BEOGRAD, 15. maja 2024. (Beta) – Nemačka i Ruanda, kao inicijatori Nacrta rezolucije o Danu sećanja na genocid u Srebrenici, odgovorile su na pismo kojim je Stalna misija Srbije pri UN tražila da Nacrt bude povučen, saopštivši da predloženi dokument ne cilja na Srbiju niti implicira kolektivnu krivicu.
Misija Srbije pri UN zatražila je, u pismu svetskoj organizaciji, da nacrt rezolucije bude povučen uz napomenu da Srbija nije konsultovana u vezi sadržajem, kao i da predloženi dokument izaziva napetosti u regionu i podele među članicama UN.
U reagovanju čiji su potpisnici stalni predstavnici Nemačke i Ruande pri UN, u koje je Glas Amerike imao uvid, navedeno je da je „Srbija više puta pozivana da se angažuje“ i da bi „svaki predlog Srbije za izmenu teksta nacrta rezolucije bio shvaćen veoma ozbiljno“.
Precizira se takođe da tekst nacrta rezolucije ima čvrste osnove i usaglašenu terminologiju.
„U nacrtu rezolucije termin ‘genocid’ koristi se striktno u pravnom kontekstu, u skladu sa presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. Ne cilja Srbiju, poštovanu državu članicu ove organizacije, niti implicira bilo kakvu kolektivnu krivicu prema državama, entitetima ili grupama„, ukazali su stalni predstavnici Nemačke i Ruande pri UN.
Navodi se takođe da podrška nacrtu rezolucije koja ima snažnu podršku u regionu, omogućava potvrdu zajedničke posvećenosti međunarodnom pravu i pravnom poretku.
„Cilj rezolucije je da ujedini, a ne da deli. U tom kontekstu, pozivamo sve države članice UNda podrže ovu važnu rezoluciju – šaljući time snažnu poruku za sećanje i protiv poricanja genocida„, navedeno je u odgovoru Ruande i Nemačke u koji je Glas Amerike imao uvid.
Generalna skupština UN glasaće o rezoluciji o Srebrenici 23. maja, objavljeno je na sajtu svetske organizacije. Nacrt rezolucije o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenice uvršten je u dnevni red 82. Plenarnog sastanka pod tačkom Kultura mira.
Predlog rezolucije kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca sponzorisalo je tridesetak zemalja, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Crne Gore koja je najavila podršku.
