Snežana Čongradin
Posle smrti Muamera Zukorlića, lidera Stranke pravde i pomirenja, izvesno je da dinamika političkog života u Sandžaku više nikad neće biti ista. Njegova politička stranka i on personalno bili su treći stub u političkom životu, pored Rasima Ljajića, lidera Socijaldemokratske partije Srbije i Sulejmana Ugljanina, predsednika Stranke demokratske akcije Sandžaka, saglasni su sagovornici Danasa u odgovorima na pitanje o tome kako će se smrt Muamera Zukorlića odraziti na političke prilike u Sandžaku kao i na državnom nivou, imajući u vidu da je njegova partija bila deo vladajućeg režima Aleksandra Vučića.
Prema rečima Fahrudina Kladničanina, izvršnog direktora, Akademske inicijative “Forum 10”, njegov društveni angažman i politički pragmatizam koji je na delu pokazao poslednjih godina, manifestovao se kroz uspostavljanje saradnje i koalicije sa Srpskom naprednom strankom, što je njegovoj političkoj opciji omogućilo političko pozicioniranje, primarno u Sandžaku, ali i na nivou Republike Srbije.
– Muamer Zukorlić je bio jaka politička figura sa ogromnim autoritetom koji je imao u bošnjačkoj zajednici i te činjenice bili su izvanredno svesni svi njegovi politički protivnici. Stranka koju je osnovao trenutno se nalazi u velikim problemima i političkim iskušenjima i nakon njegove smrti politika tzv. „pomirenja“ postala je osnovna krilatica koja se poslednjih dana konstantno forisira u javnom diskursu od strane funkcionera ove stranke – ističe sagovornik Danasa.
Kako napominje, imenovanje njegovog sina za vršioca dužnosti predsednika stranke je očekivani potez, jer je on sin Muamera Zukorlića, u direktnoj je krvnoj liniji i to je za profil simpatizera ove stranke potpuno očekivan i prihvatljiv potez.
“Radi se o osobi koja nema političkog iskustva, za razliku od drugh funkcionera ove stranke za koje se predpostavljalo po političkoj logici da mogu preuzeti rukovođenje stranke. U javnosti se ova odluka opravdava formulacijom „prvi među jednakima“, ali se zaista radi o osobi koja nema političkog iskustva i nije bilo prepoznatljivo zaštitno lice stranke. Ovakvim odlukama šalje se poruka da su političke stranke vlasništvo pojedinica, u ovom slučaju jedne porodice koja drži pod kontorlom izuzetno složen konglomerat različitih institucija i organizacija pod svojom kontrolom”, smatra Kladničanin.
Stranka Muamera Zukorlića i on lično, ističe naš sagovornik, nisu bili simpatizeri Turske i Redžepa Erdogana, za razliku od druga dva politička lidera iz Sandžaka, a pre svega Sulejmana Ugljanina, koji koriste tu poziciju saradnje sa Turskom u učvršćivanju svojih pozicija u biračkom telu.
Fahrudin Kladničanin, ipak, izražava uverenje da je vreme sukoba i unutar političkih nesuglasica koje su postojale u Sandžaku prošlost, tako da u ovom momentu, kao i narednom periodu ne očekuje nikakve političke turbulencije koje bi poremetile standardni politički život u Sandžaku.
“Mislim da će stranka SDP Rasima Ljajića biti najdominantiji politički igrač u periodu koji je pred nama”, zaključuje predsednik Akademske inicijative “Forum 10”.
S druge strane, Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, napominje za Danas da smrću Muamera Zukorlića nestaje jedna specifična stranka, koja se razlikovala od drugih po tome što niko nije sumnjao u njenu bošnjačku i orijentaciju prema Islamu.
“Takođe, to je bila stranka multietničke a ne multikulturalne saradnje. Dakle, saradnje sa drugim kulturama, zajednicama i strankama. Tajna njegovog ulaska u parlament i nadvladavanja lokalne sredine je upravo bio u tome. On je imao svoje birače i u Kanjiži, recimo, kao i razne druge koalicije… Sa tog stanovišta, to je zaista teško nadoknaditi” kaže Janjić.
Sa njegovom smrću, dodaje on, odlazi deo političkog života Sandžaka.
“To će biti jedan veliki korak unazad, što se tiče Sandžaka i Srbije. Uznemirava odnos snaga dva lidera Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina. Razlika između SDA i SDPS očigledna, jer Ugljaninova stranka ima vrlo mali koalicioni kapacitet, a Ljajićeva ogroman. Oni vezuju mase ali ne vezuju pouzdano članstvo. To je problem”, kaže Janjić.
“Nestabilnost će biti prvi efekat smrti Muamera Zukorlića. Da ne podsećam da je u obračunima Ljajića i Ugljanina bio i mrtvih i ranjenih. Setimo se 2010. kada je uz direktnu asistenciju tadašnje vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića maltene došlo do ivice oružanih sukoba i policijske intervencije. Novi Pazar je bio opsadom”, ističe sagovornik Danasa.
Kako napominje, u Sandžaku sad više nema stranke i lidera koji ima kritički odnos prema Turskoj i Redžepu Erdoganu.
Janjić kaže i da je Zukorlić imao pouzdane i dobre kontakte sa strujom u Sarajevu koja će, kako predviđa Janjić, sigurno biti vodeća, a koja nije politika porodice Bakira Izetbegovića.
“Zukorlić je, takođe, bio važan politički igrač na Kosovu sa jasnom distancom i od albanskog i od srpskog nacionalizma. Po tome se odvajao od drugih političara iz Sandžaka. Da zaključimo, bojim se da u Srbiji sinovi ne mogu da naslede roditelje, jer nemaju kapaciteta. Zukorlić je bio harizmatina ličnost koja je spajala ne samo versko već i liderstvo u civilnom svetu”, zaključuje Dušan Janjić.
(Danas)
