NOVI SAD, 1. aprila 2024. Prostor između Rektorata Novosadskog univerziteta i obližnjeg Filozofskog fakulteta danas je bio ispunjen uglavnom mladim Novosađanima koji su, zajedno sa svojim profesorima održali tribinu na temu slobode govora.
U ime Inicijativnog odbora za odbranu autonomije univerziteta sa Fiozofskog fakulteta mi možemo da konstatujemo da je naš fakultet trenutno slobodan, a naše pravo na rad i slobodno kretanje vraćeno, iako ne znamo kako je do toga došlo – rekla je danas profesorka Nataša Milićević sa Odseka za anglistiku novosadskog Filozofskog fakulteta.
Ona je na skupu pred zgradom Rektorata poručila da, kao ni uprava Filozofskog fakulteta, ni oni nisu bili pozvani na bilo kakav razgovor povodom prethodne blokade ove visokoškolske ustanove. „Nismo učestvovali ni u jučerašnjim događanjima. Možemo samo da zaključimo da je, možda, razum prevladao i da ste za to najviše zaslužni vi, i hvala vam“, rekla je profesorka Milićević okupljenim profesorima, studentima i građanima.
Ocenivši da je zgrada Filozofskog fakulteta u svojoj istoriji pretrpela različita previranja, profesorka Milićević je rekla da je sada slobodna i da će ostati slobodna sve dok slobodni ljudi studiraju i rade u njoj.
Na skupu u Novom Sadu pročitane su i podrške Folozofskom fakultetu iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Niša, Crne Gore…
Blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu privremeno je sinoć prekinuta nakon što su u popodnevnim časovima tu visokoškolsku ustanovu posetili rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Marić i dekani dva novosadska fakulteta, ali sa njima nije bila dekanica Filozofskog fakulteta. Odgovor je izostao a nekoliko sati nakon tribine čulo se da je „kovertirala“ ostavku.
Student istorije prve godine i član neformalne strudentske grupe STAV Branislav Đorđević istakao je na današnjem skupu da je u blokadi Filozofskog fakulteta učestvovalo svega par studenata tog fakulteta. „Svedoci smo da je proteklih nekoliko dana naš fakultet bio okupiran od strane nekih ljudi koji tamo uopšte ne pripadaju. Bilo je par studenata sa našeg fakulteta, među njima prodekan Nemanja Vujić i predsednica Studentskog parlamenta Ivana Macak (publika uzvikuje uaaa!), ali su ipak bili u manjini. Većinom su to bili ljudi koji uopšte nisu studenti, studenti sa drugih fakulteta, članovi jedne stranke, čak i radnici nekih javnih preduzeća. Kako predsednica Parlamenta može da izdaje saopštenja bez kvoruma na sednici Parlamenta koje, podsećam, nisu održane od avgusta meseca prošle godine“, upitao je Đorđević.
Kada je došlo vreme da se peru kolega Vujić mi je rekao u telefonskom razgovoru da on uopšte nije učestvovao u organizaciji svega ovoga“. Đorđević je pročitao i e-mail Ivane Macak koja je „zabrinuta sa dešavanjima na našem fakultetu, u nadi da će se situacija rešiti za koji dan u najboljem interesu studenata i da ćemo svi nastaviti studentske aktivnosti…“ On je apelovao na kolege („ukoliko ovi ponovo izvedu cirkus koji najavljuju!“) da ih u tome zajedno spreče i kažu im da neće trpeti njihovo iživljavanje.
Kasnije se prisutnima obratio profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije Petar Teofilović, koji je u periodu od 2003. do 2009. godine bio na funkciji prvog Ombudsmana AP Vojvodine, tom prilikom osvrnuo se na zahteve za otazom profesoru Dinku Gruhonjiću, ističući da su oni bili protivzakoniti. „Dopadljivost nečijih stavova nipošto nije kriterijum koji se euzima u obzir da neko predaje na fakultetu, već njegova stručnost i kompetencija. Ultimativni zahtev pojedinaca da se prof Gruhonjic otpusti je bio nezakonit“.
Teofilović je rekao da je sloboda govora nužna za napredak društva, a da su akademske slobode nezamislive bez slobode govora. „Sloboda govora ima dve strane, imate dopušteni, ali i onu drugu stranu govora, koja je nedopuštena, koja je zabranjena jer može da prouzrokuje teške posledice“. On je pročitao član 46. Ustava Srbije koji garantuje slobodu govora odnosno slobodu izražavanjai propisuje iz kojih razloga ona može biti legitimno ograničavana. Sloboda nije apsolutna, ona nije ograničena dok ne zadiremo u slobodu i prava drugih ljudi.
„To su slučajevi kada je potrebno ograničiti slobodu govora radi prava drugih, radi zaštite autoriteta i nepristrasnosti suda, radi zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti…
Profesorka Mina Đikanović je rekla da je jako važno da se shvati da u vremenima velikih događaja gest podrške predstavlja neverovatnu individualnu hrabrost. „Znam da se ponekad čini da nije dovoljno, da se moglo još, da se moglo više, ali verujte da je svaki čovek koji je došao pokazao čin izuzetne lične hrabrosti“.
Ona je pročitala optužnicu protiv Sokrata i njegovu odbranu, podsećajuci da se ne može početi „bilo kakva priča o slobodi i o moralu a da ne pomenete Sokrata“. On je, rekla je Mina Đikanović, ne samo utemeljitelj etike već i tim činom utemeljenjem etike jednovremeno je i utemeljitelj samog morala.
Potom je pročitala optužbu Sokratovu: „Sokrat je kriv što kvari omladinu i što ne veruje u bogove u koje veruje država nego u druga nova bića demonska“. Sokrat je govorio, kaže profesorka Đikanović, da on u svojoj glavi čuje jedan glas koji ga navodi da učini ono što je ispravno i u isto vreme ga sprečava da učini ono što je pogrešno. Nagovor na vlastitu savest tadašnja javnost u Atini je shvatila kao nešto što je izuzetno opasno. Zato što, kada progovori savest i kaže šta se mora učiniti onda padaju u vodi sitniji obziri, partikularni interesi, burazerski dogovori i slične varijante.
Budite kao Sokrat, poručila je na kraju profesorka Đikanović.
Dragan Banjac
