sporazuma, pa se postavlja pitanje šta bi bilo pitanje na referendumu, rekla je Selaković.
Ona je napomenula da građanima i organizacijama civilnog društva koje se bave tim procesom nije bilo jasno šta Srbija hoće, osim toga da neće nikada eksplicitno priznati nezavisno Kosovo.
Upitana o riziku od sukoba, Selaković je ocenila da su se od slučaja Banjska potpuno promenile percepcije i reputacija Srbije u dijalogu i konstatovala da je to sada dodatni argument kosovskoj strani da ne ispunjava ono što se od nje očekuje.
Ona je rekla da je interes međunarodne zajednice da se konflikti ne dese i zaključila je da bi potencijalni sukobi niskog intenziteta paralisali normalnost i život, čija bi posledica bila dalje iseljavanje Srba sa Kosova.
