субота, јун 22, 2024

Rade Veljanovski: “Vučić hoće da spasi svoju dušu, jer zna da je on učestvovao u politici zbog koje je Kosovo sada van Srbije”

Slične objave

Podeli

Profesor Rade Veljanovski, potpredsednik GDF, gostovao je danas u jutarnjem programu TV Prva. Tema razgovora bila je šta rade političari a šta mediji četiri meseca uoči izbora, kao i šta će i kao kontrolisati privremeno telo za nadzor medija.

Na pitanje šta je danas najvažnija tema, Rade Veljanovski kaže da su aktuelne teme odnosi sa Rusijom i tenzije u regionu naročito u BIH. On smatra da je neobično što četiri meseca uoči izbora u medijima nije dovoljno prisutna ova tema. Veljanovski je rekao da je u poslednje dve godine aktuelno pitanje izbornih uslova i prisustvo opozicionih stranaka u medijima , i mada postoji konsenzus oko toga da izborni uslovi treba da budu jasno definisani najmanje šest meseci pre održavanja izbora to ipak nije tako.

Zbog čega opozicija, deo okupljen oko SSP, nije izašla sa jasnim planom o izlasku na izbore, iako je to najavljivano za oktobar 2021. godine?

Veljanovski kaže da ta grupacija opozicionih stranaka sebe smatra za eksluzivnu, čak prepotentno sebe naziva i relevantnom, jedninom pravom opozicijom, mada nema jasnih indikatora na osnovu kojih bi se to moglo zaključiti. „ U svetu parlamenatrizma, relevantna opozicija je uvek ona koja je opozicija u institucimama sistema“. On konstatuje da nažalost mi to nemamo, i to iz najmanje dva razloga, prvi je jer je politička situacija u državi zaista loša, jer se vlast ponaša loše prema strankama i demokratskim procesima. Sa druge strane loša je i zbog toga što su neke stranke bojkotovale izbore i propagandno delovale da građani ne izađu na njih. On kaže da dolazimo u paradoksalnu situaciju gde oni Parlament smatraju nelegitimnim ali od tog istog Parlamenta očekuju da im omoguće fer izborne uslove.

On je istakao da nije dobro što oni nisu dali svog predstavnika u nadzorno telo za praćenje medija, Iako to telo neće funkcionisati po predstavničkom principu. Podrazumeva se da će svi ljudi koji budu izabrani da rade u tom telu, raditi za opšti interes ne za interes pojedinih stranaka ili grupacija. On smatra da bi bilo dobro da se predstavnici ove grupacije trgnu iz svoje letargije i konačno počnu da učestvuju u procesima za koje kažu da su zainteresovani.

Obzirom da ćete Vi biti koprecedavajući u tom telu, da li vas remeti to što nećete imati jednog člana?

Profesor Veljanovski kaže da je planirano da u tom telu učestvuje 12 članova, njih šest predlaže REM a drugih šest opozicija, i da u ovom trenutku kako stoje stvari, članova koje predlaže opozicija biće pet. Podsećajući da u trenutcima kada bude potrebno da se o nekoj temi glasa bilo bi dobro da se uspostavi ravnoteža. Veljanovski je stava da o važnim temama unutar tog tela ne treba da se dolazi preglasavanjem, obzirom da je svrha njegovog postojanja upravo kontrolisanje sprovođenja već postojećih zakona koje je donela ova zemlja i u krajnjem ova vlast.

Na pitanje novinarke da li misli da je za predsedničkog kandidata ispred opozicije bolje predložiti stranačku ili nestranačku ličnost, Veljanovski je rekao da to uopšte nije bitno, već da je bitno da se izabere ličnost iza koje mogu svi da stanu. On smatra da je iz ugla opozicije to nemoguće, jer su u opoziciji u Srbiji razlike jako velike, podseća da se u opoziciji nalaze ljudi koji su veći desničari i od onih koji su trenutno na vlasti. Sa druge strane postoje stranke koje su građanske orijentacije a koje ne žele da se jasno izjasne o suštinskim pitanjima, odnosu sa Rusijom i Kinom, evrointegracijama, o rešavanju kosovskog problema.

Veljanovski je podsetio da GDF mada je mala organizacija, ima jasno definisane stavove o svim ovim pitanjima i da će o tome rado govoriti kada to bude tema.
Smatra da jeste problem to što opozicija kao ni vlast nemaju jasno definisan stav o suštinskim problemima, ističući da mi ne znamo šta je stav vlasti o rešavanju problema Kosova.

Novinarka je upitala Veljanovskog šta je odgovor GDF na to pitanje?

On smatra da treba biti objektivan i realan, i da moramo uzeti u obzir činjenice koje su dovele do toga da Kosovo defakto više nije u sastavu Srbije. Veljanovski ističe da se to dogodilo kao posledica politike Srbije iz devedesetih godina, odnosno režima Slobodana Miloševića. Potpuno je apsurdno da se danas nekome tovari na savest to da li će on nešto da prizna ili ne. On konstatuje da niko danas u Srbiji ne želi da Kosovo bude van Srbije, ali to se dogodilo.

„Srbija je svojom zlom, nepromišljenom, neodgovornom politikom isterala Kosovo iz Srbije. Ne vidim ni jedan objektivan indikator da se Kosovo ponovo reintegriše u sastav Srbije, jer kako smatra nije dovoljn o da se mi ovde unutar nas dogovorimo o tome. O tom pitanju ne može postojati unutrašnji dijalog bez prisustva niti jednog relevantnog albanca odnosno njihovih lidera“ rekao je potpredsednik GDF.
Rešenje GDF je da je potrebno napraviti dogovor sa albancima na Kosovu o tome da Srbi na Kosovu budu apsolutno zaštićeni,kao i njihova bezbednost i imovina, takođe da bude zaštićena imovina SPC, kulturni spomenici… Da Srbi na Kosovu imaju kulturnu autonomiju, da imaju obrazovanje na svom jeziku, da imaju svoje zdravstvene institucije i da mogu da učestvuju u policijskim strukturama..Potrebno je naravno da to garantuju Evropska Unija i Ujedinjene nacije.

„Nakon svega ovoga treba ići sa priznanjem Kosova i trežiti od Evrope da Kosovo i Srbija istovremeno uđu u EU, skidaju se granice, otvara se saradnja, protok ljudi, kapitala itd..Veljanovski zaključuje da sva druga rešenja nisu u interesu Srbije“. On kaže da sva zaricanja da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova održavaju veštački zamrznuti komflikt koji preti da eksplodira i stvori novu krizu na Balkanu, naročito zato što ne postoji ni jedan jedini indikator da će Kosovo ikada biti ponovo reintegrisano u Srbiju.

Ako kažete da je Kosovo defakto nezavisno, zašto onda teku pregovori, zašto Kosovo I dalje nema stolicu u UN, konstatujući da postoje dve velike važne države koje ne priznaju nezavisnost Kosova, Rusija I Kina kao I mnogo drugih zemalja među kojima je i pet članica EU?

„Postoji očekivanje od naše vlasti da će se za ovo pitanje naći kompromisno rešenje. Mi dobro znamo šta se podrazumeva pod taj kompromis. Aleksandar Vučić pokušava da učini nešto što nije jednostavno, on je nekoliko puta javno to i rekao, i to ne po povratku iz Berlina, Vašingtona ili Brisela već po povratku iz Moskve. Rekao da je svestan da Kosovo nikada više neće biti celo u sastavu Srbije. To zna Rusija i Kina i svi oni koji sprečavaju da Kosovo postane ravnopravna članica UN. Vučić hoće da spasii svoju dušu, jer zna da je on učestvovao u toj politici Slobodana Miloševića zbog koje je Kosovo sada van Srbije, on mora da malo umiri sopstvenu savest“.

Potpredsednik GDF kaže da je jasno da on želi da jedan deo Kosova otcepi od Kosova i Metohije, radi se o severu Kosova i da to na kraju pripadne Srbiji, želeći da tako ostane upamćen u istoriji kao neko ko je uspeo „nešto da spase“. Međutim mi do ovog trenutka nemamo mišljenje ni jednog albanca koji je na vlasti na Kosovu a koji je rekao da je s tim saglasan. Veljanovski je zaključio da u takvoj situaciji nije dovoljno da saglasnost postoji samo sa jedne strane.

Novinarka je konstatovala da isto važi za priznanje Kosova, i da na strani Srbije nepostoji niko ko bi nezavisnost Kosova priznao.

Veljanovski je rekao da ukoliko budemo čekali da se velike sile dogovore ishodu rešenja ovog problema to neće biti u našem interesu. Svesni smo da svako na svojoj strani ima glas neke velike sile koja će glasati u njegovu korist, i konstatuje da je to onda upravo ovo što sada imamo – održavanje tog zamrznutog komflikta za večita vremena. On ističe da upravo zbog toga govori da Beograd i Priština treba da se dogovore, dodaje da svi znamo da u Briselskom sporazumu stoji osnivanje zajednice srpskih opština, ali da niko nije našoj javnosti objasnio čemu to ako je Kosovo u sastavu Srbije?

Novinarka Tv Prva se vratila na temu emisije upitavši šta su obaveze medija i kako ne zalaziti u uređivačku politiku medija?

Profesor Veljanovski je rekao da obaveze medija proizilaze iz zakona koji se odnose na njihovo delovanje, rekavši da je uloga tog nadzornog tela posmatranje njihovog rada i da je njegova uloga savetodavna, ističući da ono nema nikakve ingerencije nad REM-om, RTS, ni drugima, već da je njegovo uloga da ih stalno podstiče da rade isključivo u interesu građana naročito u ovako važnom momentu kao što je predizborna kampanja.

Celu emisiju možete pogledati putem linka:

https://www.prva.rs/web-tv/emisija/jutro/jutro-21-11-2021-2060149

M. M.