Radio Slobodna Evropa
„Verujem da bi do sredine septembra trebalo da imamo datum za početak iskopavanja ili procene lokacije“, kaže Kuštrim (Kushtrim) Gara iz kosovske Komisije za nestale.
Deponija kod sela Kožlje na jugozapadu Srbije jedan je od lokaliteta koji bi, prema informacijama vlasti u Prištini, mogla da skriva zločine srpskih snaga nad albanskim civilima na Kosovu tokom rata devedesetih.
Komisija za nestale Vlade Srbije potvrdila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su počele pripreme za raščišćavanje lokacije i izgradnju pristupnog puta, nakon čega je planirana pretraga terena deponije „Golo Brdo“.
Iskopavanja će se vršiti na zahtev Kosova koje je srpskoj strani dostavilo informacije o mogućnosti da su na ovom mestu pokopani posmrtni ostaci ubijenih albanskih civila, koji se više od dve decenije vode kao nestali.
Šef jedinice Komisije za nestale Vlade Kosova Kuštrim Gara rekao je za RSE da su informacije za ovaj lokalitet dobili od raznih svedoka i da su pripreme terena počele 26. avgusta.
Deponija „Golo Brdo“ nalazi se između Novog Pazara i Tutina, dvadesetak kilometara od granice sa Kosovom.
Lokaciju su krajem avgusta, sa nadležnima Srbije i Kosova, obišli i predstavnici tima za sudsku medicinu EULEX-a.
„Ova aktivnost je bila u skladu sa posvećenošću EULEX-a da uz pomoć forenzičkih stručnjaka podrži relevantne institucije da rasvetle sudbinu više od 1.600 nestalih u vezi sa sukobom na Kosovu“, saopšteno je za RSE iz misije Evropske unije za vladavinu prava.
Tokom rata 1998. i 1999. ubijeno je više od 13.000 civila, većinom Albanaca, a hiljade njih je nestalo.
Na teritoriji Srbije je od početka dvehiljaditih do danas otkriveno pet masovnih grobnica sa skoro hiljadu tela Albanaca sa Kosova.
Prema podacima Crvenog krsta, kao nestalo se i dalje vodi 1.612 ljudi.
Pomak posle zastoja u istragama?
Istraživanje lokacije kod Novog Pazara dogovorile su Radne grupe za nestale Kosova i Srbije na sastancima u Ženevi krajem januara i početkom jula 2024.
Do susreta je došlo nakon trogodišnjeg zastoja i razmene optužbi dve strane za nesaradnju.
Kuštrim Gara iz kosovske Komisije za nestale rekao je da je Priština na sastancima predložila istragu oko 20 lokacija u Srbiji za koje se sumnja da su masovne ili pojedinačne grobnice nestalih tokom rata.
Beogradska strana je, međutim, tražila da se prioritet da lokaciji u blizini deponije smeća na planinskom lokalitetu u Kožlju, rekao je Gara.
U Komisiji za nestale Vlade Srbije kažu da su „postupili po svim zahtevima Prištine, osim za lokacije koje su dogovorene na poslednjoj sednici Radne grupe, a koje su u Planu rada u narednih godinu dana“.
„Do sada je izvršena pretraga terena na 15 lokacija u centralnoj Srbiji, koje nisu rezultirale pronalaskom posmrtnih ostataka“, kažu u Komisiji i optužuju Prištinu da odbija proveru mesta na Kosovu koje je zahtevao Beograd.
Priština odbacuje optužbe. Predsednik kosovske Komisije za nestale Andin Hoti rekao je ranije za RSE da je na teritoriji te države istraženo 2.700 lokacija.
Nastavak međusobnih optužbi
Dve strane razmenile su optužbe i posle najave pretrage nove lokacije u Srbiji.
Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je 3. septembra u Novom Pazaru da je Beograd spreman da istraži svako mesto, a da je za izostanak napretka u potrazi za nestalima odgovorna Priština.
„Sve lokacije za koje neko smatra da treba da se provere su dostupne i biće dostupne, naravno da bude argumentovano zašto se o tim lokacijama govori ili zašto se na njih sumnja“, rekao je Vučević odgovarajući na pitanja RSE.
I premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti poručio je da je njegova Vlada posvećena proveri svake informacije koja doprinosi rešavanju slučajeva nestalih.
Dodao je da se nada da priprema za iskopavanje kod Novog Pazara „nije novi pokušaj Srbije da izbegne druge označene lokacije“.
„Nema leša, nema zločina, to je bila strategija Srbije da sakrije zločine počinjene nad Albancima na Kosovu. Ovu strategiju i danas sprovode politički naslednici (Slobodana) Miloševića u Beogradu“, rekao je Kurti 29. avgusta.
Poslednji sastanci u Ženevi održani su bez čelnika Komisija za nestale Vlada Kosova i Srbije, zbog čega ih vlasti u Prištini ne smatraju redovnim.
Kosovo dve godine traži od srpske strane da promeni rukovodstvo delegacije, odnosno da smeni njenog čelnika Veljka Odalovića jer je član Socijalističke partije Srbije koju je devedesetih vodio tadašnji predsednik Slobodan Milošević.
Odalovića optužuju za učešće u strukturama odgovornim za rat i progon Albanaca sa Kosova.
Srpska strana odbacuje optužbe i odbija ovaj zahtev Prištine.
Šta je Srbija do sada uradila?
Poslednja iskopavanja u Srbiji sprovedena su 2022. na lokalitetu rudnika Štavalj kod Sjenice na jugozapadu zemlje.
Ni na ovom, ni na lokacijama Kozarevo kod Novog Pazara, nisu pronađeni posmrtni ostaci, kažu u beogradskoj Komisiji za nestale.
Poslednja masovna grobnica otkrivena je 2020. na mestu nekadašnjeg rudnika „Kiževak“ kod Raške na jugu Srbije.
Odatle je do sada ekshumirano devet posmrtnih ostataka kosovskih Albanaca, a predsednik Komisije za nestale Srbije Veljko Odalović izjavio je u decembru 2020. da se pretpostavlja da je na tom mestu između 15 i 17 tela.
To je peta masovna grobnica koja je od 2001. otkrivena na teritoriji Srbije.
Kosovo traži nove pretrage pronađenih grobnica
Kosovska delegacija je na sastancima u Ženevi tražila ponovnu istragu lokacija na kojima su početkom dvehiljaditih pronađene masovne grobnice – u Batajnici, Petrovom selu i Perućcu.
„Za nas lokacija u Batajnici ostaje visok prioritet. Na osnovu analize koju smo uradili i na osnovu satelitskih snimaka koje smo već obezbedili, podstičemo povratak na ovu lokaciju zbog mogućnosti pronalaženja i ekshumacije više od 50 žrtava rata“, rekao je Kuštrim Gara.
I Nataša Kandić iz beogradskog nevladinog Fonda za humanitarno pravo ukazuje da bi se na ovim mestima moglo nalaziti još tela.
„Ima podataka koji ukazuju da bi ne samo grobnica pored jezera Perućac, nego i samo jezero trebalo isprazniti jer postoje vrlo jaki navodi da su neka tela nađena sa kamenom oko vrata, što znači da je moguće da su upravo tako potopljena i nisu pronađena“, rekla je Kandić za RSE.
U jezeru Perućac na jugozapadu Srbije su 1999. isplivala tela iz kamiona-hladnjače kojima su ubijeni prebacivani sa Kosova, a dve godine kasnije u blizini je pronađena i masovna grobnica sa posmrtnim ostacima 84 osobe.
Nataša Kandić dodaje da osim Perućca i Batajnice, gde je 2001. pronađeno 744 tela, i Petrovo selo „verovatno sadrži još neke posmrtne ostatke“.
Fond za humanitarno pravo iz Beograda i Prištine objavio je početkom septembra drugi tom knjige „Kosovska knjiga pamćenja – Dostojanstvo za nestale“, koja se temelji na 1.636 priča o nestalima od 1998. do 2000.
„Knjiga je pokušaj da zaustavimo manipulacije i da kažemo – pogledajte, čitajte kako su ti ljudi nestali, ko ih je poslednji video, gde su oni koji su bili sa njima, koji su takođe nestali, a kasnije su ekshumirani i identifikovani, na kojim lokacijama su pronađeni. To je jedan od tragova koji može da pomogne“, navodi Kandić.
Da li se otvaraju ratne arhive?
Kosovo od Srbije traži i otvaranje arhiva jedinica vojske i policije koje su odgovorne za zločine nad albanskim stanovništvom.
Kuštrim Gara iz kosovske Komisije kaže da bi ovi podaci pomogli u preciziranju mesta za istragu zbog sumnje da je na njima bilo intervencija i radova tokom poslednjih 25 godina.
Iz beogradske Komisije za nestale ponavljaju ranije navode da je Srbija sa Kosovom podelila više od 2.000 dokumenata i da je „na osnovu njih na Kosovu ekshumiran veliki broj posmrtnih ostataka lica albanske nacionalnosti“.
Dodaju i da zauzvrat od Kosova nisu dobili nijednu informaciju koja bi pomogla u rasvetljavanju sudbine nestalih iz srpske i nealbanske zajednice kojih, prema podacima Komisije, ima oko 570.
Šef kosovske Komisije Andin Hoti rekao je ranije za RSE da dokumenti koje je predala srpska strana nisu imali suštinski značaj.
Na šta obavezuje Deklaracija o nestalima?
Komisija Vlade Srbije navodi da je Beograd na sastanku u Ženevi predložilo formiranje posebne grupe koja bi se bavila arhivama domaćih institucija „uz poštovanje mera tajnosti podataka“.
Na pun pristup informacijama, uključujući i one sa poverljivim statusom, Kosovo i Srbija obavezali su se Deklaracijom o nestalim licima koja je dogovorena u maju 2023, u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uz posredovanje Evropske unije (EU).
Portparol EU Peter Stano rekao je ranije za RSE da Deklaracija, koju su odobrili premijer Kosova Albin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić „još nije na snazi“.
„Deklaracija insistira na otvaranju tajnih fioka i tačno se zna ko kojim informacijama raspolaže. U Srbiji su to generali i oni koji su činili najviši policijski i vojni vrh. Na Kosovu su to komandanti lokalnih štabova“, navodi Nataša Kandić.
Dodaje da sve informacije moraju da se iznesu i da Deklaracija mora da počne da se primenjuje.
„Ali čini se da postoji neko političko slaganje i kosovske i srpske strane da se što manje uradi, a da bude što više optužbi“, ocenjuje Kandić.
Ko je odgovarao za premeštanje tela?
Za zločine na Kosovu, među kojima je i premeštanje tela i njihovo pokopavanje u tajne grobnice u Hagu je na 27 godina zatvora osuđen bivši načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vlastimir Đorđević.
U presudi se navodi da je transport sproveden u sklopu koordinirane operacije da se uklone dokazi zločina koje su počinile srpske snage nad kosovskim Albanicima.
Đorđeviću je kazna kasnije smanjena na 18 godina i služi je u zatvoru u Nemačkoj.
Pred sudovima u Srbiji do danas niko nije odgovarao za premeštanje i skrivanje tela kosovskih Albanaca.
Više od dve decenije od otkrića masovnih grobnica, na tim mestima ne postoje nikakva obeležja.
Saradnja na tekstu Amela Bajrović i Jovana Krstić
