BEOGRAD, 24. decembra 2021. – Odluka o tome da li će inspektor Slobodan Milenković, koji je sproveo uspešnu istragu u slučaju „Jovanjica“, biti premešten iz odeljenja za narkotike u ratne zločine, izgleda da neće biti doneta u bliskoj budućnosti.
Milenkovićev premeštaj trebalo je da potpiše direktor policije Vladimir Rebić koji je već tri meseca na odmoru. Rebić se, međutim, sa odmora neće vraćati na svoje radno mesto pošto mu je zvanično istekao mandat, a on će posle praznika otići u penziju. Konkurs za direktora policije još nije raspisan tako da je policija trenutno bez čelnika.
Iako je zvanično prvi čovek srpske policije Rebić je uvek bio u drugom planu – najpre iza tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića i njegove najbliže saradnice Dijane Hrkalović, a stvari se nisu mnogo promenile ni dolaskom novog ministra Aleksandra Vulina.
Dok se trudio, kako deluje, da neopaženo dočeka kraj mandata, godine koje je proveo u policiji obeležili su rat kriminalnih klanova, porast nasilja i otmice, nezapamćen broj kriminalnih ubistava, opstruisane i traljave istrage, zataškavanje, otpuštanja nepodobnih inspektora, kriminalizacija i politizacija policije.
Rebić odlazi kao jedan od poslednjih ljudi iz vrha policije iz postavke bivšeg ministra Stefanovića. On se u političkom sukobu između Stefanovića i predsednika Aleksandra Vučića držao po strani i izbegavao da javno optužuje bivšeg ministra.
Dok je bio direktor policije Rebić je uvećao svoju imovinu – on je 2017. godine kupio zemljište u naselju Vrčin nadomak Beograda na kom je naredne godine počeo da zida kuću. Kuća je uknjižena i ima oko 370 kvadrata, međutim, ovog podatka nema u Rebićevom imovinskom kartonu na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije. Rebić je za „NewMax Adria“ izjavio da su kuću supruga i on gradili od sopstvenih sredstava, kao i da „kuća nije ni najlepša ni najveća u Vrčinu, a kamoli na Dedinju ili nekom lepšem naselju“.
Neobičan izbor
Rebić je postavljen za vršioca dužnosti direktora policije krajem 2015. godine. Bio je neočekivan izbor za prvog čoveka policije pošto je prethodno bio na čelu saobraćajne uprave – mesta koje teško da je moglo da ga preporuči za obećanu odsudnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Delovalo je, što će se kasnije i potvrditi, da je Rebić bio odabran da odigra svoju ulogu dok su umesto njega policiju vodili drugi.
Rat mafiji
Ubistvo vođe navijača Partizana i saradnika crnogorskog kavačkog klana Aleksandra Stankovića poznatijeg kao Sale mutavi, zazvalo je neočekivano oštru reakciju države – ministar Stefanović proglasio je rat mafiji dok je Rebić u stavu mirno bio odmah iza njega.
„Ministar policije objavio je rat mafiji, tako da će moj najvažniji zadatak biti rušenje najjačih kriminalnih grupa“, poručio je Rebić.
U narednih nekoliko godina u kriminalnim obračunima dogodilo se još mnogo ubistava sličnih Stankovićevom, a policija, nasuprot Rebićevom obećanju, nije učinila ništa da ih spreči. Naprotiv. Stankovićeva grupa, kasnije predvođena Veljkom Belivukom, ušla je u surovi kriminalni rat ali sa nemerljivom prednošću – imala je policiju i državu na svojoj strani.
Rebićev mandat na čelu policije obeležilo je pregršt afera navešćemo neke od najznačajnijih i najvećih: rušenje Savamale, oružje u Jajincima, rast Belivukove ekipe, Krušik, plantaža za koju niko nije čuo, prisluškivanje predsednika, hapšenje Dijane Hrkalović i mnoge druge afere…
(Krik)
